Rašović iz Arabije poručuje: Zvezda iskopirala Partizanov projekat

Dobro znamo koliko je teško u današnje vreme održati kontinuitet na klupi nekog kluba. Treneri se menjaju kao na traci, a retko ko je spreman da stane do kraja iza svog izbora. Pogotovo ako si stranac. Ali, takvu sreću, koju pritom treba zaslužiti, ima Vuk Rašović.

Srpski stručnjak beleži sjajne rezultate sa Al Fejhom, uspeo je da izgradi ime i izbori se za svoje mesto pod Suncem u Saudijskoj Arabiji, pogotovo kada znamo kakva imena su stigla u tamošnji fudbal. Kako na terenu, tako i na klupi. Prema zvaničnim podacima, treći je u istoriji njihove lige po broju vođenih mečeva. Nije slučajnost.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

Ali, i pored svih obaveza na Bliskom istoku, stiže da isprati rezultate svog Partizana, u kom je i započeo trenersku karijeru i doneo mu šampionsku titulu. A ne treba zaboraviti i kakav igrački trag je ostavio. I boli ga zbog svega što se dešava u Humskoj. Sa posebnom emocijom priča kada su u pitanju crno-beli i do tančina secira problem koji je okovao Parni valjak.

No, da krenemo sa vedrijim temama…

“Perfektna sezona”, počinje Vuk Rašović za Meridian sport i dodaje:

“Najteže je ostvariti u fudbalu ono što planiraš. Dve nedelje pred kraj prvenstva, kada podvučem liniju, držim tenziju da budemo šesti. To neće biti lako nimalo, ali eto, čisto da držimo neki naboj. Ne možemo ni gore, ni dole, ali hajde da budemo šesti, iza velikih klubova. Kada bi to uspeli, stvarno bi mogli da kažemo da je perfektna sezona. Igrali smo Ligu šampiona, prošli smo među 16 ekipa, to se nikad nije desilo klubu za 71 godinu.”

Gledajući čitavu situaciju i ekonomsku moć prvih pet klubova, ovo je realnost za Al Fejhu. Svet za sebe su Al Hilal, Al Nasr, Al Ahli, Al Tavon i Al Itihad.

“Mi se nekad šalimo i kažemo da imamo drugu tabelu, kada otpišeš prvih pet klubova. Imaš 10, 12 klubova sa istim budžetom i ciljem. Kupujemo isti nivo igrača. Kada pogledam koliko dobrih klubova se bori za opstanak, još više dobija na težini to što smo već početkom aprila i matematički izborili opstanak.”

Kao nagrada za rad došlo je igranje azijske Lige šampiona. I prolazak među 16 najboljih, gde je u dvomeču slavio Al Nasr predvođen Kristijanom Ronaldom.

“Kao pobednici Kupa smo ušli u Ligu šampiona. U grupi smo imali tri ekipe koje su bile prvaci u svojim zemljama. Al Ain je sada u finalu, izbacio je Al Nasr i Al Hilal. Teško je bilo, pogotovo na početku. Nismo navikli na ritam utakmica, a i da budemo u društvu šampiona. Trebalo je vremena da shvatimo da možemo da igramo i krenulo je sve bolje i bolje. Ključna utakmica je bila u Uzbekistanu protiv Pahtakora i pobedili smo. Uz to, poklopili su nam se još neki rezultati. Nije mala stvar, 40 ekipa učestvuje u takmičenju, a mi smo se plasirali među najboljih 16. I naletimo na Al Nasr iz naše lige. Ali, zadovoljni smo.”

Pokušao je da objasni razliku između timova koji su se našli u grupi sa njegovim klubom.

“Pahtakor je ozbiljan klub, osvajao je 3-4 puta Ligu šampiona. Ima tradiciju, dobre igrače i fenomenalne uslove. Dragan Ćeran je tamo. Interesantno, pobedili smo ih oba puta. Pravi veliku razliku broj stranaca u ligi, kao što je kod nas. U Ligi šampiona je ograničeno na pet. Domači igrači su dosta napredovali uz strance, što se vidi i po reprezentaciji Saudijske Arabije. Ima dosta dobrih domaćih igrača”, pojasnio je Rašović i nastavio:

“Al Hilal ima osam ili devet reprezentativaca. Sada zamislite na to kada osam stranaca. Imaju 15-16 najboljih igrača. Treba se boriti sa njima. Oni su veliki klub, bore se za sve trofeje. Idu svaku utakmicu da pobede, imaju uslove i tradiciju. Dovode dobre igrače. Ali, veliko iznenađenje je što su ispali od Al Aina, koji je ogroman klub, ali ne mogu da se porede tamošnja liga u Emiratima i ova u Saudijskoj Arabiji. Al Ain, na primer, dao je nekim strancima pasoše i igrali su protiv nas sa devet stranaca. To su trikovi koje ljudi ne znaju.”

Rašović je dobro upoznatom sa rastom lige, pošto je prvi put imao dodira sa njom 2017. godine.

“Mnogo je drugačija liga, pogotovo ova poslednja sezona. Nije za poređenje u odnosu na ono od pre. Mi smo ranije imali šansu protiv velikih klubova i pobeđivali smo ih. I tada su imali bolje igrače, ali sada je naša šansa svedena na minimum. Ne treba zaboraviti da smo igrali sa Al Hilalom nerešeno na njegovom terenu, što je kao uspeh. Ne možeš da se nosiš sa tom koncentracijom kvaliteta koji oni imaju. I ako uspeš nešto, to je na odbranu, bacakanje… Ne možeš fudbalski da pariraš. To je totalan drugačiji nivo.”

Vladimir Stojković je došao u Saudijsku Arabiju na poziv Vuka Rašovića i svojim bravurama proživljava novu mladost.

“Stojkovića sam doveo kada sam došao u klub. Prezadovoljan sam. Prvo njegovim ponašanjem, ali i profesionalizmom. Branio je 95 odsto utakmica, napravio je veliko ime ovde i poštuju ga ljudi.”

Sa druge strane, Milan Pavkov nije uspeo da se do kraja nametne u Al Fejhi.

“Imali smo jednu ideju sa Pavkovim kada je dolazio. Trebao je da odradi ono što smo zamislili, ali kao klub nismo odradili to što smo želeli iz određenih razloga. Nismo mu doveli igrače da mu serviraju lopte koje su mu potrebne sa boka. Druge godine smo imali najskromniju ekipu, mnogo smo igrali defanzivno. Njemu je to sve bilo drugačije od onoga na šta je navikao. Žao mi je što nije u punoj snazi pokazao sebe ovde, ali nije njegova krivica sve. Treba da istaknem da je neke ključne golove dao prošle sezone i učestvovao u nekima. Namestilo se da nam znače za opstanak. Zbog toga je zaradio velike simpatije u klubu.”

Svedoci smo kakvi su sve igrači došli u Saudijsku Arabiju. Al Fejhu od internacionalaca predstavljaju pomenuti Vladimir Stojković, Konan, Gojko Cimirot, Abdelhamid Sabiri, Henri Onjekuru, Entoni Nvakaeme i Fešn Sakala.

“Uglavnom sam ja selektirao ovu ekipu. Nvakaeme je malo kuburio sa povredama, ali je pravio razliku kada je bio na terenu. Pobeda ove sezone su Sakala i Onjekuru. Imaju dvocifren broj golova i dosta asistencija. Oni su nas nosili ove sezone. Zadovoljan sam i igrama Cimirota, koji je bio interesantan Partizanu.”

Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić imaju izvanrednu sezonu u Al Hilalu, sa kojim su osvojili šampionsku titulu – dominantno. I pobrali su velike simpatije na Bliskom istoku.

“Vidimo se i čujemo se. Pogotovo sa Mitrovićem. Blizu smo. Bukvalno sat i 15 minuta autoputem. To su dva igrača koja su napravila razliku u ovoj ligi. Pored svih pojačanja koja su dovedena u ligi, ja mislim da su njih dvojica najbolji stranci ovde. To što Sergej radi su nestvarne brojke, jer se na kraju sve svodi na statistiku. Mitrović se bori sa Ronaldom za prvog strelca. Veliki problem za Al Hilal je bio što se povredio za Ligu šampiona. On je taj igrač koji je tu kada se lomi utakmica i bude tas na vagi. Nedavno su igrali fantastičnu utakmicu protiv Al Ahlija, koji je vodio i Mitar donese izjednačenje i tako Al Hilal posle pobedi na kraju. Mnogo su uradili fudbalski, ali i na promociji naše zemlje. Srbija se spominje baš često i to je mnogo lepo.”

Postoje različita mišljenja o formi u kakvoj bi mogli da budu Mitrović i Milinković Savić za Evropsko prvenstvo, najviše zbog kvaliteta lige.

“Al Hilal je veliki klub koji mora da pobedi svaku utakmicu. Moraš da budeš na najvećem nivou svaki dan. Uzeli su titulu, velike su šanse da osvoje i Kup. Ne može da se poredi liga sa Premijer ligom i Serijom A, ali to je klub koji te tera svaki dan da daješ više. Što se tiče njihove forme, dolaze na najvećem nivou i pružiće najbolje što mogu na Evropskom prvenstvu.”

Rašović guli sedmu godinu na azijskom kontinentu, a treću u Al Fejhi. I po pitanju budućnosti ostaje zagonetan.

“Nedostaje mi kuća, ali sam u svakodnevnom kontaktu sa svima. Pratim šta se dešava u Partizanu i reprezentaciji. Ovde mi se otvorio dobar put, što se tiče trenerske karijere i fudbal je fenomenalan. On me drži ovde. Mnogo dobrih igrača i trenera ima. Uslovi su perfektni. Sigurno je najbolja liga u Aziji. Za sada sam ovde, da li ću ostati – ne znam. Ima ponuda, za sada ništa konkretno. Da završimo sezonu kako treba, pa će se klupko polako odmotavati”, rekao je Rašović i dodao:

“Da se pohvalim malo – sa 117 utakmica sam treći trener u istoriji lige. Nije lako ostvariti, pogotovo ovde, gde je klupa više nego užarena. Zadovoljan sam.”

U DNK Partizana su trofeji, krucijalna greška – Teleoptik

U glasu se čuje koliko mu teško pada zbog situacije u kojoj se nalazi Partizan. Sada će sedma godina kako nema titule u Humskoj, a peta bez ijednog trofeja. Ne pamti se takva kriza u crno-belom taboru.

“Pratim iz daljine sve, pa je teško komentarisati neke stvari kada ne znaš šta se dešava, ne znaš uzroke nečega. Malo mi je teško da ulazim u dubinu problema koji je sigurno dubok. Da je dobro – nije. Partizanu trebaju rezultati. To je klub koji juriša na svaki trofej koji može da osvoji u sezoni. To je u DNK Partizana. Ne sme nikako da se zadovoljim ovim što se dešava. Ni navijači, ni ljudi u klubu, ni igrači. Ne smeju da se pomire sa takvom situacijom. Zbog te dubine problema teško mi je da pričam odavde. Vrlo lako mogu da pogrešim. Ne znam detalje, dnevni život kluba, probleme… Partizan mora da se vrati na staze stare slave. Klub je velike i svetle tradicije. Nije dobro da se postavi u poziciju drugog ili trećeg kluba i da nema šansu da se bori za ono što mu je u DNK.”

Pre nekoliko sedmica vrlo oštro i emotivno izlaganje je imao bivši igrač crno-belih Đorđe Tomić, koji je istakao da bi mogao da skupi ljude poput Saše Ilića, Veljka Paunovića, Vladimira Ivića i da navijači biraju na čiju bi stranu stali.

“Sve što može da donese ozdravljenju kluba, ja pozdravljam. Nismo deca, znamo kako funkcionišu stvari u Srbiji. Ne vidim da se to baš tako menja. Zna se ko upravlja Partizanom. To su neke stvari koje su malo osetljive, ali su takve. Žao mi je što su crno-beli došli u takvu situaciju. Naravno da država treba da pomogne klubu i ranije je pomagala. Ali, Partizan je ranije drugačije funkcionisao, imao je svoje prihode. Trofeji hrane navijače i Partizan pod hitno mora da bude klub koji je bio pre. Niko nema pravo da menja istoriju kluba. Što mi se čini da se dešava. Nije problem izgubiti utakmicu ili titulu. Gubili smo i mi u naše vreme. Ali, ovako gubiti titulu, to nije dobro. Jedino je Stanojević bio ravnopravan takmac, ali svi se sećamo šta se njemu dešavalo i kakve je udarce doživljavao. Žao mi je što gledam sve ovo, definitivno Partizanu treba pomoć. Sigurno je da postoje ljudi koji su spremni da pomognu. Opet, nije Partizan privatan, zna se kako funkcioniše. Ne ide baš tako da neko kaže ‘evo, imamo čoveka’. Sad, da pričaš sa Upravom, reći će ti da je dovela treneru više od 12 igrača. I imaju svoje argumente. Ne pamtim da je nekome dovedeno igrača kao Igoru Duljaju.”

Dolazimo možda i do srža problema, ako bismo na trenutak zaboravili upravu. A to je Teleoptik, koji se nalazi u Srpskoj ligi i ne pamti se kada je odatle proizveden igrač za prvi tim Partizana, što je velika razlika u odnosu na period kada je Vuk Rašović bio u klubu. Iskusni stručnjak ne može da se pomiri sa tom činjenicom.

“Imate situaciju da je Zvezda iskopirala ono što smo mi radili u Partizanu. I od tada ide gore. Sa Grafičarom su prekopirali Teleoptik i gurnuli ga u Prvu ligu Srbije, koja je mnogo jače takmičenje od Srpske lige. Koji god mlad igrač pokaže razliku u drugom rangu i povuče ekipu, ima mesta među 25 u Partizanu i Zvezdi. Sale Stanojević i ja smo patentirali taj sistem. I izašlo je more igrača. I zaradilo se more para. Ali, ne možeš igrača koji je igrao treću ligu da ga prebaciš u prvi tim Partizana. To je stravična greška. Košta druga liga, ali moraš da uloziš da bi ti se vratilo. Prva liga Srbije nije nimalo naivna. Mnogo iskusnih igrača ima koji završavaju karijeru. To je veliki problem. Krucijalna greška koja se pravi. Zašto se odustalo od toga?”, zapitao se Rašović i nastavio u dahu:

“To je pitanje za ljude koji upravljaju u sportskom sektoru. Mene niko ne može da ubedi da Partizan ne može da napravi ekipu Teleoptika koja će da se izbori plasman u drugu ligu. Ona ti treba zbog 2-3 talenta. Nikad neće 25 igrača preći u prvi tim. Ta tri targeta moraju da imaju kvalitetno takmičenje. I oni ti onda donose potencijalno dobru zaradu. Kada imaš te sređene stvari, onda ti je mnogo lakše gore. Kada možeš 3-4 igrača da u junu prebaciš u prvim tim, e to je pobeda. Ali igrača koji mogu da pomognu, ne samo da budu prisutni jer su mladi. Niko ne može da ti zabrani da dobro radiš u mlađim kategorijama i praviš igrače. Ne mogu da se složim sa time da Partizan dovodi mlade igrače iz Čukaričkog. To je za mene poraz. Pored omladinske škole dovodiš igrače Čukaričkog koji ti postaju prvotimci. Izvini, ali nešto nije u redu.”

Kvarni valjak

Za kraj, pružio je veliku podršku Albertu Nađu u borbi koja ga čeka do kraja prvenstva.

“Adi i ja smo od omladinaca zajedno. Kao perspektivan kadet je prešao kod nas u generaciju. Veliki je partizanovac. Mogu samo da mu poželim sreću da istera ovo do kraja, trebaće mu. Duljaj je ušao u prvi tim kada sam se vratio u klub 1998. godine. Fantastičan je momak, takođe veliki partizanovac. Borio se kao lav, dao sve od sebe, ali desilo mu se što se dešavalo i trenerima pre njega u bliskoj prošlosti. Volim jednog i drugog mnogo, oni to znaju i želim im sve najbolje”, podvukao je Vuk Rašović za naš portal.

Bonus video: