Vreme je da se zakotrlja lopta u zemlji svetskih prvaka. La Liga više ne želi da bude prvenstvo koje se brani pred naletima engleskog kapitala ili arapskih fondova. Ona ulazi u novu eru s ponosom nekoga ko je izdržao finansijske oluje i stvorio proizvod koji miriše na autentičnu fudbalsku klasu. Pred nama je prvenstvo koje je uspelo da iz ekonomskog stiska izvuče svoju najveću snagu. Dok se ostatak Evrope guši u stranim pojačanjima i dovođenju gotovih proizvoda sa svih strana sveta, Španci su se okrenuli sopstvenim dvorištima.
Podatak da La Liga ima najmanji procenat stranaca među pet najjačih evropskih liga – tek oko 39 odsto u poređenju sa engleskih skoro 70 – je statistički kuriozitet. Ujedno i vizitkarta, i dokaz da su akademije Reala, Barselone, Sosijedada, Valensije, Selte i Atletika i dalje najjača fudbalska fabrika na planeti. Uostalom, svetska i evropska kruna Crvene furije nisu pale s neba. One su potekle sa terena na Pirinejima, na kojima sada stasava neka nova, gladna generacija.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sa čak 18 svetskih šampiona u izlogu, uz iščekivanje raspleta velikih transfera poput onih u kojima figuriraju Rodri i Feran Tores, špansko prvenstvo ponovo podiže glavu. Zabava tek počinje.
La Liga nije ona stara iz vremena kada su Mesi, Ronaldo, Ćavi, Inijesta i Modrić od Španije pravili fudbalski centar planete. Međutim, možda joj baš zato nova sezona dolazi u pravom trenutku jer sada ima nešto drugo. Priču.
Barselona brani krunu, Real dolazi po osvetu
Na vrhu piramide je Barselona, aktuelni šampion koji pod vođstvom Hansija Flika izgleda kao tim sa jasnom misijom i čvrstim temeljom. Nemac je uspeo u onome u čemu su mnogi pre njega poklekli. Vratio je Blaugrani stabilnost, ugradio nemilosrdni takmičarski mentalitet u ekipu i sada juri podvig koji u Kataloniji nije viđen još od zlatnih dana Pepa Gvardiole – treću uzastopnu titulu prvaka države.
Lamin Jamal nije više čudo od deteta i lokalni juna već zaštitno lice novog talasa španskog fudbala. A kada se takvom talentu pridodaju imena poput Entonija Gordona i Karima Adejemija, uz ozbiljna nastojanja da se vezni red kruniše dolaskom Rodrija iz Mančester sitija, jasno je da Flik ne planira da ikome prepusti krunu.
Ali sa druge strane je čovek koji organski ne podnosi da bude u bilo čijoj senci. Real ulazi u novu eru sa starim, dobro poznatim licem. Povratak Žozea Murinja na klupu Kraljevskog kluba predstavlja najveću dramu ovog leta. Portugalac se vratio na mesto gde je nekada vodio taktičke i medijske ratove, ali ovog puta na raspolaganju ima potpuno drugačiji arsenal.
Sa preko 220 miliona evra uloženih u prelaznom roku, Real je napravio ozbiljnu rekonstrukciju. Dolasci Jana Diomandea, Marka Kukurelje, Denzela Damfrisa i mladog Karlosa Espija, uz ogromna pojačanja bez obeštećenja u vidu Bernarda Silve i Ibrahime Konatea, stvorili su tim zastrašujuće dubine. Pritisak na Murinju je ogroman. Od njega se traži da pobeđuje, ugasi dominaciju Barselone i donese trofeje ekipi u kojoj Kilijan Mbape i Vinisijus Žunior moraju da funkcionišu kao besprekorno podmazani sat. Real cilja titulu. Sve ostalo biće posmatrano kao neuspeh.
Atletiko je ponovo bacio sve karte na sto
Ako se priča o tituli svede samo na Barselonu i Real, napraviće se ista greška koju La Liga često pravi. Jer iza dva giganta postoji treći klub koji nikada ne nestaje potpuno. Atletiko Madrid.
Dijego Simeone ostaje na mestu na kojem je postao institucija, ali ekipa oko njega više neće izgledati isto. Madridski klub je ozbiljno promenio sastav, pokušavajući da pronađe novu verziju sebe, onu koja će ponovo moći da se umeša u borbu za sve pehare.
Grimaldo, Hjulmand, Kang-in Li – i potencijalno Kristijan Romero – predstavljaju deo novog mozaika, a posebna priča je Hulijan Alvarez. Njegova budućnost ostaje jedna od najvećih nepoznanica leta. Atletiko i Simeone žele da ga zadrže, a ako Argentinac ostane, čitava priča dobija potpuno drugačiju dimenziju.
Simeone bez Antoana Grizmana mora da pronađe novu tačku oslonca. Možda će to biti Alvarez koji želi da pređe u Barselonu. Možda će to biti sistem. A možda upravo kombinacija novih igrača i starog Čolovog inata. U svakom slučaju, Atletiko želi da bude kandidat koji će velikima uzeti titulu iz ruku.
La Liga se ne igra samo u Madridu i Barseloni
Dolazimo do dela priče koji se često izgubi kada se govori o španskom prvenstvu. La Liga nije samo El Klasiko, niti trka tri kluba za tron. Njena snaga je u tome što iza velikana postoji čitav niz klubova koji mogu da zakomplikuju život svakome.
Viljareal ulazi u novu sezonu bez trenera Marselina, što predstavlja ozbiljan test za klub. Injigo Perez dobija priliku da preuzme projekat koji je prethodnih godina imao prepoznatljiv identitet. To nije mala stvar. Kada nasledite tim koji je već pronašao način igre i stratega koji je ostavio dubok trag, prošlost lako može da postane teret.
Slična priča postoji i u Bilbau. Dolazak Edina Terzića na San Mames predstavlja jednu od najzanimljivijih promena na klupama. Nemački stručnjak dobija sredinu u kojoj se od trenera traži i razumevanje posebnog identiteta kluba.
Sosijedad i Selta, sa Pelegrinom Mataracom i Klaudijom Hiraldesom, nisu imali potrebu da sve razbijaju i počinju iz početka. To je možda i jedan od najpozitivnijih znakova La Lige. Ponekad je najteža odluka ne menjati ništa.
Pelegrini i Betis, Bordalas i još jedno čudo
Betis je još jedan primer da kontinuitet može da bude vrednost. Vremešni Manuel Pelegrini ostaje na klupi, a klub u novu sezonu ulazi sa evropskim ambicijama i jasnom željom da ne napravi nepotreban korak unazad. Svi u Sevilji, međutim, čekaju povratak Iska.
Kada je zdrav, Isko je igrač koji Betisu daje dimenziju koju je teško pronaći na tržištu. Problem je što je poslednjih sezona više vremena provodio u ambulanti nego što bi u Andaluziji želeli. Ako ga zdravlje posluži, Betis dobija ozbiljno oružje.
A onda su tu Hetafe i Hose Bordalas. Čovek koji je već toliko puta preživeo situacije u kojima su ga otpisivali da bi bilo nepristojno unapred ga otpisati. Hetafe će za grupnu fazu Lige konferencije igrati protiv Partizana, što predstavlja svojevrsnu nagradu za način na koji je klub preživljavao.
Ovog puta, međutim, ima jedan veliki problem – Uče. Njegova teška povreda ostavlja ogromnu rupu u ekipi, a u prvenstvu u kojem detalji često odlučuju između sredine tabele i borbe za opstanak, takav gubitak može da bude mnogo veći nego što izgleda na papiru.
Finansijska kontrola više nije neprijatelj
Stroga pravila La Lige često su bila predmet kritika, a nekoliko klubova je poslednjih sezona prolazilo kroz ozbiljne probleme zbog registracije igrača i ograničenja platnog budžeta. Barselonin slučaj sa Danijem Olmom bio je najekstremniji primer koliko sistem može da postane komplikovan. Ali i iz te priče postoji druga strana.
Vraćaju se Španci i donose poklon spinove – Meridian časti za svaki tiket La Lige!
Finansijska kontrola primorala je klubove da prestanu da žive iznad svojih mogućnosti. Sevilja, Hetafe i Levante među klubovima su koji su osetili koliko ta pravila mogu da budu surova. Sada se situacija postepeno popravlja. La Liga očekuje da ukupna potrošnja ovog leta premaši 800 miliona evra, što je značajan rast u odnosu na prethodne godine. To je i dalje daleko od Premijer lige, ali fudbal nije računovodstveno takmičenje.
Kada se pogledaju evropski uspesi u poslednjoj deceniji, razlika između Engleza i Španaca nije ni približno onolika koliko bi čovek mogao da zaključi samo gledajući transfer pijacu. Engleski klubovi imaju malu prednost, ali Španci su u međuvremenu nastavili da skupljaju trofeje i proizvode igrače.
Povratak i muke velikana
Nova kampanja donosi povratak klubova koji su nekada bili deo svakodnevne slike La Lige. Rasing, Deportivo i Malaga ponovo su tamo gde smatraju da pripadaju. Njihov ulazak u najjače nacionalno društvo je podsećanje koliko je teško vratiti se kada jednom ispadnete iz elite.
Rasing se vraća posle 14 godina, dok su La Korunja i Malaga osam godina čekali da ponovo vide prvoligaške stadione iz drugačije perspektive. Sva tri kluba prošla su kroz ozbiljne sportske i institucionalne probleme, a neki su čak morali da se spuštaju do trećeg ranga kako bi ponovo počeli da grade ono što su nekada imali.
Strast će biti i te kako potrebna timovima poput Sevilje i Valensije. Dva giganta koja već godinama prolaze kroz opasne turbulencije i borbe za opstanak moraju konačno da pronađu izlaz iz lavirinta. Za njih više nema opravdanja – vreme je da se vrate pobeđivanju i prestanu da strepe do poslednjeg kola.
Više golova, više rizika
Prošla kampanja donela je i nešto što bi ljubitelji fudbala trebalo posebno da pozdrave. Više golova. La Liga je stigla do 1.024 pogotka, posle 995 u prethodnoj sezoni. Rast možda ne izgleda spektakularno kada se prebaci na procente, ali dovoljno govori o promeni trenda.
Špansko prvenstvo završilo je odmah iza Premijer lige po broju pogodaka. To je važno jer je La Liga dugo nosila etiketu takmičenja u kojem se više razmišlja nego što se rizikuje. Sada se očigledno sve više napada. A za to će i ove sezone biti zadužena ista ona imena od kojih se očekuje da prave razliku. Mbape, pa Jamal, Vinisijus, Ante Budimir, Mikel Ojarzabal. I još čitava armija onih koji čekaju da se iz senke pojave kao nova lica prvenstva.
Jedan Srbin, jedan šampion, jedan Murinjo i veliki znak pitanja
La Liga će imati i srpski pečat, iako ne toliko izražen kao u nekim prethodnim godinama. U elitnom rangu španskog fudbala trenutno je samo jedan srpski fudbaler. Marko Dmitrović, koji je prošlog leta stigao u Espanjol i tako ostao deo španskog fudbala, u kojem je već ostavio ozbiljan trag. Iskusni golman, rođen u Subotici, od 2015. je na Pirinejskom poluostrvu gde je pre kluba iz Barselone branio boje Alkorkona, Eibara, Sevilje i Leganesa.
Na kraju, sve se vraća na ono od čega je priča počela. Barselona želi da potvrdi da je šampionski tron početak nove ere, a ne kraj dobre sezone. Real namerava da vrati krunu i sa Murinjom ponovo dobije osećaj da je evropski i domaći fudbal pod njegovom kontrolom.
Atletiko bi da napravi novu verziju sebe i pokaže da Simeone još ima odgovor za svakoga. Viljareal mora da dokaže da projekat može da preživi odlazak čoveka koji ga je godinama vodio. Betis hoće još jedan iskorak, a Bilbao novu trenersku veličinu. Sosijedad i Selta nastavljaju svoje projekte, dok Hetafe pokušava još jednom da uradi ono što mu niko ne veruje da može. Sevilja i Valensija traže izlaz iz krize, a Rasing, Deportivo i Malaga dolaze sa željom da pokažu da njihov povratak nije samo turistički.
Španija ponovo ima svoje stare rivale, ali i nove generacije. Ima Murinja koji se vraća, Simeonea koji ne odustaje, Flika koji želi da vlada na duže staze i Lamina Jamala koji više nije dečak koji tek dolazi. Ima Mbapea u Madridu, ima klubove koji se vraćaju iz pepela i prvenstvo koje pokušava da se oslobodi kompleksa da mora da bude Premijer liga da bi bilo veliko.
La Liga ima identitet, akademije, velike klubove, svetske i evropske prvake, pa i dovoljno istorije da svaki početak nosi težinu prethodnih generacija. Sve je spremno. Prvenstvo može da počne.
LA LIGA – 1. KOLO
Subota
19.30: Alaves – Hetafe
21.30: Sevilja – Rajo Valjekano
Nedelja
17.00: Rasing – Viljareal
19.00: Espanjol – Levante
Ponedeljak
21.00: Deportivo – Elče
Sreda
21.00: Atletiko Madrid – Malaga
Odloženo
Valensija – Betis
Real Madrid – Sosijedad
Selta – Osasuna
Barselona – Bilbao
Bonus video:
