Norveška slavi istorijski prolaz u četvrtfinale, a Brazil plače nad sopstvenom zabludom. Dan posle šokantne eliminacije Selesaa sa Mundijala, Nejmar je sa 34 godine saopštio ono što su svi već videli – završava reprezentativnu karijeru. Od nekadašnjeg superstara Barselone i PSŽ-a, onog vanserijskog mađioničara koji je plesao po terenima, ostala je samo bleda, neupotrebljiva senka.
Neki oproštaji bole iako svi odavno znaju da je kraj stigao, samo Brazil nije imao hrabrosti da to izgovori naglas. Godinama je odbijao da se oprosti od Nejmara. Odbijao je da prihvati da dečak koji je plesao po travi Santosa, pa ukrotio Evropu, više nije isti fudbaler. Zato je Karlo Anćeloti, čim je seo na klupu Selesaa, uradio ono što bi uradio gotovo svaki selektor na svetu. Pružio mu je još jednu šansu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pola Brazila je slavilo kada se krajem maja na spisku putnika za Svetsko prvenstvo pojavilo ime O’Neja. U zemlji u kojoj je fudbal religija, a Nejmar godinama bio lice reprezentacije, njegov povratak posle gotovo tri godine odsustva dočekan je kao da je reprezentacija već napravila prvi veliki korak ka Zlatnoj boginji. Činilo se da bajka dobija još jedno poglavlje. Da će najbolji strelac u istoriji Brazila poslednji put povesti zemlju u pohod na pehar koji mu je cele karijere izmicao.
Nekoliko sedmica kasnije, ista ta zemlja ispraća ga u reprezentativnu penziju, kao nekoga koji više nije mogao. Erling Haland je izbacio Selesao u osmini finala Mundijala 2026, a nekoliko sati kasnije Nejmar je kroz suze saopštio ono što se naslućivalo.
“Pokušavao sam, pokušavao sam, ali sada je kraj. Ovde sam počeo i ovde završavam”.
Tako je završena reprezentativna priča koja je trajala punih 16 godina. Priča puna golova, rekorda, spektakularnih poteza, ali i još više razočaranja. Jer kada se podvuče crta, Nejmar je postao najbolji strelac u istoriji petostrukog prvaka planete, ali nikada nije uspeo da uradi ono zbog čega se u toj zemlji pamte najveći. Nije osvojio Svetsko prvenstvo.
Anćeloti je pozvao Nejmara na Mundijal iako ofanzivac nije bio u najboljoj formi. Daleko od toga. Pozvao ga je zato što je verovao da postoje igrači čiji značaj prevazilazi broj pretrčanih kilometara ili procenat uspešnih dodavanja. Don Karlo je smatrao da niko bolje od Nejmara ne predstavlja brazilski fudbal. Da nijedan drugi igrač nema takvu harizmu, iskustvo i sposobnost da u jednoj sekundi promeni tok utakmice. Bio je to poziv više srcem nego statistikom.
Brazilci su ga dočekali sa oduševljenjem. Čak ni činjenica da je zbog njegovog mesta otpao Žoao Pedro, najbolji igrač Čelsija po izboru navijača, nije izazvala ozbiljnije polemike. Većina je bila ubeđena da će iskustvo presuditi. Ali Mundijal nije scena za nostalgiju. Na teren izlaze noge, ne uspomene. A, Nejmarove više nisu bile iste.
Posle skoro tri godine bez reprezentacije i jedne od najtežih povreda u karijeri, zbog koje je van terena proveo gotovo godinu dana, usledili su novi problemi sa mišićima, ritmom i kontinuitetom. U Sjedinjene Američke Države stigao je kao igrač koji je nekada bio jedan od najboljih fudbalera sveta, ali više nije mogao da igra tim intenzitetom.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Protiv Škotske je dobio svega petnaestak minuta. Protiv Norveške još pola sata. To je bio njegov kompletan Mundijal. Jedan gol, iz penala. I mnogo više polemika nego fudbala.
Nejmar će zauvek ostati upisan zlatnim slovima u istoriji brazilskog fudbala. Na 130 utakmica postigao je 80 golova i prestigao Pelea, koji je reprezentativnu karijeru završio sa 77 pogodaka. To je rekord koji verovatno godinama neće biti oboren. Međutim, u Brazilu legende ne mere samo golovima. Tamo se istorija piše peharima.
Kada je Nejmar debitovao za Selesao u avgustu 2010. godine protiv Sjedinjenih Američkih Država na stadionu u Nju Džersiju, istom onom na kojem je upravo eliminisan sa Mundijala, imao je samo 18 godina. U reprezentaciji su tada još igrali Marselo i Robinjo, a Nejmaru nije trebalo mnogo da pokaže zašto ga smatraju čudom od deteta. Odmah je postigao gol. Bio je to početak ere za koju se verovalo da će Brazil vratiti na svetski tron.
Umesto toga, usledila su četiri Mundijala i četiri različita oblika bola. Na svom prvom Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. bio je apsolutni vođa ekipe. San domaće publike srušio se u četvrtfinalu kada ga je Huan Kamilo Zunjiga kolenom pogodio u leđa. Povreda ga je izbacila sa turnira, a nekoliko dana kasnije sa tribina je gledao možda i najteži poraz u istoriji brazilskog fudbala. Nemačka je razbila Brazil sa ogromnih 7:1. Mnogi će reći da bi ishod bio drugačiji da je Nejmar bio na terenu. To nikada nećemo saznati.
U Rusiji 2018. Brazil je ponovo bio među favoritima, ali ga je u četvrtfinalu zaustavila Belgija. U Kataru 2022. usledile su nove suze, nove kritike i optužbe da više vremena provodi na zemlji nego na nogama. Njegova generacija polako je počela da dobija etiketu koju nijedan Brazilac ne želi. Generacija koja nije ispunila obećanje.
Usledio je još jedan pokušaj. Poslednji, a ispostaviće se i najtužniji. Kada je u 67. minutu meča protiv Norveške kraj aut-linije podignuta tabla sa brojem 10, stadion je na trenutak poverovao da gleda poslednji veliki trik jednog od najvećih majstora svoje generacije. Rezultat je bio 0:0, utakmica potpuno otvorena, a Brazilu je bio potreban neko ko će jednim potezom promeniti tok susreta.
Zbog toga je Nejmar i bio na spisku. Anćeloti je pokušao da iz njega izvuče poslednji komad magije. Postavio ga je gotovo uz sam vrh napada, daleko od ozbiljnijih defanzivnih obaveza. Ideja je bila jednostavna – neka desetka bude sveža za završni udarac. Neka poslednjih pola sata bude njegovo vreme.
Umesto toga, poslednjih tridesetak minuta reprezentativne karijere pretvorilo se u najbolniji rezime jednog velikog fudbalskog puta. Francuski L’Ekip gotovo bez milosti secirao je njegov nastup.
“Bez ijednog šuta za 30 minuta, uz narušenu stabilnost ekipe… Ulazak Nejmara i posledice koje je izazvao potpuno su promenili tok utakmice Brazil – Norveška“.
21.00: (3,95) Portugalija (3,55) Španija (1,95)
Brojke su bile još surovije od utiska. Nejmar nije šutnuo ka golu. Nije napravio nijednu priliku, niti je promenio ritam utakmice. Brazil je, međutim, u tom periodu primio dva gola. Delovalo je da Nejmar i dalje ima psihološki osećaj da je spasilac, ali nije imao noge da to potvrdi na terenu.
Glava je i dalje mislila kao Nejmar iz Barselone, dok telo nije moglo da isprati. Fudbal ne priznaje stare zasluge. Na semaforu postoji samo ono što možeš sada i odmah. Paradoksalno, Nejmar će zauvek moći da kaže da je postigao gol u poslednjoj utakmici na Svetskom prvenstvu. Ali teško da će taj pogodak iko pamtiti.
Bio je to penal u dubokoj nadoknadi vremena, pri rezultatu 0:2, kada je Norveška već jednom nogom bila u četvrtfinalu. Više oproštaj nego povratak. Više fusnota nego naslov. Ipak, ni tada nije mogao bez predstave.
Pre nego što je izveo jedanaesterac, okrenuo se ka golmanu Norveške Nilandu.
“Gde želiš da šutiram penal? Gde želiš?“, dobacio mu je.
Norvežanin nije ostao dužan.
“U stativu, u stativu“.
Nejmar je odmah uzvratio.
“Ne protiv mene. Ne protiv mene. Kretenu“.
Taj isti “kreten” nekoliko desetina minuta ranije već je odbranio penal Brazilu pri rezultatu 0:0 i praktično udario temelj najveće norveške pobede u modernoj istoriji reprezentacije. Posle gola, Nejmar je nastavio sa gestikulacijama i provociranjem. Brazil to nije dobro podneo.
Društvene mreže eksplodirale su za nekoliko minuta. Najčešća reč koja se mogla pročitati ispod snimaka bila je – patetično. Mnogi su Nejmaru zamerili što je, čak i u trenutku kada se reprezentacija raspada, ponovo uspeo da u centar pažnje stavi sebe. Možda su bili prestrogi, a možda i nisu. To je jednostavno Nejmar.
Nejmar se raspao i okončao karijeru: Pokušao sam… Zaista, ali gotovo je!
Kada je nekoliko sati kasnije objavio kraj reprezentativne karijere, Brazil ga je oplakivao jednako kao i ideju da će upravo Nejmar da vrati Boginju na Marakanu. Nije uspeo. Malo ko je toliko puta bio blizu.
Osvojio je Kup konfederacija 2013. Osvojio je olimpijsko zlato u Rio de Žaneiru 2016, što će zauvek ostati njegov najveći uspeh u dresu Brazila. Kopa Amerika 2019, koju je Selesao osvojio kod kuće, prošla je bez njega zbog povrede.
Svetski kup… Njega nikada nije dotakao. Postao je najbolji strelac u istoriji Brazila, prestigao je i Pelea. Bio je lice jedne generacije. Na kraju je ostao bez jedinog trofeja koji u Brazilu briše sve ostale i zato će rasprava o Nejmaru da traje godinama.
Jedni će tvrditi da je bio poslednji istinski brazilski virtuoz, naslednik Ronaldinja i Ronalda, igrač zbog kojeg su ljudi kupovali karte. Drugi će reći da je ostao simbol neispunjenog obećanja i generacije koja je imala talenat za vrh sveta, ali ne i snagu da tamo stigne.
Malo je najvećih brazilskih zvezda koje su otišle bez pehara koji jedini zaista menja istoriju. Nejmar je zato doživeo reprezentativnu smrt protiv Norveške.
Rekordi će ostati suvo zapisani, ali onaj najveći, bogomdani san o Boginji ostao je nedostižan. Četiri mundijala i sahrana. Baš tako je završena era čoveka koji je trebalo da bude kralj, a otišao je sa terena uz zvižduke, ostavljajući iza sebe samo eho nekadašnje veličine.
Bonus video:
