Dva lica eksperimenta Vladana Milojevića

Ako se na Marakani u ovom trenutku podvuče crta o uspešnosti jesenjeg dela, apostrofiraće se apsolutna dominacija u Superligi, na koju senku baca četiri poraza u Ligi šampiona, uz napomenu da teoretske šanse za proleće u Evropi još postoje.

Jeste ekipa Vladana Milojevića za tri koplja kvalitetnija od ostalih rivala u prvenstvu, ne samo sada već godinama unazad, međutim, čini se da se određeni problemi guraju pod tepih i maskiraju se pobedama nad nejakim protivnicima, dok je izlazak na veliku scenu postala trauma, ne samo navijača, već i igrača.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Na četiri odigrana meča, primljeno je čak 16 golova – svega nekoliko desetina minuta od devedeset je Zvezda bila egal sa Benfikom, Interom, Monakom i Barselonom, ali kada se ostane bez snage i koncentracije, usledi bolno prizemljenje, što se po običaju rezultira ubedljivim porazom.

Da li je posredi problem fizičke spreme, nedovoljnog samopouzdanja, iskakanje iz taktičkih zamisli ili eventualno “pregorevanje” – nama nije poznato, ali osim sve češćih povreda, uglavnom bitnih igrača, stiče se utisak da Vladan Milojević još pokušava da sklopi idealnih jedanaest.

Sezona je počela sredinom jula, prelazni rok je završen sredinom septembra, a do dana današnjeg Zvezda nije zaigrala u nekom standardnom sistemu, svojstveno velikom klubu, već se iz meča u meč improvizuje kako sa pozicijama igrača, tako i sa taktikom trenera.

Više od deset fudbalera srpskog prvaka od početka šampionata bilo je primorano da zaigra na neprirodnim pozicijama, što usled povreda igrača na tim mestima, što zbog toga da se ekipa prilagodi datim uslovima i tako se došlo do toga da se više ne zna šta je osnova ove generacije na terenu.

Naime, Timi Maks Elšnik je profilisan kao “desetka” i neko ko igra blizu gola protivnika, kako zbog odlične kreacije i dobrog šuta sa distance, ali je na Marakani za nekoliko meseci došao do toga da se neretko nađe u poslednjoj liniji tima i pokriva mesto levog beka.

Zvezda pregrmela Zaječar, Milojević pamti samo pobedu: Leković iskoristio šansu, neću da pričam o problemima

Piter Olajinka je pre kidanja tetive bio univerzalac i momak za sve, odigravši šest mečeva van svog “mesta”, pa je tako bio levi i desni bek, kao i levo i desno krilo.

Jegor Prucev je prošle sezone vodio Celje ka tituli u Sloveniji i pokazao da pravi razliku u napadačkim akcijama, međutim, kod Vladana Milojevića za sada ima ulogu “džokera” na bekovskim pozicijama, uz minimalnu šansu na prirodnoj poziciji.

Situacija sa Andrijom Maksimovićem je, takođe, pomalo konfuzna, što se videlo na meču protiv Barselone, gde se apsolutno izgubio – igrajući na levom boku, ponovo mestu koje mu ne odgovara.

Podatak da je Luka Ilić zaigrao na čak pet pozicija od starta prvenstva, kao i da je Silas kao robusni napadač bio desni bek u Monaku, jasno stavlja do znanja da Zvezda uprkos svom kvalitetu nema adekvatne zamene za povređene fudbalere.

Zvezda postigla četiri gola i nije pobedila – agoniju Partizana produžila Mladost

Nije Vladan Milojević jedini “krivac” za ovakvu situaciju, ona se godinama konstruisala ponajviše zbog loše vođenih prelaznih rokova, gde se gomilaju igrači na već popunjenim pozicijama, dok se one deficitatne tradicionalno “krpe” i prave kompromisi.

Osim Milana Rodića, Zvezda nema drugog pravog levog beka, a situacija je slična i sa desnim bokom gde je usled povrede Mimovića jedina prava opcija Seol (ujedno alternativa rodiću na suprotnoj strani). Ograničene opcije na bokovima u defanzivi crveno-beli su imali i u prošlosti kada su štoperi poput Erakovića, Degeneka ili Pankova pokrivali delove terena na koje nisu navikli.

Još jedna stvar koja ne ide u prilog ekipi sa Marakane je što se Superliga shvata nekako olako, pa umesto da se u njoj kristališe forma i pravi kompaktan tim, gotovo nijednom od starta prvenstva istih jedanaest igrača nije startovalo od početka.

Konstantnost je nešto što treba da bude vodilja ljudima sa Marakane, a svako iskakanje iz koloseka ili improvizacija možda donose trenutan rezultat, ne i dugoročan ako je cilj približavanje evropskom vrhu. Ako ne, onda je sve u savršenom redu.

Igra asocijacije – Partizan, Mitrović, Smederevo… Rešenje je Dušan Jovanović: Simbolika je tu, nedostaje mi Matija Popović, niko nam nije mogao ništa

Strahinja Stojković – dečko o kome priča Evropa: Sve je to lepo i prija, ali prvo puna Marakana, pa sve ostalo

BONUS VIDEO: