Ovo što je Kristal Palas napravio u poslednjih godinu dana deluje kao scenario iz fudbalskog haosa. Klub koji do juče nije imao nijedan trofej u vitrini za 115 godina postojanja sada je vezao FA kup, Komjuniti šild i – za kraj – evropski pehar. Sve to u kampanji u kojoj su se dešavale stvari koje zvuče kao da su izmišljene.
Palas nije trebalo da igra trećerazredno kontinentalno takmičenje, najbolji strelac je bio na pola puta do San Sira, trener je unapred najavio odlazak, a jedan igrač je u međuvremenu ispisao istoriju kakva se retko ponavlja. Ukratko – ludilo.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Kristal Palas je osvojio Ligu konferencije pobedom nad Rajo Valjekanom od 1:0 i to na način koji se uklapa u sve ono što je ova sezona bila za londonski sastav. Očekivano na papiru, ali potpuno haotično u realnosti. Važili su Orlovi za jednog od favorita, ali su morali da prežive ozbiljne mine usput, uključujući AEK iz Larnake i izbacivanje Fiorentine, koja je prethodnih godina igrala čak dva finala ovog takmičenja.
Međutim, čitava priča oko Palasa kreće mnogo ranije i mnogo čudnije. Klub uopšte nije trebalo da bude ovde. Kao osvajač FA kupa iz 2025. godine, po pravilima je imao mesto u Ligi Evrope. Međutim, onda se zbila UEFA sapunica – vlasnička struktura. Jedan od ključnih ljudi u pozadini, Džon Tekstor iz Eagle Football Holdingsa, u istom trenutku je imao veze i sa Lionom, što je automatski napravilo konflikt.
I tu kreće klizanje niz hijerarhiju. Palas biva “spušten” u Ligu konferencije, a njegovo mesto u Ligi Evrope uzima Notingem Forest, koji je zapravo prvobitno trebalo da igra niži rang. UEFA presuđuje, Sud za sportsku arbitražu potvrđuje, i priča dobija pravni epilog. U tom trenutku svi ljuti, niko zadovoljan. Danas svi ćute, jer pehar stiže u London.
Ta odluka je dugo bolela navijače, ali fudbal ima tu ružnu naviku da sve pretvori u ironiju. Posle evropskog uspeha, ista ta “nepravda” izgleda kao nešto što je možda i gurnulo klub u istoriju.
Nije Džejmi, ali ovaj Oliver pravi gozbu od ostataka
A istorija se piše i kroz Olivera Glaznera. Poslednja slika njegove ere na klupi Palasa je ona koja ide na zid. Pehar, slavlje i klub koji konačno ulazi među ozbiljnije društvo evropskog fudbala.
Glazner je stigao na Selhrst Park u februaru 2024. i odmah preokrenuo ekipu. Uveo je red i mentalitet “ili gazi ili si gotov”. I to je počelo da daje rezultate. Prvo FA kup 2025. – prvi trofej u istoriji kluba. Onda Komjuniti šild iste godine. I na kraju, evropski trofej. Tri pehara za klub koji pre toga nije znao kako izgleda podizanje ičega.
Ali nije sve bilo bajka u ligi. Sezona u Premijer ligi završena je na 15. mestu, onako – ni gore ni dole, više borba nego fudbal. Ipak, Palas je na evropskim noćima izgledao kao potpuno druga ekipa. Gladna i spremna da ugrize svakog.
Naravno, iza kulisa nije sve bilo mirno. Glazner je već imao u glavi da bi mogao da završi priču. Umor, pritisak, plus priče o neslaganju oko transfer politike i prodaji ključnih igrača poput Marka Gejija i Eberečija Ezea. Leverkuzen se već pominju kao sledeća stanica, ali posle osvojene Lige Evrope sa Ajntrahtom i sada Lige konferencije sa Palasom, treba mu iskorak ka Ligi šampiona.
Onda dolazimo do simbola cele ove čudne bajke, Žana Filipa Matete. Francuz je rešio finale protiv Raja. Gol iz gužve, onaj “prljavi”, baš kako se ovakvi trofeji i osvajaju. A, zapravo, malo je falilo da nde bude ni blizu finala, već u Gradu mode.
Mateta je tokom zimskog prelaznog roka bio na korak od Milana. Sve je mirisalo na transfer, pregovori gotovo završeni, ali onda su Rosoneri kočili priču posle dodatnih medicinskih pregleda i sumnji oko kolena. I tako je Milan otkazao posao i angažovao Niklasa Filkruga iz Vest Hema, i ušao u problem koji će ga koštati cele sezone – golova nema, napad ne postoji, pa nema ni Lige šampiona.
Statistika je Rosonerima udarila šamar. Od kraja januara Milanovi napadači su dali samo pet golova. Nkunku je postigao tri, Rafael Leao dva, i to je to. A Mateta? Šest golova u istom periodu, i to uz pauze zbog povrede. Više nego ceo Milanov napad zajedno.
Tanka je linija između promašaja od 30.000.000 evra i pisanja fudbalske istorije
I kao da sve ovo nije dovoljno neverovatno, još jedna priča dodatno diže ceo haos na viši nivo. Evan Gesan ulazi u istoriju kao igrač koji je u jednoj sezoni osvojio dva UEFA takmičenja. Sa jedne strane Liga konferencije sa Palasom, sa druge – raniji deo sezone i priča sa Aston Vilom, gde je učestvovao u pohodu na trofej Lige Evrope. Sedam utakmica, dva gola tamo, pa još šest susreta u Ligi konferencije i jedan pogodak u finalnom pohodu sa Orlovima. Dve titule, dva tima, jedna sezona.
Naposletku, klub koji nije trebalo da igra turnir osvaja trofej. Trener koji odlazi diže istorijski pehar. Napadač koji “nema kolena” postaje simbol propuštene šanse Milana i rešava finale. A jedan igrač uzima dve evropske titule u istoj sezoni kao da je to najnormalnija stvar na svetu.
Krital Palas je od kluba bez istorije trofeja postao priča koja se prepričava i pamti.
Bonus video:
aleksej
Glazner je ocigledno napravio nesto mnogo vece od same taktike. Palas mozda nije igrao savrsen fudbal u Premijer ligi, ali u Evropi su izgledali kao ekipa koja odbija da izgubi. Nekad je upravo taj karakter vazniji od kvaliteta na papiru, pogotovo u nokaut utakmicama.