Zizu, prvi i jedini

Od trenutka kada je 22. maja 2021. godine ustao sa klupe Real Madrida, fudbalski svet nije prestajao da postavlja isto pitanje – gde će Zinedin Zidan? Ponude su stizale sa svih strana, povezivali su ga sa najvećim i najbogatijim klubovima, ali Francuz je ćutao i čekao. Imao je samo jednu želju. Samo jedan posao smatrao je dovoljno velikim da ga vrati kraj aut-linije. Pet godina kasnije, čekanje je završeno. Zidan je postao selektor Francuske i počinje novo poglavlje reprezentacije koja u njemu vidi čoveka sposobnog da nastavi tamo gde je Didije Dešan stao.

Malo je trenera koji su mogli sebi da priušte luksuz da u roku od pola decenije odbiju praktično sve najbolje klubove Starog kontinenta, a daleko manje onih koji su to uradili isključivo zbog jednog cilja. Zidan je poslednji put vodio ekipu kada je Real Madrid na Bernabeuu savladao Viljareal sa 2:1 na kraju sezone 2020/2021. Bio je to kraj jedne ere. Luka Modrić je golom u 90. minutu simbolično spustio zavesu na Zidanovu drugu epizodu u Madridu, a malo ko je tada mogao da pretpostavi da će da usledi potpuna tišina.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U svetu u kojem treneri vrhunskog renomea retko provedu nekoliko meseci bez posla, Zizu je čekao gotovo večnost. Tačno 1.892 dana je bio bez posla. Paradoksalno, to je period duži od vremena koje je proveo radeći kao glavni trener. Kao šef stručnog štaba ukupno je aktivno radio 1.678 dana, a ni taj podatak nije konačan, jer u njega nisu uračunata 287 dana između njegovog prvog i drugog mandata u Realu, niti vreme koje je proteklo do njegove prve zvanične utakmice na klupi Francuske.

“U poslednje četiri ili pet godina dobijao sam ponude da se vratim klupskom fudbalu, ali sam ih sve odbio razmišljajući o reprezentaciji Francuske. To je bila jedina stvar koju sam želeo da radim”, rekao je Zinedin na predstavljanju u vođu Trikolora.

Da je sve zavisilo od njega, na klupi Francuske sedeo bi mnogo ranije. Međutim, tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Francuske Noel Le Gre odlučio je da produži mandat Didijeu Dešanu za još četiri godine. Time je praktično zatvorio vrata Zidanu, a dodatno je zapalio javnost jednom rečenicom koja će mu se dugo vraćati kao bumerang.

“Zizua ne bih pozvao ni telefonom. Može da ide gde god želi”.

Izjava je izazvala pravi zemljotres u francuskom fudbalu. Kritike su stizale sa svih strana, javnost je stala uz Zidana, a čitava priča završila se ostavkom Le Grea u februaru 2023. godine. Ispostavilo se da je vreme ipak radilo za jednog od najvećih fudbalera svih vremena.

Njegova trenerska priča ionako nikada nije bila obična. Za razliku od većine kolega, Zidan je gradio karijeru u samo jednom timu, Realu. Ako se izuzme Kastilja, rezervni tim Kraljevskog kluba, praktično je vodio samo jednu ekipu.

Posle rada kao pomoćnik Karla Anćelotija i iskustva u Kastilji, šansu života dobio je u januaru 2016. godine, kada je Rafael Benitez smenjen zbog loših rezultata. Mnogi su tada smatrali da je Zidan prerano bačen u vatru. Odgovor je stigao već na debiju. Real je pregazio Deportivo sa 5:0, Garet Bejl je postigao tri gola, Karim Benzema dva, a Madrid je dobio generala.

Ono što je usledilo ubrzo je preraslo u istoriju. Već iste sezone Zidan je osvojio Ligu šampiona. U finalu na San Siru pao je gradski rival Atletiko Madrid posle penala, a Francuz je postao prvi i zasad jedini trener iz svoje zemlje koji je podigao najvredniji evropski pehar.

Slutilo je na vrhunac, međutim nije bio ni blizu. Već naredne sezone Real je osvojio gotovo sve što je mogao. UEFA Superkup, Svetsko klupsko prvenstvo, šampionsku titulu u Španiji i opet Ligu šampiona. Juventus je pao u finalu u Kardifu, a Zidan je postao prvi strateg koji je odbranio evropsku krunu u eri Lige šampiona.

Prve reči Zidana selektora: Sve sam odbio zbog Francuske, neće biti prekida sa prošlošću

Ni tu nije stao. Sezona 2017/2018 pretvorila ga je u legendu trenerskog posla. Još jedan UEFA Superkup, još jedan Superkup Španije, još jedno Svetsko klupsko prvenstvo i, ono što će teško iko ponoviti, treća uzastopna titula prvaka Evrope. Liverpul je savladan u finalu u Kijevu, a Zidan je definitivno zauzeo mesto među najvećim trenerima modernog fudbala.

I onda je Zizu uradio nešto što niko nije očekivao. Samo nekoliko dana posle osvajanja treće kontinentalne krune podneo je ostavku. Dok je čitav fudbalski svet pokušavao da shvati zbog čega odlazi sa vrha, Zidan je smatrao da je njegov ciklus završen.

Pauza nije dugo trajala. Posle devet meseci, u martu 2019. godine, Real ga je ponovo pozvao. Đulen Lopetegi i Santjago Solari nisu uspeli da vrate klub na pravi put, pa je predsednik Florentino Perez ponovo posegao za čovekom iz Marseja koji mu je doneo najveće uspehe.

Drugi mandat nije imao glamur prvog, ali trofeji nisu izostali. Već u januaru 2020. godine osvojio je Superkup Španije, ponovo preko Atletiko Madrida, čime je stigao do neverovatnog učinka od devet pobeda u isto toliko finala na klupi Reala.

Nekoliko meseci kasnije osvojio je i novu titulu prvaka Španije. Ipak, sezona 2020/2021 završena je bez trofeja, pa je Zidan još jednom odlučio da zatvori vrata Bernabeua. Ovoga puta zauvek.

Tek sada, pet godina kasnije, vraća se poslu. Vraća se reprezentaciji koju je kao igrač odveo na krov sveta 1998. godine, sa kojom je osvojio Evropu 2000. Reprezentaciji u kojoj je postao besmrtan, a sad ima priliku da isto učini i kao selektor.

Za razliku od mnogih selektora koji mandat počinju rekonstrukcijom ekipe, Zidan neće imati taj problem. Naprotiv. Nasleđuje selekciju koja je i posle eliminacije u polufinalu Svetskog prvenstva 2026. ostala među najtalentovanijima na planeti.

Francuska već godinama ne prestaje da proizvodi vrhunske fudbalere. Jedna generacija smenjuje drugu, a kvalitet gotovo da ne opada. Upravo zbog toga se veruje da će Trikolori na Mundijalu 2030. da budu još jači nego što su bili u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi nedavno.

Zizu će imati luksuz kakav retko koji selektor poseduje, da bira između već dokazanih svetskih zvezda i igrača koji tek ulaze u najbolje fudbalske godine. Naravno, biće i promena. Ngolo Kante (35) više neće biti deo reprezentativnih planova, dok se teško može očekivati da će Luka Dinj (33) biti važan deo ovog četvorogodišnjeg ciklusa.

Zidan preuzeo Francusku: Legenda se vratila kući, počinje nova era Trikolora

Iskusnijih igrača nema mnogo. U sadašnjem sastavu samo su Lukas Ernandez, Bris Samba, Majk Menjan i Adrijen Rabio prešli tridesetu godinu. Upravo bi oni trebalo da budu oslonac mlađim saigračima u svlačionici, dok će Menjan gotovo sigurno ostati neprikosnovena jedinica između stativa.

Istovremeno, očekuju se i neka dobro poznata lica koja zbog povreda ili drugih okolnosti nisu bila deo prethodnog Mundijala. Eduardo Kamavinga trebalo bi ponovo da zauzme važno mesto u veznom redu, dok bi ozbiljnu priliku mogao da dobije i Kefren Tiram, koji se već duže vreme nameće.

Jedan od onih od kojih se očekuje najveći iskorak jeste Voren Zair-Emeri (20). Na Svetskom prvenstvu odigrao je svega 119 minuta, ali teško je poverovati da će tako ostati i u narednim godinama. Reč je o fudbaleru koji može da odgovori na više pozicija, uključujući i desnog beka, zbog čega bi mogao da postane jedan od najvažnijih aduta novog selektora.

Na suprotnoj strani terena konkurencija će takođe biti žestoka. Teo Ernandez ima priliku da ponovo preuzme ulogu prvog izbora na levom boku, ali ozbiljno kuca na vrata i Adrijen Trufer iz Bornmuta. Iako je do sada upisao samo jedan nastup za reprezentaciju, njegove igre u Premijer ligi nisu prošle nezapaženo.

A kada je reč o napadu, Francuska deluje gotovo zastrašujuće. U Bornmutu sve više pažnje privlači devetnaestogodišnji Eli Žunior Krupi, jedan od najvećih talenata francuskog fudbala, ali čak ni njegov proboj neće biti jednostavan kada ispred sebe ima konkurenciju kakvu retko koja reprezentacija može da ponudi.

Majkl Olis, Dezire Due, Usman Dembele i Kilijan Mbape već čine napadačku liniju od koje strepi čitava Evropa.

Zbog toga će najveći izazov za Zidana da bude da pronađe pravi balans između ogromnog individualnog kvaliteta i kolektivne igre. Upravo je to bio njegov najveći kvalitet tokom rada u Realu. Umeo je da od svlačionice prepune zvezda napravi tim. I sada će pokušati isto.

Nova era zvanično počinje 25. septembra. Na stadionu Kodžaeli u Izmitu Zidan će prvi put voditi Francusku kao selektor u utakmici UEFA Lige nacija protiv Turske. Biće to prvi korak ciklusa od kojeg se očekuju velike stvari. Francuska će igrati u Grupi 1 Lige A zajedno sa Belgijom i Italijom, što znači da prostora za lagano uigravanje praktično neće biti.

Već nekoliko dana kasnije sledi utakmica koja će imati posebnu simboliku. Drugog oktobra Stad de Frans biće domaćin okršaja Francuske i Italije. Za Zidana taj duel neće biti običan. Biće to susret sa reprezentacijom protiv koje je završio jednu od najvećih igračkih karijera svih vremena.

Finale Svetskog prvenstva 2006. ostalo je zauvek upamćeno po njegovom udarcu glavom Marka Materacija, crvenom kartonu i porazu Trikolora posle penala. Dvadeset godina kasnije ponovo će stajati naspram Italije, ali ovoga puta u sasvim drugačijoj ulozi.

“Naredne četiri utakmice već su upisane u mom kalendaru. Italija je poseban izazov jer sam tamo igrao, poznajem mnogo ljudi i govorim italijanski. Već dugo se pripremam za te četiri utakmice”.

Prvi ciklus Lige nacija završiće se već tokom novembra, kada će Francuzi ponovo igrati protiv Italije, ovog puta u gostima. Posle toga fokus će se potpuno prebaciti na Evropsko prvenstvo. Žreb kvalifikacija za EURO 2028 zakazan je za 6. decembar 2027, dok će kvalifikacije početi u martu naredne godine. Francuska će tada pokušati da osvoji trofej koji čeka još od 2000. godine.

Zanimljivo, upravo je Zizu tada bio vođa reprezentacije koja je u finalu savladala Italiju zahvaljujući čuvenom “zlatnom golu” Davida Trezegea. Danas, gotovo tri decenije kasnije, vraća se među Trikolore sa potpuno drugačijim zadatkom. Ovoga puta neće odlučivati utakmice na terenu, već će morati da donosi odluke pored aut-linije.

Ako je suditi po strpljenju koje je Zinedin Zidan pokazao čekajući baš ovaj posao, teško je poverovati da bi prihvatio izazov da nije uveren kako može da vrati Francusku na vrh planete.

Bonus video: