Period hibernacije Partizana koji će još malo ući u deceniju trajanja obuhvatio je sve, od prvog tima do mlađih kategorija, te nije čudno da su se crno-beli biseri rasuli po Evropi i svetu kako bi pronašli mesto na fudbalskoj mapi.
Još jedan izdanak čuvene Partizanove akademije koji je Srbiju zamenio Italijom, i još jedan Popović, ali ne Matija, već Andrej, je govorio za Meridian sport o tome kako i zašto se opredelio za odlazak iz voljenog kluba.
“Navijam za Partizan, to odmah želim da naglasim. Pratim sve utakmice fudbalskog i košarkaškog tima i zaista sam uvek uz crno-bele. Kad god sam u Beogradu, odem i uživo da pogledam mečeve. Partizan mi je u srcu i nadam se da ću jednog dana ostvariti dečački san i zaigrati za crno-bele, ali u mojoj situaciji nije bilo drugog rešenja nego da promenim sredinu. Pratili su me klubovi iz Italije, bio sam najbolji na turniru u Firenci, potom su me gledali u Mađarskoj na Evropskom prvenstvu za kadete. Konkretno, direktor Torina – Đuzepe Musumeci je nekoliko dana posle tog prvenstva bio u Beogradu da bi me upoznao. Toliko su želeli da me dovedu. U međuvremenu, moj agent je tada razgovarao i sa ljudima iz Lacija, Fiorentine, Intera i Verone. Zajedno sa porodicom doneli smo najbolju odluku za mene i odlučili da pređem u Veronu. Razlog? Poverenje u mlade igrače“, počinje razgovor za Meridian sport talentovani štoper.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
I čini se, makar iz ove perspektive, da Popović nije pogrešio.
“Treniram sa prvim timom često, ali igram utakmice u Primaveri. Zaista sam prezadovoljan i mislim da sam doneo dobru odluku dolaskom u Veronu. Razgovaram sa trenerom Samarkom i direktorom Marđotom najviše. Mnogo mi znače njihovi saveti i osećam podršku svih ljudi u klubu. Moram da pomenem i Darka Lazovića koji me je dočekao u Veroni i koji mi svakodnevno daje savete kako da budem bolji. Mnogo mi je pomogao u procesu adaptacije na novi grad i državu. Ipak, smatram da sam se već adaptirao na Italiju. Naučio sam jezik, perfektno ga govorim i verujem da ću se izboriti za mesto u Veroni. Da ne mislim tako, ne bih ni bio ovde, a verovatno se ne bih ni bavio fudbalom. Zaista sam fokusiran na fudbal maksimalno. Od jutra do mraka samo razmišljam o tome, jer sam svestan da je konkurencija velika i da je teško, pogotovo u inostranstvu, izboriti se za mesto. Verujem u to da ću uskoro debitovati za prvi tim“.
Štoperska pozicija sa sobom nosi posebne zahteve odgovornosti.
“Fudbalski uzor mi je definitivno Serhio Ramos. Primer igrača sa karakterom i liderskim sposobnostima, što smatram kao ključne ljudske osobine za fudbalera, a pogotovo za štopera. Naša pozicija je malo specifična. Moraš da budeš koncentrisan 90 minuta. Ne razmišljam predaleko kada govorimo o budućnosti. Tu sam u Veroni i uživam. Želim da gradim karijeru postepeno“.
Popović je još jedan šabački biser koji se pozicionira na fudbalskoj mapi posle našeg reprezentativnog trojca.
“Sve je počeo u Školi fudbala Čivija u Šapcu kod trenera Dančeta Savića i Miše Stankovića od kojih sam mnogo naučio. Drago mi je i što vidim da moj grad postaje maltene sinonim za fudbal u Srbiji, jer u reprezentaciji iz Šapca i okoline imamo Strahinju Pavlovića, Sašu Lukića i Veljka Birmančevića. Ne poznajem ih lično, ali mi se sviđa njihov razvojni put i nadam se da će i moj biti takav. I dalje sam vezan za Šabac, učenik sam četvrtog razreda gimnazije.“
Talenat kalibra 18-godišnjeg Popovića nije mogao da ne zapadne za oko Partizanovim “lovcima”.
“Za moj dolazak u Partizan su najzaslužniji Nenad Đukanović, Dejan Ristić, Goran Arnaut i Vanja Radinović. Moram sve da ih pomenem jer su u meni prepoznali talenat i ukazali mi šansu da dođem u klub koji volim. Najupečatljiviji momenat u Partizanu mi je upravo turnir u Firenci koji smo igrali pre dve godine, o kom sam već i govorio. Naravno i večiti derbiji, jer nikada u karijeri nisam izgubio od Zvezde, kao ni moja generacija 2006. Radio sam sa mnogo trenera, ali izdvojio bih Nikolu Jovanića i Đorđija Ćetkovića kod kojih sam pružao najbolje partije u crno-belom dresu”.
Standardan je član mlađih selekcija Srbije, trenutno je deo omladinskog tima koji predvodi Aleksandar Luković, bivši reprezentativac.
“Iz reprezentacije nosim samo lepe uspomene. I dalje sam deo nacionalne selekcije za igrače do 19 godina i nadam se da ćemo se plasirati na Evropsko prvenstvo. Atmosfera je odlična, čekamo utakmicu sa Hrvatskom i verujemo u uspeh. Primenjujem svaki savet koji dobijem od selektora Lukovića i stručnog štaba. Najveća uspomena mi je definitivno Evropsko prvenstvo u Mađarsoj, tako da se nadam da ćemo ponoviti taj uspeh samo sada kao dve godine stariji. Zapravo, nadam se da ćemo se plasirati i biti još uspešniji“, uz osmeh će štoper rođen 2006. godine.
BONUS VIDEO:
emir.zujovic
Razlozi za odlazak fudbalera iz Srbije su uvek isti uz male varijacije,koje ne menjaju sustinu….