Kad se u pretraživač ukuca ime Seute, ne izlaze golovi, šanse, tabela ni spektakularne akcije. Ništa od španskog drugoligaša. Na ekranu se pojave slike bodljikave žice, gomile očajnika, suzavca, haos na ulicama, patrola Civilne garde, diplomatskog rata Madrida i Rabata i mrtvačkih vreća.
Poslednji podaci iz tog pakla na obali Severne Afrike lede krv u žilama: samo krajem jula, u onom stampedu između 30. i 31. oko 70.000 ljudi pokušalo je da po cenu života probije dvostruku čeličnu barijeru i dokopa se komadića španske zemlje. Bilans? Preko 80 stradalih i gomila nestalih. Grad od 83.000 stanovnika odjednom se probudio sa dupliranim brojem ljudi na ulicama – preopterećen i na ivici vanrednog stanja.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Granica je pod pritiskom, ulice su pune neizvesnosti, grad je danima na rubu kolapsa, a posledice masovnog priliva migranata iz Maroka još se mere. Ipak, u kalendaru postoji datum koji ne pita ni za krizu, ni za strah, a ni za politiku. Sezona mora da počne. Segunda kreće 14. avgusta. Seuta će prvi put na svoj teren izaći 22. avgusta, kada joj u drugom kolu u goste dolazi Las Palmas.
I dok se policija na ulicama i dalje drži za futrole, a opšta opasnost od novih talasa sukoba visi u vazduhu usled brojnih građanskih racija, fudbal je juče napravio prve korake. Prijateljska utakmica protiv Malage došla je kao lek na ranu. Rezultat 2:1 za domaćina nikoga živog nije zanimao. Tribine starog stadiona Alfonso Murube bile su poluprazne, što i ne čudi kad se uzme u obzir da je bio 7. avgust, da je meč bio revijalnog karaktera i da je grad polurazrušen od stresa. Oni koji su došli, došli su po spas.
“Fudbal nam služi da bar na sat-dva zaboravimo ovo ludilo s migrantima i preživimo“, poručili su lokalci španskim novinarima.
Teško je smisliti bolji opis uloge koju je fudbal tog dana imao. Nije rešio nijedan problem, niti je pomerio ogradu, niti promenio političku situaciju. Nije zaustavio novi potencijalni talas migranata. Samo je ljudima dao 90 minuta tokom kojih su mogli da misle o nečemu drugom, a to nije mala stvar kad je grad danima pod pritiskom.
Nije bilo incidenata na utakmici. Prema rečima navijača sa kojima je razgovarao OK Diario, migranata nije bilo u okolini stadiona.
“Bilo ih je po ulicama, kao i svakog dana, šetali su tamo-amo“, pričali su, uz potvrdu da ih nije bilo na tribinama Murubea.
I tako je stadion, barem na jedno veče, postao mali izolovani svet. Napolju, granica, a unutra fudbal. Seuta je, sama po sebi, jedna od najneobičnijih fudbalskih adresa u Evropi. Da biste stigli do nje, potrebno je da se ukrcati se na trajekt u Alhesirasu, platiti oko 35 evra i preći Gibraltarski moreuz. Oko sat vremena plovidbe kasnije, Afrika.
Međutim, telefon i dalje hvata evropsku mrežu. Plaća se u evrima. Govori se španski. Civilna garda kontroliše luku. Španska zastava vijori se na javnim zgradama. A svega nekoliko kilometara dalje, iza dvostruke čelične ograde, surovi Maroko.
Na svega oko 18 kvadratnih kilometara smestila se priča koja je mnogo veća od same teritorije. Seuta vekovima živi između dva sveta. Hrišćani, muslimani, Jevreji i hindusi dele isti grad. Španski se svakodnevno meša sa arapskim. Tradicije se prepliću, luka diktira ritam, a granica je toliko prisutna da je stanovnici više gotovo i ne primećuju.
Za nekoga ko prvi put dođe, sve verovatno deluje kao da se vrti oko granice. Za one koji tamo žive, ona je sigurno samo deo pejzaža. I upravo zbog toga fudbal u Seuti ima nešto drugačiju težinu. Agrupacion Deportiva Ceuta FC osnovan je 2013. godine kao naslednik tradicije istorijskog AD Ceuta, ali prava promena počela je tri godine kasnije, dolaskom predsednika Luhaja Hamida.
Napravljen je projekat zasnovan na tradiciji, a ne rasipanju novca i bajkama o velikim imenima. Ideja je jednostavnija, ali daleko teža u praksi, jer nije lako napraviti stabilan klub koji pripada svom gradu. Klub koji može da raste, ali da pritom ne zaboravi odakle je krenuo.
Rezultati su došli mnogo brže nego što bi iko očekivao. Za samo pet sezona Seuta je prešla put od pete lige do Segunde. Tri promocije zaredom dovele su profesionalni fudbal nazad u grad, čak 45 godina posle prethodnog nastupa nekadašnje Agrupacion Deportiva Ceuta.
Na papiru, bajka. Seuta nije pokušavala da bude Real Madrid. Nije kopirala velike i glumila da je nešto što nije. Pokušala je da ostane svoja i uspela je da napravi ekipu koju je teško pobediti, posebno pred sopstvenim navijačima. U sezoni 2025/26 je izborila opstanak u Segundi i potvrdila da ulazak u profesionalni fudbal nije bio kratkotrajni blesak.
Sada dolazi novi izazov. Sezona 2026/27 počinje 14. avgusta, a Seuta će prvu domaću utakmicu igrati osam dana kasnije sa Las Palmasom. I to je datum koji u gradu već stoji zaokružen. Jer fudbal, koliko god okolnosti bile lude, ima svoj kalendar.
Bilo bi, međutim, pogrešno Seutu svesti na rezultate, promocije i tabelu. Fondacija AD Ceuta FC postala je jedan od važnih stubova lokalne zajednice. Klub radi sa školama, sarađuje sa udruženjima i gradskim institucijama, organizuje aktivnosti vezane za obrazovanje i inkluziju i kroz sport pokušava da promoviše vrednosti koje su u gradu poput Seute mnogo više od floskula.
Prošle sezone klub je učestvovao i u takmičenju La Liga Genuine, namenjenom fudbalerima sa intelektualnim invaliditetom. Poenta je bila u uključivanju ljudi koji često ostanu sa strane. Poštovanje, solidarnost, jednake mogućnosti, integracija. Sve ono što se lepo izgovara u govorima, ali se mnogo teže sprovodi kada se ugase kamere. Seuta to pokušava kroz fudbal.
Grad će gotovo sigurno ponovo da završi na naslovnim stranama kad se granica opet uzburka. Ponovo će se gledati snimci ograda, patrola, ljudi koji pokušavaju da pređu iz Maroka u Španiju. Ponovo će se govoriti o politici, bezbednosti, migracijama i odnosima Madrida i Rabata. To je realnost.
Niko ne zna da li je nova kriza iza ugla. Niko ne zna koliko će još dugo španska eklava da bude na ivici. Zna se samo da fudbal mora i treba da se igra.
Svako gostovanje Seute počinje pomenutim trajektom, a svaki meč podseća na apsurd koji je istovremeno i lepota ovog kluba. Može da se bude stacioniran u Africi, a igrati u španskom prvenstvu. Može da se živi uz jednu od najosetljivijih granica Evrope, a nekoliko sati kasnije razmišljati o tome hoće li tvoj klub pobediti…
Fudbalski klub Seuta je, zapravo, savršena slika grada. Uspeo je da se probije do profesionalnog nivoa, za pet sezona prešao put od pete do druge lige i, mnogo važnije, predstavlja ono što Seuta pokušava da bude. Mesto koje ne mora da bira između dva sveta.
Granica će i dalje biti tu, krize će dolaziti i prolaziti, političari će davati izjave, patrole će biti na ulicama… Ali na stadionu Alfonso Murube igraće se utakmica, i tokom 90 minuta Evropa i Afrika neće gledati jedna drugu preko čelične ograde.
Bonus video:
