Već decenijama su u Crvenoj zvezdi veoma poštovani fudbaleri iz Slovenije. Oni stariji se sećaju Marka Elznera, legendarnog defanzivca, koji je na Marakani proveo četiri godine i bio jedan od simbola tog vremena kluba.
Na red je došao Milenko Aćimović, vezista evropskog kalibra – čiji se gol protiv Lestera sa pola terena i dalje prepričava – ostavio je ozbiljan trag u četiri sezone koliko je bio u Beogradu, a više od decenije po njegovom odlasku, Zvezda je bila jača za još tri Slovenca.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
Prvo je kao trener stigao Slaviša Stojanović, zatim i ofanzivac Nejc Pečnik, da bi poslednja karika u lancu bio – Dejan Kelhar, tada javnosti nepoznat štoper, koji se savršeno uklopio i uz Sava Pavićevića činio odbrambeni bedem ispred Bobana Bajkovića.
Sećanja i uspomene na taj period, Kelhar je evocirao u razgovoru za Meridian sport, u kom se dotakao i celokupne situacije tih meseci na Marakani, osvojene titule, a potom i hladnog tuša – izbacivanja iz Evrope.
“U to vreme sam bio u Gabali, došao je novi stručni štab, kao i novi igrači, pa sam se našao u nekom drugom planu. Odmah da kažem, niko me nije terao iz kluba, čak je gospodin Sjomin prepoznao da nisam kvaran igrač i ispoštovao me u svakom aspektu“, počinje Kelhar priču koja je prethodila dolasku na Marakanu i dodaje:
“Ipak, kada sam bio na zimskim pripremama, usledio je poziv Slaviše Stojanovića i malo je reći da sam bio u šoku. Svi znamo šta znači Zvezda, ne samo u Evropi, već i u svetu. Nisam mnogo razmišljao, nije me interesovalo kakva je situacija u klubu. Želeo sam samo da igram iako ti niko ne garantuje minute, priključio sam se na pripremama u Sloveniji. Da se našalim, tada su svi videli da i Slovenci znaju da igraju fudbal, a ne samo zimske sportove.”
Debi na startu prolećne polusezone obeležio je pobedom, a strelac gola bio je njegov “kolega” – Savo Pavićević.
“Uh… Mnogo nervoze je bilo pre tog duela. Nisam se dugo čuo sa Savom, on svaku utakmicu ima u glavi, svaki detalj zna, za razliku od mene koji imam samo ‘bleskove’. Pritisak neverovatan, a još mi ga je dodatno pojačao Slaviša. Nisam spavao lepo noć pred meč, spreman sam bio fizički, ali kada mi je rekao: ‘Slušaj, nemoj da napraviš neku glupost, jer ćemo spakovati kofere i ti i ja’. Onda sam bio još nervozniji, ali naravno – na kraju je sve ispalo kako treba. Rečeno mi je da primim i dam loptu prvom do sebe, iako sam bio neznalica, imao sam tu sreću da imam majstore pored sebe kao što su Nine, Milijaš, Laza”, uz smeh priča Kelhar i hvali pomenutog Pavićevića:
“Savo je momak na mestu, imao je lepu karijeru, bio u pravim godinama… Neću da pamtim 40. rođendan, ali hoću 30. Odmah smo se našli, imao poverenja u njega, pretpostavljam da je i on u mene, onda je bilo sve lakše. Mada, moram da kažem da bi nama još lakše da Bajko nije bio toliko lud. Ja napravim penal na centru, a on mi viče sa gola: ‘Joj, Dejane, šta radiš to’. Šalu na stranu, stvarno smo bili pravi tim i nosim sjajne uspomene”.
Na konstataciju da u to vreme nije bilo novca u klubu kao što je to slučaj danas i da odnosi nisu bili idealni, slovenački as otkriva da to nije bio toliki problem kako se predstavljao.
“Nikada nećeš imati ekipu u kojoj će se 25 igrača družiti… Da, jesmo imali neke grupice i klanove, međutim, generalno mislim da smo imali odličnu grupu i zajedno ostvarili zacrtane ciljeve. Nije bilo novca, nije bilo svačega još, pre svega u jesenjem delu kada još nisam došao, ali znam da su to ovi stariji i iskusniji igrači to rešavali i krpili, što je normalno. Pomogli su i klubu na kraju, niko stvarno tada i nije razmišljao od nas da li ćemo primiti platu ili ne, želeli smo samo da se dokopamo te titule. Iskreno, moram da kažem sve najlepše o ljudima u klubu u to vreme. Ipak, moram da kažem da je muka kada nemaš novca da platiš struju, kada nemaš za hranu, tako da ta naša situacija i nije toliko bila kritična kako se pričalo. Postoje i mnogo gore situacije u životu, jeste bilo teško, ali svi ti problemi su nas samo ojačali. Nismo izlazili, nisam osetio taj noćni život u Beogradu, osim kada smo osvojili titulu“.
Porazom u Humskoj u sada već kultnom Večitom derbiju, zakomplikovala se trka za titulu, a Kelhar se uz smeh seća tog dvoboja.
“Bolje da ga zaboravim… Dva promašena penala, pa Mrđa dribla pred našim golom, gubi loptu i Kojić u prvom dodiru sa loptom postigne gol za pobedu. Nije tu bilo nikakvog kvaliteta, pritisak ogroman i na jednoj i na drugoj strani. Sjajna atmosfera, kako Delija, tako i Grobara, zaista je bilo napeto.”
Priznaje da je utakmica u Novom Pazaru bila ključna i da je posle toga titula postala realnost…
“Teško, teško, teško… Neviđeni naboj, pričali su mi da će biti najteže gostovanje. Na nama je bio ogroman pritisak, ali istrpiš sve i uspeš da pobediš. Ako se ne varam Milijaš je sa tridesetak metara pogodio iz slobodnjaka. Sve je bilo lakše posle te utakmice”.
Euforija je bila neverovatna tih meseci, navijači Zvezde su punili stadione širom Srbije, pravili dočeke igračima posle gostovanja, međutim, okolnosti su dovele do toga da titula ne bude proslavljena na pravi način.
“Sedam godina se čekala titula, mislio sam da je normalna stvar da nas navijači čekaju na autoputu sa bakljama, ali saigrači su mi rekli da se to samo tada dešavalo. Nisam mogao da verujem da imamo toliku podršku bilo gde da odemo. Čudna atmosfera, pun stadion, navijači su nešto kasnije počeli da navijaju. Gubili smo bukvalno od starta, međutim, kako je utakmica tekla, bili smo sve bolji. Ipak, nekako mi se čini da bi sve bilo mnogo drugačije da nije bilo tih poplava. Mnogi ljudi su ostali bez kuća i sigurno je to mnogo uticalo na ceo ambijent.”
Čudesna priča sjajne generacije pokvarena je odlukom UEFA da Zvezda uprkos osvojenoj tituli ne učestvuje u kvalifikacijama za Ligu šampiona, odnosno – bude izbačena iz Evrope.
“Iskreno, znali smo celu situaciju, ali smo se i potajmo nadali se da će nas možda pustiti da igramo te kvalifikacije. Mnogo nam je teško palo, nema sumnje da bi u tim kvalifikacijama bili još jači uz pojačanja, tako da ostaje ogroman žal zbog toga. Međutim, mišljenja sam da se sve dešava sa nekim razlogom, pa, ako je to bila cena da Zvezda sada bude to što jeste – onda mi je drago.
Ipak, deceniju kasnije – mnogo toga u Ljutice Bogdana više nije isto…
“Sve je drugačije… Bio sam na utakmici protiv Barselone, trebalo mi je deset godina da dođem u Beograd. Neki su me čak i prepoznali na ulici, lepi trenuci zaista. Video sam se i sa Milijašem na utakmici omladinaca. Zvezda je trenutno na nivou velikih evropskih klubova, mnogo se toga promenilo od mog odlaska. Klub sada ima konstantu, lepo se radi i nadam se da će u narednih 80 godina biti osvojena bar još jedna titula šampiona Evrope”.
Na kraju razgovora, dotakao se i sunarodnika Timija Elšnika, koji je tako nastavio tradiciju slovenačkih fudbalera na Marakani.
“Ne znamo se lično, ali pratio sam ga još iz Olimpije. Timi je odličan igrač i mislim da je dao mnogo Zvezdi, ekipa zna zbog čega ga ima. Znam da je imao nekih ponuda iz Evrope, ali smatram da je napravio sjajan potez, pošto će posle Zvezde moći da ode bilo gde i da nema pritisak. Posle Marakane je sve mnogo lakše… Svojim primerom sam uvideo da sam najveće samopuzdanje dobio upravo igrama u Zvezdi, a nadam se da će i Elšniku braća Srbi pomoći da bude još bolji” stavlja tačku na priču za naš portal.
BONUS VIDEO:
kluka4002
Kakav je to igrač bio strašan defanzivac da je imalo samo malo sreće mu karijera krene pravim putem ko zna gde bi završio sa svojim kvalitetima