Sad tek dobija smisao Galupova analitička studija iz 2014. da je Paragvaj najsrećnija zemlja na svetu. Država isklesana u prkosu, rođena u patnji i vaspitana da nikada, ali baš nikada, ne položi oružje, danas slavi državni praznik na ulicama – plasman reprezentacije u osminu finala Svetskog prvenstva 2026. u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku.
Da bi se razumelo šta se desilo na terenu kada je u Masačusetsu pala velika, moćna Nemačka posle penala, mora da se zagrebe dublje od fudbala. U vreme Rata Trojnog saveza 1864, najkrvavijeg sukoba u istoriji Latinske Amerike. Tada su se tri sile – Brazil, Argentina i Urugvaj – udružile u nameri da izbrišu Paragvaj sa mape. Brazil je želeo potpunu eliminaciju Gvaranija kao regionalne sile.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Paragvajski narod nije ustuknuo, već se borio do poslednjeg daha. Maršal Fransisko Solano Lopez se povukao na sever zemlje, vodio gerilski rat i pao 1. marta 1870. na Sero Kori, odbijajući da klekne. Paragvajci su bili fanatično odani svojoj grudi. Pre rata ih je bilo oko 600.000, a rat je preživelo njih 221.000. Dakle, ostao je bez više od polovine stanovnika i sa samo 28.000 odraslih muškaraca.
Zemlja je toliko krvarila da su u vojsku tokom rata regrutovani starci i maloletnici, dok su paragvajske žene preuzele sve na svoja leđa. One su vodile domaćinstva, kopale rovove, negovale ranjenike, nosile poštu i na kraju uzele puške u ruke da brane opstanak nacije.
Argentina je posle sukoba uzela deo teritorije Misionesa i Čaka, Brazil je proširio Mato Groso. Trebalo je da prođe nekoliko decenija kako bi se Paragvaj oporavio i porastao do današnjih 6,5 miliona stanovnika.
E, iz tog pepela, iz tog istorijskog DNK-a gde se ne priznaje kapitulacija, izronila je fudbalska vojska Gustava Alfara poznata kao Albiroha. Protiv sebe je imala prognoze, statistiku i čitav svet, ali se u Paragvaju nije palio alarm za strah. Biće da se upalio mod za rat.
Istorijska pobeda nad Nemačkom na Mundijalu je mukotrpni vrhunac dvogodišnjeg rudarskog rada Gustava Alfara. Ovaj argentinski stručnjak preuzeo je kormilo u avgustu 2024. godine, stigavši iz Kostarike, u momentu kada je paragvajski reprezentativni fudbal bio u kliničkoj smrti.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Paragvaj je kvalifikacije za Mundijale 2014, 2018. i 2022. završavao na ponižavajućem devetom, sedmom i osmom mestu. Bio je svetlosnim godinama daleko od planetarne elite. Kao šamar za otrežnjenje stigla je Kopa Amerika 2024 – tri utakmice, isto toliko poraza od Kolumbije, Brazila i Kostarike. Bruka.
Alfaro je došao i shvatio da nema vremena za filozofiranje i lažnu estetiku. Doneo je taktički realizam, prljav stil prilagođen lokalnom mentalitetu preživljavanja. Prvi zadatak mu je bio da zacementira odbranu. Duboko postavljena defanzivna linija, konstantna, agresivna udvajanja gde protivnik ne može da diše, i munjevite kontre.
Rezultat te rudarske discipline u kvalifikacijama bio je brutalan preokret. Šest pobeda, pet remija i samo jedan poraz. Što je najvažnije, na čak sedam od tih 12 utakmica pod Alfarom u kvalifikacijama mreža Albirohe je ostala netaknuta, čime je zbrisano onih jadnih pet poena iz uvodnih šest kola.
Nacija je osetila da se budi stari ratnički duh. Pokazale su to scene iz Asunsiona, posle poslednje provere pred put u Severnu Ameriku i gaženje Nikaragve sa 4:0. Paragvajci su bukvalno zapalili nebo iznad prestonice vatrometom i bakljama. Prvi plasman na Mundijal posle 16 dugih godina čekanja značio je sve. Strast, ludilo i ponos eruptirali su na ulicama, ujedinivši čitavu zemlju u veri da ova ekipa može da ide kroz zid.
Na ovom Svetskom prvenstvu, Paragvaj igra fudbal koji uzima dušu i donosi rezultate. U proseku drži loptu mizernih 31 odsto vremena i gledajući čitav turnir, jadniji učinak u posedu imao je samo Jordan.
Takođe, Migel Almiron, Hulio Ensiso, Matijas Galarza i drugovi upute jedva dva šuta u okvir gola na svakih 90 minuta, procenat tačnih dodavanja je skromnih 69,4 odsto, a na protivničkoj polovini tačnost pada na 59 procenata.
Međutim, treba pogledati onu drugu, ratničku stranu medalje. Tamo gde se mere smelost i odvažnost. Paragvaj je apsolutni lider prvenstva po broju osvojenih duela, sa prosečno 25,8 uspešnih startova po meču.
To je čist pragmatizam, ogoljen do kosti, i Nemačka je to osetila na svojoj koži. Panceri su naleteli na paragvajski zid i slomili zube. Naravno, heroji se uvek rađaju u blatu. Golman Orlando Hil je leteo među stativama i izluđivao nemačke zvezde.
Golman koji ispunjava obećanja: Sve prodao zbog bolesnog sina, sve naplatio protiv Nemačke
Hose Kanale, momak koji je tokom meča bio daleko od besprekornog i pravio greške, pokazao je kakvo srce mu kuca u grudima kada je preuzeo odgovornost i hladnokrvno rešio odlučujući penal. Uz njih, pouzdani i neumorni Ensiso i Galarza preorali su teren, pokazujući da nema izgubljene lopte.
Prolaz u osminu finala zato nije nikakvo čudo. To je povratak kući. Paragvaj je tamo gde je bio 1986, 1998. i 2002. godine. Sada je na korak do ponavljanja istorijskog uspeha iz 2010. godine, kada je generacija iz Južne Afrike obezbedila četvrtfinale – zlatnim slovima upisan najbolji plasman Albirohe na svetskim smotrama.
23.00: (1,30) Francuska (5,80) Švedska (9,20)
Put do najboljih osam na svetu vodi preko boljeg iz duela Francuske i Švedske. Ipak, pošto je Alfarov odred smrti uzeo skalp Nemačkoj i naneo joj prvi poraz na penale u čitavoj njenoj mundijalskoj istoriji, čik nek se bilo ko usudi da potceni narod koji je preživeo istrebljenje.
Opstanak je u centru Južne Amerike pre 150 i kusur godina bio pitanje biologije, ne politike. Paragvajci su naučili da ne odustaju, čak i kada deluje da je sve izgubljeno.
Biće da je pobeda nad Nemačkom nastavak mnogo starije borbe. Možda je zato Paragvaj tvrd, beskompromisan, prljav, ružan na oko. Ali, živ i najsrećniji na svetu.
Bonus video:
