Priče o uspehu u modernom fudbalu, gde se treneri smenjuju brže nego što se igraju prvenstvena kola, često liče na bajke u kojima se sreća deli retkima. Ne dešava se često da jedan čovek, čiji se stil i poreklo u početku dovode u pitanje, uspe da promeni ne samo tok sopstvene karijere, već i kurs čitavog kluba. Ipak, to je pošlo za rukom Angelosu Postekogluu, Australijancu grčkih korena, koji je, kroz odbijanja i predrasude, stigao do evropskog trona. I to sa “ukletim” Totenhemom, koji je u sredu veče porazio Mančester junajted sa 1:0 i osvojio trofej Lige Evrope.
Put kojim je Postekoglu krenuo bio je sve samo ne konvencionalan. Od autralijskih polu-profesionalaca i selektorske funkcije, zatim japanske Jokohame, preko propuštene prilike u Atini, do preporuke Pepa Gvardiole, jednog od najvećih trenerskih umova današnjice, Angelos je ispisao jedno od najinspirativnijih poglavlja savremenog fudbala.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Ejndžov uspon simbolizuje ono što klupski čelnici često ignorišu, da su karakter, uverenje i doslednost ponekad važniji od titula i slavnih imena u CV-ju. I, da je bitno uvek pokazati respekt i ozbiljnost, makar igrali meč koji nema rezultatski značaj.
Pošto je sa Jokohamom osvojio titulu u Japanu, Postekoglu je tražio priliku da se dokaže i u evropskom fudbalu. Kao logičan korak činila se Grčka – zemlja njegovih predaka, ali i ambijent u kojem je mogao da spoji lične i profesionalne ambicije.
AEK iz Atine bio je ozbiljno zainteresovan, ali na kraju je odlučio da početkom juna 2021. angažuje stručnjaka sa regionalnim iskustvom i jačim imenom na Starom kontinentu. Bio je to Vladan Milojević, aktuelni trener Crvene zvezde.
“Nije bilo lako prihvatiti da me AEK ne vidi kao rešenje, posebno jer sam Grk i imao sam želju da dokažem nešto u zemlji svojih predaka. Ali fudbal te često vodi tamo gde ne očekuješ“, priznao je Postekoglu mesecima kasnije.
Taman kada se činilo da će još jedna evropska šansa proći pored Angelosa, u priču je ušao Pep Gvardiola i “odveo” ga u Seltik. Preko grupacije City Football Group, koja upravlja Jokohamom i Mančester sitijem, dvojica trenera su se upoznala u prijateljskom meču, i Gvardiolu je impresionirao Postekogluov pristup: visok presing, pozicioni fudbal, nepokolebljiva hrabrost, bez obzira na ime protivnika.
Siti je slavio u proveri sa 3:1, ali Jokohama je završila utakmicu sa većim posedom lopte. Samo četiri tima su to uspela u Pepovoj dotadašnjoj karijeri, u gotovo sedam i po godina. Španac je bio oduševljen kolegom.
“On ima filozofiju sličnu mojoj. Hrabar je, zna šta hoće, njegovi timovi igraju da dominiraju“, navodno je rekao Gvardiola prilikom preporuke Postekoglua sportskom direktoru Seltika, kojeg je prethodno odbio Edi Hau i uprava škotskog velikana tragala je za sledećom opcijom.
U Glazgovu nisu svi bili oduševljeni idejom da čovek bez evropskog pedigrea sedne na klupu Seltika. Navijači su sumnjali, britanska štampa bila je rezervisana, kao i klupska uprava. Međutim, preporuka Gvardiole imala je težinu. U eri kada se “vizije” prodaju skupo, Postekoglu je delovao kao čovek sa autentičnom filozofijom.
Skepsa je brzo nestala. Sa igračima iz japanske i australijske lige Seltik je dobio svežinu i modernu igru. Prva sezona donela je šampionsku titulu, a druga potvrdu da to nije bila slučajnost. Navijači su u Angelosu videli više od trenera – postao je simbol promene, borac protiv konformizma, čovek koji ne kalkuliše.
Dve godine na Parkhedu bile su dovoljne da britanska javnost ozbiljnije shvati Gvardioline reči. Postekoglu je zaista trener za velika dela. Leta 2023. godine predsednik Totenhema Danijel Levi angažovao je Australijanca, a reakcije su opet bile pomešane. Sada iz drugačijih pobuda. Posle godina razočaranja, decenije i po bez trofeja, navijači Pevaca su želeli veliko ime, a ne autsajdera iz Seltika. Međutim, Levi je ostao dosledan.
“Obično u drugoj sezoni osvajam trofeje“, rekao je Postekoglu.
Za mnoge, samo prazna priča. Ali u maju 2025. godine, u Bilbau, njegova izjava je dobila smisao. U finalu Lige Evrope protiv Mančester junajteda, Postekoglu je odveo Totenhem do evropskog trofeja, prvog od 1984. godine, i prvog pehara od 2008. kada su Spursi osvojili Liga kup. Meč nije bio spektakularan, Brenan Džonson je pogodio posle centaršuta Papea Sara, uz nespretno skretanje Luka Šoa, ali ishod je bio istorijski.
Uprkos kritikama da ne zna da se brani, upravo je defanzivna disciplina Pevcima donela trofej. Golman Vikario je briljirao na golu, a odbrana predvođena Romerom i Van de Venom neutralisala je pokušaje Hojlunda i Garnača. U momentu kada se očekivala taktička rigidnost, Postekoglu je pokazao elastičnost i mudrost.
“Ja sam pobednik. Pobeda je ono što najviše volim… Čak i kada sam potpisivao, Danijel Levi je rekao: ‘Jurili smo pobednike i nije uspelo, sada imamo Ejndža’. Prijatelju, ja sam pobednik“, dočekao je Postekoglu svojih pet minuta.
Sezona nije bila laka. Baš nije. Na nacionalnom nivou jedna od najgorih. Propao je transfer francuskog talenta iz Rena Dezirea Duea, koji je na kraju završio u PSŽ-u i stigao do finala Lige šampiona. Totenhem je bio pogođen povredama ključnih igrača – Sona, Kuluševskog, Romera, Rišarlisona, čak i golmana Vikarija. Unutar kluba, došlo je do tenzija između stručnog štaba i medicinskog sektora.
Postekoglu je u januaru doneo smelu odluku, svesno je žrtvovao Premijer ligu i fokusirao se na Evropu. Rezultati u domaćem prvenstvu su trpeli, ali Liga Evrope je postala platforma za iskupljenje. Na tom putu pali su AZ Alkmar, Ajntraht, Bode Glimt i na kraju Mančester Junajted.
Bilo je trenutaka tokom kampanje kada su igrači gubili veru u Angelosa i obraćali se pomoćnicima. Ipak, ono što je Postekoglua razlikovalo od prethodnika, poput Antonija Kontea, bila je ljudskost. Zadržao je dostojanstvo i u porazima i u sumnjama.
“Nikad nisu do kraja izgubili veru u mene“, rekao je posle finala.
Iako je osvojo toliko dugo čekan trofej i obezbedio Totenhemu plasman u Ligu šampiona, budućnost Postekoglua u klubu nije zacementirana. Novi izvršni direktor Vinaj Venkatesham preuzima ključnu ulogu predstojećeg leta i kadrovske promene nisu isključene.
Ako Angelos Postekoglu ode iz Totenhema – otići će kao šampion. Kao čovek koji je prekinuo 17 godina čekanja. Kao trener koji nije samo doneo pehar, nego i veru. Kao neko ko je pokazao da uspeh ne dolazi uvek iz klasičnih centara moći, već ponekad iz Jokohame, preko Glazgova, sve do Bilbaa.
Bonus video:
Momcilo
Ovo sto je uzeo posrecilo mu se,za mene nikakav trener sto se videlo ove dve sezone sto je vodio klub
stefan.zvicer
Iščupaše sezonu u poslednjem trenutku
jelenamilosevic540
Ne vidim koja je poenta da ga diszu u nebesa kad nista posebno za mene trener
davidpantelic80
Postekoglu na kraju postade i legenda Totenhema
kluka4002
Zacepio je usta svim kritičarima posle jako lose sezone u premier ligi ja kraju je uspeo da podigne trofej u evropi i plasira svoj tim u ligu šampiona
neda.kerkez
Sigurna sam da je Postekoglu teško palo što ga AEK nije izabrao i verujem da se sada kaju.