Eksperiment je izmakao kontroli

Danas je sve instant. Potpis, smena trenera, jedna odluka i očekuje se da se sve promeni. Ali stvarnost gotovo nikada ne prati tu logiku. Čelsi je postao primer kako takav pristup može da proizvede suprotan efekat. I onda umesto izlaska iz krize klub uroni još dublje u nju.

Menjanje kormilara se često predstavlja kao najlakši izlaz iz problema. Brzo rešenje, kratkoročni šok, nova energija. Međutim, retko kada to zaista donese stabilnost. Upravo to pokazuje situacija na Stamford Bridžu, gde su Plavci posle promene na klupi u najosetljivijem delu sezone ušli u još ozbiljniji pad forme.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Dolazak Lijama Roseniora umesto Enca Mareske na početku je delovao kao pravi potez. Ekipa je izgledala življe, stigle su i pobede, pa se stvorio utisak da je klub pronašao novi ritam. Međutim, kada je iščezao prvi utisak nastao je haos. Kako je vreme prolazilo, tako je i ta početna energija nestajala, a rezultati su krenuli u pogrešnom pravcu.

Eliminacije od PSŽ-a u Ligi šampiona i od Arsenala u Liga kupu, uz pad u domaćem prvenstvu, ogolile su probleme. Samo jedna pobeda u poslednjih devet utakmica i čak pet uzastopnih poraza – to su brojke koje u Čelsiju bude neprijatna sećanja na periode koje su mislili da su ostavili iza sebe. Ipak, svoditi sve na trenera bilo bi previše jednostavno.

Poraz od 3:0 protiv Brajtona smestio je Čelsi na sedmo mesto na tabeli Premijer lige i sva je prilika da je borba za Ligu šampiona praktično završena. Zaostatak od sedam bodova za petoplasiranim Liverpulom, uz niz od pet vezanih prvenstvenih poraza dodatno je zakomplikovao situaciju u klubu iz Londona.

Posebno zabrinjava način na koji dolaze ti porazi. Podaci koje je objavila Opta pokazuju da je Čelsi prvi put još od novembra 1912. godine vezao pet ligaških utakmica bez postignutog gola. Takav negativan niz, koji se nije desio više od jednog veka, jasno oslikava dubinu problema u kojem se ekipa trenutno nalazi.

U poslednjim godinama, Čelsi je sve više počeo da liči na klub koji fudbal posmatra kao projekat, a ne kao sport. Vlasnička struktura BlueCo donela je ogroman kapital i velike ambicije, ali i pristup koji često deluje kao da dolazi iz sveta biznisa, gde su eksel tabele bitnije od svlačionice.

Tek će da Boli

Model zasnovan na stalnim promenama, velikim ulaganjima u mlade igrače, decenijske ugovore i čestim smenama trenera može da izgleda logično na papiru. Teren je nešto drugo. Tamo nema simulacija. Samo posledice odluka.

Rosenior je postao simbol takvog, američkog sistema. Doveden usred sezone iz Strazbura, praktično kao deo šireg mehanizma, brzo se našao u situaciji u kojoj rezultati nisu pratili očekivanja. Iako nije jedini odgovoran, postao je lice krize.

Bilo bi pogrešno svu odgovornost prebaciti na jednog čoveka. Neke odluke na terenu i van njega jesu bile upitne, a manjak samokritike dodatno je pogoršao situaciju. Ali suština problema je sistemska.

Kada klub stalno menja pravac, kada se ideje smenjuju brže nego što mogu da zažive, kada igrači više ne znaju koji je identitet tima, tada trener postaje prva žrtva, a ne rešenje. U takvom okruženju čak i kvalitetni igrači gube kompas.

Fudbal je pun primera koji pokazuju da se uspeh ne gradi preko noći. Potrebni su kontinuitet, znanje i strpljenje. Čelsi danas upravo plaća cenu suprotnog pristupa. Klub koji je pokušao da ubrza proces razvoja sada se suočava sa posledicama tog ubrzanja.

Na kraju, suština problema je jednostavna. Fudbal treba da vode ljudi koji ga razumeju iznutra, ne samo kao investiciju ili eksperiment. Ljudi koji poznaju svlačionicu i psihologiju tima. Lijam Rosenior je poslednji koji je završio u vatri sistema koji stalno menja pravac.

Bonus video: