Koventri se podigao iz pepela, i nije mu prvi put. Posle 25 godina Nebeskoplavi se vraćaju u Premijer ligu. Dugo su lutali, proveli više od decenije u Čempionšipu, zatim pali u treću ligu, a 2013. godine dotakli dno. Klub je bio na kolenima, ali ne može da se slomi identitet grada koji zna sve o izdržljivosti, koji zna šta znači pasti i ponovo ustati. Baš kao i Beograd, sa kojim je pobratimljen još davne 1957. godine.
Ta veza nije slučajna. I Koventri i Beograd podizani su posle razaranja u Drugom svetskom ratu. I dok je zvanično pobratimljenje uspostavljeno 1957, njihova priča počinje još 1953. godine, kada je jugoslovenski ambasador posetio engleski grad i poklonio drvnu građu za novo gradsko pozorište. Kada je završeno, dobilo je ime Belgrade Theatre, kao simbol prijateljstva, ali i zajedničke sudbine dva grada koja su preživela mnogo više od fudbalskih poraza.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
No, prošlo je tačno 9.113 dana od trenutka kada je Koventri porazom od 3:2 od Aston Vile 5. maja 2001. ispao iz najjačeg engleskog društva. Usledio je haos, a u njemu ideja o povratku u Premijer ligu delovala je kao iluzija. Bio je čak i podstanar. Dva privremena stadiona – u Nortemptonu i Birmingemu, omraženo vlasništvo kompanije Sisu, protesti, pa čak i rasprave u parlamentu – sve je govorilo da Koventri tone.
Navijači su marširali ulicama, ulazili na teren, borili se za klub koji je gubio tlo pod nogama. I dočekali su da 2023, posle 13 godina agonije, klub padne u ruke Dagu Kingu, u periodu kada je Koventri igrao Ligu 2 prvi put posle gotovo šest decenija. I onda prekret, kako to i biva uvek kada je nekome stalo.
Pod vođstvom legendardnog Frenka Lamparda, Koventri je počeo da liči na tim koji veruje. I kada su u petak remijem 1:1 protiv Blekburna na Ivud Parku overili povratak u elitu, bilo je jasno da je to svojevrsno vaskrsenje. U klubu su nedavno priznali da je postojao oprezni optimizam, ali da niko nije očekivao da će sve doći tako brzo.
Temelji su postavljeni još tokom priprema. Lampard je doneo mir i jasnoću, kada je u novembru 2024. nasledio miljenika tribina Marka Robinsa. Ekipa nije drastično menjana. Golman Karl Rašvort, na pozajmici iz Brajtona, uneo je sigurnost, dok su zimski dolasci Romana Esea i Frenka Onjeke dodatno pojačali rotaciju. Ali suština je ostala ista.
Uticaj vlasnika Kinga je vidljiv i van terena. Svakodnevno je prisutan u trening centru, razgovara sa svima, bez distance – uverevali su lokalni mediji. U kantini pravi kafu, priča sa osobljem, i briše granice između “njih“ i „nas“. Takva atmosfera prenela se i na ekipu.
Lampard, sa aurom čoveka koji je osvojio sve u klupskom fudbalu, doneo je nešto još važnije, a to je autoritet koji inspiriše. Njegovo ime bilo je dovoljno da ubedi igrače da dođu među Nebeskoplave, ali njegov rad ih je naterao da ostanu i veruju.
Lampard je uspeo da zadrži grupu na okupu. Čak i igrači sa manjom minutažom, poput Džejka Bidvela, Džejmija Alena i Bena Vilsona, ostali su važan deo svlačionice. Takozvani lideri bez buke. Kapiten Met Grajms dodatno je nosio tim, motivacionim govorima i primerom, posebno u trenucima krize tokom zime. Na kraju, svi su verovali čuvenom engleskom asu kraj aut-linije.
“Trudim se da budem jednostavan i direktan. Ne volim previše da pričam. Moja situacija pre 15 godina u velikim utakmicama možda je drugačija od njihove, ali možda je to jedna od prednosti duge karijere i prelaska u trenerski posao. Proživeo sam to. Mogu da dam lične uvide ili reči koje mogu da utiču na igrače. Bio sam ovde ranije. Svaka utakmica je klizav teren ako joj ne pristupiš na pravi način, ako se opustiš ili dopustiš da te pritisak savlada. Zato pokušavam da pojednostavim stvari, a kada osetim da je vreme za mali podsticaj, mogu da ih bocnem. Mislim da imam dobar odnos sa njima. Mogu to da uradim i ponekad pokušavaš da pronađeš pravi trenutak”, govorio je Lampard.
I zaista, retko je morao da “bocka”. Samo jednom su Nebeskoplavi vezali dva poraza, u januaru, kada je prednost počela da se topi. Midlzbro ih je stigao, čak i prestigao, ali Koventri je odgovorio. Vratio je kontrolu i više je nije ispuštao. Serije pobeda i sve je došlo na svoje mesto.
“Naravno da sam srećan, ali to je zasluga igrača i stručnog štaba. Ja, Kris Džouns i Džo Edvards došli smo ovde pre nešto više od godinu dana i sve je bilo novo i za nas. Uživali smo, ali momci su radili neverovatno naporno. Oni su ti koji donose rezultat”, sijao je Lampard od sreće posle osvajanja Čempionšipa i promocije u najbolje društvo.
Možda je najveća promena bila mentalna. Koventri je godinama nosio teret pesimizma. Previše padova, previše razočaranja. Vera se vratila sa Lampardom, igračem koji je bio pobednik.
“Gledao sam kako ispadaju kroz lige. Možda navijači imaju pravo na taj sindrom. Odrastao sam kao navijač Vest Hema i bilo je slično. Otišao sam u Everton na godinu dana i opet isto. To je ljudska priroda. Možda je i deo britanske kulture – očekivati najgore – ali razumem to. To je deo čari. Ne zvuči zabavno, ali moraš da prođeš kroz patnju da bi uživao u lepim trenucima”.
I zato ovaj povratak ima posebnu težinu.
“Izboriti direktnu promociju kao klub bez padobranskih isplata, i to tri kola pre kraja… Ovi momci su postigli nešto posebno i jedinstveno. Uraditi ovo posle 25 godina… Vau. Pokazati otpornost posle poraza u plej-ofu prošle sezone protiv Sanderlenda. Tokom leta smo pričali šta možemo ove sezone, da li možemo da budemo treći ili četvrti i izborimo domaći plej-of, što nismo uspeli prošle godine. Neverovatan je osećaj što su momci uspeli da privedu posao kraju”.
Na kraju, emotivni Lampard sumirao je sve.
“Ponosan sam na sebe i stručni štab. Došli smo ovde pre oko 15 meseci u nepoznato. Zaljubili smo se u klub i ovo je pri vrhu svega što sam postigao. Veoma sam ponosan što sam menadžer”.
Baš kao što su Koventri i Beograd nekada zajedno ustajali iz pepela, danas jedan od ta dva grada ponovo stoji uspravno – tamo gde pripada. U Premijer ligi.
Bonus video:
