Moneke zbog Orlova navijao protiv idola, a sve je počelo od Mirka: Karlik je trebalo da dođe u Baskoniju - srpska podrška na podkastu najjača, voleo bih da ugostim Jokića

Jedan je od najboljih igrača Evrolige, to više niko ne može da ospori, ali Čima Moneke je i mnogo više od toga. On je i voditelj. Neko bi rekao i šoumen. Rado viđen gost medija širom Evrope. Čima je zvezda evropske košarke. Na svakom koraku privlači veliku pažnju, a u Srbiji, utisak je, posebno.

Zašto? Pokušali smo da otkrijemo kroz razgovor pred utakmicu 27. kola Evrolige koju će sa Baskonijom odigrati protiv Partizana u Beogradskoj areni (20.30). Nema direktne veze sa Srbijom. Poreklom je iz Nigerije, rođen je u Australiji, prošao je američki koledž, igrao u Francuskoj, Španiji, NBA, Razvojnoj ligi – na našim prostorima je bio samo gost.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Ipak, neka veza postoji. I on to ne krije. Zato mu je uvek posebno drago kada ima priliku da se nađe pred beogradskom publikom.

“Volim ovaj grad, zemlju, srpski narod. Čast je ponovo biti ovde“, rekao je Moneke na početku razgovora za srpske medije u hotelu Kraun Plaza, nekih pola sata po sletanju na aerodrom Nikola Tesla.

Sa Srbijom i našim narodom je počeo da se upoznaje još u srednjoj školi, gde je imao prilike da sretne bivšeg igrača FMP-a, Vršca i Dinamika, Mirka Đerića, koji je u jednom trenutku karijere trenirao i sa Partizanom.

“Prvi prijatelj iz Srbije kojeg sam imao zove se Mirko Đerić i zajedno smo išli u srednju školu. Dante Egzum je bio sa nama. Bio je drugačiji, ali obožavao sam ga. Bio je pun samopouzdanja, često sa šalio, ali bio je i ozbiljan. Svakako, pamtim ga kao izuzetnog košarkaša. To je prva osoba srpskog porekla koju sam upoznao. Sada igra u Finskoj ili Švedskoj, ali bio je sa mnom u Australiji, u srednjoj školi, na Institutu sporta. Zajedno smo išli na Lejk Džinindera koledž, sa Egzumom. Pamtim ga kao veoma posebnu ličnost“.

Ljubav i poštovanje koje gaji prema Srbiji su ga naterali i da se okrene protiv jednog od košarkaških uzora.

“Kroz godine sam učio sve više o srpskoj kulturi i volim sve o njoj. Štaviše, veliki sam fan Lebrona Džejmsa, ali jedini put kada sam navijao protiv njega, bilo je kada je igrao protiv Srbije na Olimpijskim igrama. To je nešto posebno, svakako“.

Otkrio je i da njegov podkast ima ubedljivo najviše srpskih fanova.

“Poslednji put kada sam gledao, bilo je to 28 ili 30 odsto (od ukupnog auditorijuma, prim. aut). Dakle, trećina. Raste i u drugim zemljama, ali nema dileme da sam najveću podršku dobio iz Srbije. Mislim da je više razloga za to, ali pre svega sam zahvalan. Na ljubav koju dobijam iz Srbije se trudim da uzvratim istom merom“.

Kada je došao u Evroligu, dobio je priliku da češće posećuje našu zemlju, ali i da igra protiv srpskih timova u prepoznatljivoj atmosferi. Pamti se i njegova opklada sa Džejmsom Nanelijem, kada je Baskoniji doneo pobedu sa linije penala. Interesantno je da ga bacanja vezuju i za duele sa Crvenom zvezdom.

“Sve je počelo od te utakmice sa Partizanom. Mislio sam da je to bio meč kao i svaki drugi, ali zapravo je bio poseban trenutak. Potom se nastavilo kada smo igrali protiv Crvene zvezde, promašio sam ono bacanje (namerno, prim. aut), pa sam u Beogradu protiv Zvezde uhvatio ofanzivni skok posle penala. Bilo je posebnih trenutaka protiv srpskih timova, s razlogom“.

Sada će ponovo na megdan crno-belima, u izuzetno bitnom meču za oba tima. Izabranici Željka Obradovića žele da poprave poziciju u borbi za plej-of, dok se sastav iz Vitorije, sa tri pobede manje, hvata za poslednju slamku.

“Velika utakmica za nas, ali i za njih. Igraju veoma dobro. Imali smo pauzu od tri nedelje, nadam se da je to uticalo na njih i da neće igrati tako dobro. Ne moram da pričam o navijačima, znamo šta da očekujemo. Jedino što mogu da kažem saigračima kojima će biti prvi put u takvoj atmosferi – da je prihvate i uživaju“, dodao je Moneke i istakao da je dobro za njegov tim što tribine neće biti pune do poslednjeg mesta zbog kazne koja je izrečena Partizanu.

Što se tiče samog susreta, nema sumnju od koga njegovoj ekipi preti najveća opasnost.

“Od Karlika Džonsa. Bilo je glasina da bi mogao da potpiše za Baskoniju prošle sezone, pa je otišao u Kinu. Kada sam bio u Sakramentu i Razvojnoj ligi, pratio sam igrače poput njega. Njegovo ime i igra su se izdvajali, obožavao sam ga. Baš sam bio razočaran što nije došao u Baskoniju, ali kada je stigao u Partizan, bio sam iznenađen što mu je bilo potrebno određno vreme da uzme ključeve tima. Sigurno je najbolji igrač u ekipi. Sećam se njegovog tripl-dabla protiv SAD – veliki sam fan njegove igre. Poseban je“.

Naravno, u redovima Obradovićeve ekipe nalazi se i jedno dobro poznato lice za nigerijskog reprezentativca – kapiten Vanja Marinković. Delili su svlačionicu i teren minule sezone u Vitoriji, a Vanja mu je bio i gost u podkastu početkom tekuće.

“Da, imali smo taj intervju. Podseća me na Mirka. Slični su. Volim Vanju, ne pričamo često, ali kada god se vidimo, ispričamo se, smejemo… Razgovarali smo pred početak sezone, drago mi je što je srećan i što se vratio“.

Vanja je upravo Monekeu otkrio detalje sa dodele medalja u Parizu i zabavi srpske reprezentacije koja joj je prethodila.

“Obožavam taj trenutak. Pažnja koju je privukao, a onda i kada sam čuo šta se dešavalo iza kulisa od Vanje… Drago mi je što su otvoreno pričali o tome i nisu krili detalje, jer to je zaista bio sjajan trenutak. Ljudska su bića, videti najboljeg igrača na svetu, Nikolu Jokića, da je svoj – neverovatno. Igrao sam sa Vanjom prethodne sezone i on je tip koji ne pokazuje emocije, ne smeje se previše i ljudi misle da je ljut. Ali Vanja kojeg sam video da igra za Srbiju, pokazuje šta znači biti Srbin i igrati za svoje saigrače. Obožavam to, još videti ga kako slavi i smeje se – sjajno. Bili su svoji“, nastavio je Čima, a onda pogledom po hotelu počeo da traži selektora Svetislava Pešića, kojeg je krajičkom oka ugledao u jednom trenutku:

“Video sam ovde i legendarnog trenera Pešića. Nisam ga još upoznao, nadam se da ću imati prilike, ali i njemu idu velike zasluge za sve to“.

Moneke, Srbija, Partizan. Kada ove reči ukucate ne Gugl pretraživaču, sigurno ćete doći i do brojnih glasina koje su se letos pojavljivale o potencijalnom prelasku sjajnog krilnog centra u redove crno-belih.

“Bilo je ludo. Iskreno, trudio sam se da se isključim sa Tvitera i društvenih mreža na neko vreme, jer prethodnog leta mi se sezona prerano završila zbog povrede i počeo sam da pravim planove, da putujem. Imam utisak da su mi svakog dana stizale poruke. Zvao bih agenta da se raspitam, pa je posle bilo drugih vesti… Smatrao sam da ako ne dolazi od mene, ne bi trebalo da bude na Tviteru. To je verovatno stvar koju najmanje volim u evropskoj košarci“.

Prisetio se i razgovora koji je u svom podkastu imao sa bivšim košarkašem Partizana, Matijasom Lesorom. Ističe da mu je to jedna od omiljenih epizoda.

“Iz nekog razloga, pored Ti Džejove, priča Matijasa Lesora me je dirnula. Sumnjalo se u njega dugo, često se poredim sa njim i vidim mnogo sličnosti. Ljudi su pričali mnogo gluposti o njemu. Prošao sam i ja kroz to, a on je uradio ono što bih ja voleo – osvojio je Evroligu. Zaslužio je to i napravio sjajnu priču“.

Čima je jedan od sve većeg broja košarkaša koji su postali voditelji podkasta. To se posebno može reći za SAD, gde brojni NBA asovi, sadašnji i bivši, imaju svoje emisije na platformama poput Jutjuba i Spotifaja, ali taj trend je u porastu i na Starom kontinentu. Jedan od prvih košarkaša koji su se u Evropi posvetili takvoj vrsti sadržaja je takođe nekadašnji igrač crno-belih, Trej Dreksel.

“Nisam bio među prvima, ali verujem da to radim najbolje u Evroligi. Moram da pomenem Treja Dreksela koji to radi četiri-pet godina. Ne igra u Evroligi, ali bio je uporan i čestitam mu. To pomaže svima. Kada sam počeo da radimo, mnogo ranije sam znao da imam ličnost za tako nešto. Ista osoba sam ispred i iza kamere i verujem da ljudi to prepoznaju. Znam da ima mnogo ljudi koji bi rekli svoje mišljenje, ali nemaju samopouzdanja ili su stidljivi. Tako da, imamo osećaj da im dajem glas. Nisam imao očekivanja kada sam počeo, ali 13 meseci kasnije imam 60.000 pratilaca. Najbolja stvar su poruke koje dobijam od sportista, o najrazličitijim situacijama i sve to me inspiriše da nastavim da radim dalje. Cilj mi je da imam 100.000 ljudi na kanalu, a za dalje ćemo videti“.

Razgovor sa Lesorom ispred kamera mu je jedan od omiljenih, a otkrio je i koga bi posebno voleo da ugosti.

“Lebrona ili Kristijana Ronalda. Voleo bih da radim i sa više legedarnih trenera. Spanulis bi bio sjajan gost i radim na tome. Neko koga znam preko nekih veza, bio bi savršen, jer ne voli da daje intervjue. U pitanju je Nikola Jokić. To bi bilo sjajno, ali ne očekujem da će se desiti. Videćemo“.

Hejs Dejvis, vlasnik rekorda Evrolige i knjige o srpskom mentalitetu: Svako protiv koga igram bolji je od mene, pa i Kalinić – Srbi će reći da su oni izmislili košarku

Jasno je da takav sadržaj, sa košarkašima u glavnoj ulozi van terena, podstiče rast popularnosti igre pod obručima u Evropi. Evroliga se na sve načine trudi da dopre do što većeg broja ljudi i napravi što bolji proizvod za navijače. Možda bi u tome dodatno mogla da pomogne i Ol-star utakmica.

“To bi bilo neverovatno, ali košarka u Evropi nije samo pod jednim krovom. Imate FIBA, Evroligu, različite organizacije, nije kao u NBA. Ol-star u Francuskoj je sjajan i održava se za jedan dan. Nema šanse da ne možemo da nađemo jedan dan, ali znam da mnogo stvari mora da se poklopi“.

Šta bi bilo, kada bi se, čisto hipotetički, najbolji evropski igrači Evrolige sastali sa najboljima iz ostatka sveta, koji takođe nastupaju u elitnom takmičenju? Ko bi, recimo, igrao za tim kojem bi, kao nigerijski reprezentativac, pripao i Moneke.

“Ja sam tu, Ti Džej, mora biti mesta i za Majka Džejmsa…. Previše je dobrih igrača, pogotovu bekova… Ali dok god bih bio u tom timu, bio bih zahvalan. Mnogo je sjajnih igrača u Evropi“.

Evidentan je rast popularnosti Evrolige, a glavni adut društva najboljih na Starom kontinentu je jedinstven takmičarski naboj. S razlogom je poznat slogan “Svaka utakmica je bitna”. To se jasno vidi i ove sezone, s ozbirom da je borba izuzetno izjednačena. Ipak, jedan tim se izdvojio.

“Jasno je da je Olimpijakos najbolji tim ove sezone, ali više je timova tu negde u sredini, koji bi mogli svakoga da pobede. Drugačija je sezona i nama je teže dok se borimo za plej-in jer postoji samo jedan jasno dominantan tim, što znači da je više timova u sredini i teško je doći do plej-of i plej-in tima. Biće timova koji su recimo četvrti, pa možda izgube nekoliko utakmica i završe sedmi ili osmi… Ludilo. Odložena utakmica između Pariza i Fenerbahčea će biti mnogo važna“.

Fajnal-for će se ove godine prvi put održati u Abu Dabiju, a Moneke je dao svoj sud o tome koji timovi bi mogli da čekiraju kartu za Ujedinjene Arapske Emirate.

“Olimpijakos, Monako, Fenerbahče i Pariz. To sam rekao i na svom podkastu. Vidim i put za timove poput Crvene zvezde, jer imaju veliku prednost domaćeg terena. Kao i Partizan, ali je u nešto slabijoj poziciji. Zvezda je u boljoj da dođe do prva četiri mesta i niko ne bi voleo protiv njih da počne plej-of kao gost. Imamo osećaj da će ove godine biti iznenađenja, ali ne menjam svoje predikcije“, zaključio je Čima Moneke uoči još jedne utakmice sa Partizanom u Evroligi.

Bonus video: