Kvarni valjak

Koliko Partizan mora nisko da padne da bi se dogodili debeli rezovi u klubu? Da li je za to potrebno novo četvrto mesto, nova Mladost GAT ili, eventualno, da klub završi u plej-autu? Možda ni to ne bi bilo dovoljno da dođu novi ljudi na čelo posrnulog velikana iz Humske. Da aktuelni čelnici dignu sidro.

Jer, odavno crno-beli nisu više klub od koga zaziru autsajderi. Štaviše, sve češće počinju da se goste na račun Parnog valjka i dele mu ćuške kakve ne pamte ni mnogo stariji navijači. Ali, kada bi na to zažmurili, pošto svako ima pravo na loš dan, koji su izgleda počeli da se protežu kroz sezonu, u oči upada suša sa trofejima u vitrinama Partizana.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

Uskoro će se navršiti pet godina od poslednjeg pehara koji je doneo Bojan Ostojić u finalu Kupa, a od poslednje titule je konkurentan Zvezdi bio samo Aleksandar Stanojević, donekle i Igor Duljaj, mada je de fakto bilo teško da iznese trku sa limitiranim igračkim kadrom. U 99 odsto klubova na svetu bi se već posle druge, pa neka bude i treće sezone, popalili svi mogući alarmi i usledile bi neminovne promene, samo to ne možemo da vidimo u Humskoj.

Klub koji je volšebno ostao bez predsednika krajem avgusta i do dan danas nije izabrao novog teško da može da se smatra ozbiljnim. A isti taj koji je podneo ostavku se poput neke magije iz čarobnog štapića pojavio u svojstvu istog na dodeli kalendara na završetku 2023. godine. Podsetimo, Vučelić je u martu prošle godine podneo ostavku, koju je Skupština odbila. Ali, potom je usledila konferencija na kojoj je obelodanio kako je klub dobio licencu za igranje u Evropi.

“Mogu posle ovoga da viču i jedno i drugo. Znam da će biti vređanja, da ne pominjem sad koja, znam da će se čuti i „Uprava, napolje“. Samo, ne osećam se krivim. Učinio sam sve po meri svojih maksimalnih mogućnosti. One jesu ogrančene, ali su po mojoj meri“, rekao je u martu Milorad Vučelić. 

Pet meseci kasnije – nova ostavka. Ovoga puta ista nije odbijena, pa je sve prešlo, prema Statutu kluba, na pleća Miloša Vazure, generalnog direktora. 

“Vršio sam funkciju dugo godina radeći u okviru statutarnih ovlašćenja, a po najvećoj i najboljoj meri svojih mogućnosti. Teška srca i mirne savesti – više ne mogu. I zato podnosim ostavku na položaj predsednika i izražavam veliku zahvalnost svojim saradnicima i svima onima koji su mi, u ovim za Partizan složenim vremenima, pomagali”, naveo je ovoga puta Vučelić.

Milorad Vučelić podneo ostavku na mesto predsednika Partizana

Vazura, kada je video da je već dogorelo, odlučio je da izađe u susret željama prethodnog trenera Igora Duljaj sa pojačanjima za koje je on smatrao da su mu potrebna. Za neke su imali sluha u sportskom sektoru, za neke ili nisu imali dovoljno novca ili interesovanja da ih privole u Partizan. Ali, sa ove distance, legitimno je da se postavi pitanje kako nisu ispoštovali Aleksandra Stanojevića, pa i Gordana Petrića, u prethodne dve sezone. Prvi je to verovatno najviše i zaslužio, a na kraju mu se o glavu obilo baš to što nije dovedena prava zamena Rikardu, pa i neko u veznom redu, jer se u bitnom delu sezone povredio Bibars Natho.

Osim toga, Partizan je doveden u stanje da teško da može da privoli nekog trenera koji ima dobar CV i lepo iskustvo iza sebe, već je primoran da trpi trenere početnike. Kako je i sam Igor Duljaj rekao na početku svog mandata, pitanje je da li bi imao šansu da sedne na klupu crno-belih da je lepša situacija.

I, kada se podvuče crta – Partizan vapi za promenama! U vrhu kluba, ne na mestu trenera, kakvog god kvaliteta bili. 

Mandat tandema Vučelić-Vazura je doneo ukupno pet trofeja, od toga jednu duplu krunu. Malo, ako znamo kakva je veličina Parni valjak. Prvi je, navodno, otišao, ali drugi ljubomorno čuva fotelju. Ona postaje sve vrelija, dok bivši igrači crno-belih sve više dižu glas protiv aktuelne uprave. I čini se da čekaju kao zapete puške da počnu sa reorganizacijom kluba.

Do tada, stadion će bivati sve prazniji (ako je to uopšte moguće), a titule… Pa znate već i sami.