Prosto nije moglo i smelo da bude drugačije. Najveći svih vremena osvojio je jedini dragulj kiji je falio u najsjajnijoj kruni koju je teniski svet ikada video. A, sve je počelo davne 2007. kada je tada 20-godišnji Novak Đoković osvojio prvu od 73 najvažnijih titula u belom sportu. Osvajanjem zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu kompletirao je najveću karijeru svih vremena.
Dakle, 40 masters titula, 24 grend slema, sedam Završnih mastersa, Dejvis kup i – olimpijsko zlato.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Kako je izgledao Novakov hod do večosti?
Sve je počelo pre 17 godina.
Masters u Majamiju 2007. godine pamti se između ostalog kao poslednji turnir iz serije 1000 koji se igrao na tri dobijena seta. Novak Đoković osvojio je prvu od svojih 40 masters titula po čemu je naravno neprikosnoven, kao i činjenici da je svaki od devet prestižnih turnira osvojio barem po dva puta.
Drugi masters u karijeri osvojio je u Kanadi protiv velikog Rodžera Federera i najavio da bi mogao da se umeša u rivalstvo Švajcarca i Rafaela Nadala. Od tog trenutka nije se više osvrtao unazad.
“Tukao” je najvećeg protivnika Nadala na šljaci, dominirao u dvorani protiv Federera i svih ostalih igrača svoje generacije, kao i “Next gena” u narednih 15 godina. Osvojio još 38 masters titula, te ispratio silazak najvećih rivala sa velike pozornice.Dočekao i “neke nove klince”.
Dugo mu je izmicao trofej u Sinsinatiju, koji je konačno podigao 2018, dokazao da za njega ne postoji nemoguć zadatak. Isti turnir osvajao je u još dva navrata 2020. i 2023 – protiv Karlosa Alkaraza.
Istog rivala protiv koga je na Olimpijskim igrama u Parizu 4. avgusta 2024. ušao u večnost.
Njegov grend slem učinak je još impresivniji. Sve je počelo 2008. godine kada je kao golobradi dečak prekinuo već zahuktalu bitku velikog dvojca za najveće trofeje. U “svojoj” Australiji osvojio je prvu od 10 titula protiv Žoa Vilfreda Conge, po prvi put je dočekan na čuvenom balkonu Skupštine grada, a onda… Usledile su dve godine bez najvećih trofeja. Nešto je moralo da se promeni – i promenilo se.
Osvajanje Dejvis kupa krajem 2010. bio je događaj koji je “okrenuo prekidač” u njegovoj glavi.
Usledila je istorijska 2011. godina koja je i definitivno bila sudbonosna u Đokovićevoj karijeri. Prelomna i najvažnija za sve uspehe koje je ostvario u kasnijim godinama, sezona u kojoj je probio barijeru i sa tri grend slema po prvi put postao najbolji teniser sveta.
U narednim godinama najčešće se radovao, očekivano u Melburnu, uz dve titule na Vimbldonu, te jedan US open.
Jedan od najvažnijih trenutaka u njegovoj karijeri sa ove distance je osvajanje Rolan Garosa 2016. čime je kompletirao karijerni slem. Bio je to njegov 12. grend slem. Godinu dana kasnije suočavao se sa teškom povredom lakta zbog koje je razmišljao čak i o okončanju karijere, a onda – veliki preokret.
Neočekivanim trijumfom na Vimbldonu 2018. zatim i Njujorku mesec dana kasnije vratio se na vrh ATP liste na kom je do sada izbrojao 428 nedelja – nedostižno.
Neverovatno zvuči činjenica da je u narednih 6 godina osvojio još 10 grend slem titula, preživeo diskvalifikacije, deportaciju, zabranu da se takmiči i opet postao najtrofejniji svih vremena – duboko u trećoj deceniji. Nikada pre jedan teniser nije bio toliko dominantan u godinama kada bi trebalo da privodi karijeru kraju.
Jedini uspeh za kojim bi mogao da žali što ga nije ostvario je osvajanje kalendarskog slema. Pre tri godine, 2021. bio je na korak do neverovatnog uspeha, ali mu je poraz na OI u Tokiju porušio samopouzdanje, a Danil Medvedev snove na US openu tri nedelje kasnije.
Na kraju – na istom mestu na kom je osvajanjem zlatne medalju zaokružio karijeru Novak je pre godinu dana postao GOAT. Titulom na US openu samo je otišao korak dalje – jer mu se može.
Na kraju, ne sme se zaboraviti ni njegovih rekordnih sedam trijumfa na Završnom mastersu, uspeh koji posle iscrpljujuće sezone jasno razdvaja odlične od najboljih. A on je uvek bio najbolji.
Nekako poetski, u Novakovom stilu je i način na koji je konačno stavio poslednji dragulj u krunu kralja belog sporta.
U statistički najgoroj sezoni karijere u kojoj nije igrao nijedno finale, imao povredu kolena, po mišljenju dobrog dela analitičara bio “otpisan” i “spreman za penziju” pobedio je trenutno najboljeg igrača sveta i ostvario san.
Da do kraja karijere više ništa ne učini, niko ne može osporiti da je jedan od najboljih sportista koji se ikada rodio. Znajući Đokovića, možda će baš parisko zlato da bude podstrek za neke nove, neslućene uspehe.
Bonus video:
