Svi oni snovi o arapskim milijardama i guranju prsta u oko nadmenoj elitnoj engleskoj šestorki raspali u samo tri nedelje pred početak nove sezone. Kada je saudijski PIF ušao u Njukasl, slutilo je da će Svrake da budu sledeća velika engleska fudbalska imperija – klub sa neograničenim resursima, vrhunskim igračima i trofejima koji će početi da se nižu kao na traci. Navijači su sanjali priču nalik onoj koju je ispisao Mančester siti. Nekoliko godina kasnije, jasno je da od toga nema ništa.
Edi Hau je naprasno otišao sa Sent Džejmsis parka, i to tri sedmice pre početka sezone. Nije pobegao od pritiska, rezultata ili navijača. Upravo suprotno – pristalice su ga prihvatile kao svog, naročito pošto je sa Svrakama doneo prvi trofej posle 70 godina i dvaput ih odveo u Ligu šampiona. Otišao je trener koji je razumeo grad, ljude i ono što Njukasl znači njegovim stanovnicima. Ali, izgleda da Edi nije mogao da razume ono što danas rade ljudi iznad njega.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Engleski stručnjak, rođen 1977. godine, stigao je na sever Engleske u novembru 2021, kada se klub nalazio na 19. mestu Premijer lige. Preuzeo je olupinu koju je trebalo sastaviti, restaurirati. Zasukao je rukave i stvorio respektabilnu ekipu.
Njukasl je pod njegovim vođstvom stigao do četvrtog mesta na tabeli Premijer lige, potom sedmog, pa petog, a u dva navrata izborio je plasman u najjače kontinentalno takmičenje. Međutim, ono što će zauvek ostati upisano uz Hauovo ime jeste Liga kup osvojen 2025. godine. Trofej koji je čekan punih sedam decenija.
Za Svrake je to bio dokaz da se klub konačno probija u vrh. Hau je postao nedodirljiv. Postao je njihov čovek. Džordi.
“Mislim da je Edi sa ljudima iz Njukasla izgradio vezu sličnu onoj koju su pre njega imali menadžeri poput Kevina Kigana i Bobija Robsona. Zaista je razumeo grad i njegove stanovnike. Živeo je u gradu. Mislim da će navijači patiti zbog njegovog odlaska“, rekao je Šej Given legendarni golman Njukasla.
Problem nije bio u treneru, već u filozofiji kluba. Kada je saudijski investicioni fond preuzeo Njukasl oktobra 2021, očekivanja su bila ogromna. PIF je uneo ogromnu finansijsku moć i sve je ukazivalo na to da će Svrake krenuti putem Mančester sitija ili Čelsija, odnosno početi sa kupovinom vrhunskih igrača i napadati sve trofeje.
Ali umesto da se približava vrhu, Njukasl sve više deluje kao klub koji pokušava da balansira između velikih ambicija i ograničenja koja mu nameće realnost. Prvi signal toga stigao je ovog leta. Sandro Tonali je otišao u Totenhem za više od 100 miliona evra. Entoni Gordon je završio u Barseloni, a ukupna vrednost ta dva transfera iznosi 188 miliona evra.
I tu nije kraj. Jer, Bruno Gimaraeš, jedan od stubova crno-belih, nalazi se na korak do prelaska u Arsenal. Njukasl bi tako mogao da ostane bez praktično čitavog veznog reda koji je godinama predstavljao srce ekipe. To bi bilo ozbiljno rasturanje temelja, a Hau takve lomove nije mogao da podnese.
Njukasl kupuje, ali prodaje ono što je već napravio. Bazumana Ture je stigao kao zamena za Gordona, Aladži Bamba bi trebalo da popuni rupu nastalu odlaskom Tonalija, iz Ajaksa je doveden veoma mladi Šon Ster, dok je iz Remsa stigao golman Even Žauen.
Njukasl je tokom leta potrošio nešto više od 130 miliona evra na pojačanja. Dakle, novac se troši. Ali problem je što se ne troši na način na koji su svi oko kluba očekivali.
Njukasl je u više navrata ostajao praznih šaka u trci za velika imena. Johan Manzambi je jedan od poslednjih primera, dok je prethodnih godina bio blizu dovođenja Viktora Munjoza, Žoaa Pedra i Iga Ekitikea. Svi su na kraju izabrali druge, veće engleske klubove.
I tu se polako pojavljuje neprijatno pitanje šta se dogodilo sa pričom o Njukaslu kao budućem superklubu? Jer kada imaš saudijske vlasnike i finansijsku moć koja je trebalo da promeni status tima, niko ne očekuje da vidi kako najbolji igrači odlaze, a na njihova mesta stižu tinejdžeri i neafirmisani talenti.
Navijači žele sledeći korak. Zvezde, trofeje. Žele da Njukasl bude Siti, a ne još jedan klub koji će se boriti za mesto među najboljima. Mislili su da imaju i svog Pepa Gvardiolu, ali je on prepoznao da odgovorni na Sent Džejmsisu nisu dorasli velikim stvarima.
Naravno da situacija nije toliko jednostavna. Premijerligaška pravila finansijskog fer-pleja sve su stroža, a klubovi više ne mogu da troše baš kako žele samo zato što imaju vlasnike sa dubokim džepovima.
Ipak, Njukasl ima bogate vlasnike, ogroman stadion, navijačku bazu koja živi za klub, ima istoriju, novac i do juče trenera koji je napravio rezultat. Ali nema onu transfer-politiku koja bi trebalo da ga pogura među velikane.
Hauov mandat upravo je zbog toga često bio svojevrsno hodanje po žici. Kadar Njukasla nije bio dovoljno širok za sve ono što je klub želeo. Kada nisu igrale Evropu, Svrake su izgledale mnogo bolje. Četvrto mesto u sezoni 2022/23 i peto mesto u sezoni 2024/25 to najbolje pokazuju.
Kada bi na raspored stigla i Liga šampiona, počinjala bi muka. Sedmo mesto u sezoni 2023/24 bilo je upozorenje, a pad na 12. poziciju prošle sezone već ozbiljan alarm. Hau je morao da izvlači maksimum iz relativno malog kadra dok su se preko puta njega pojavljivali klubovi sa klupama koje vrede desetine i stotine miliona evra.
I sve to vreme morao je da se nosi sa tržištem na kojem Njukasl nije uspevao da dovede igrače koje je želeo. Zato je odlazak kormilara, iako šokantan, ne potpuno nelogičan. Posebno zbog trenutka u kojem se dogodio. Tri nedelje pre početka sezone i usred prelaznog roka.
Takve stvari se uglavnom ne događaju slučajno. Deluje da nije u pitanju odluka koja je dugo pripremana, već reakcija na ono što se dešavalo oko njega. Jer kako objasniti treneru da treba da napadne vrh Premijer lige dok mu istovremeno odlaze najbolji igrači? Kako mu reći da će se boriti za Ligu šampiona dok se rastavlja temelj tima? Kako tražiti od njega još jedan iskorak ako mu klub ne daje materijal?
Hau je možda shvatio ono što pristalice crno-belih tek počinju da shvataju. Da se projekat Njukasla promenio. PIF može da promeni igrače, trenera, sportskog direktora, ali ne može tako lako da promeni odnos sa navijačima. Naslednik je već pronađen. Novi projekat trebalo bi da vodi Matijas Jajsl, nemački stručnjak koji predvodi saudijski Al Ahli, a za kojeg je ranije interesovanje pokazivao i Milan.
Jajsl nije kriv, ali će da nasledi veoma nezgodnu situaciju. Naslediće ekipu koja je ovog leta izgubila važne igrače, navijače koji će sa posebnom pažnjom gledati svaki potez uprave, i klub koji još ne zna da li želi da postane gigant ili mu je sasvim dovoljno da bude stabilan premijerligaški klub.
Kada je PIF došao u Njukasl, pričalo se o novom Mančester sitiju. O višegodišnjem projektu, velikim ulaganjima, osvajanju Premijer lige. O tome da će Svrake postati klub kojeg će se svi plašiti. Za sada, od te priče nema mnogo.
Njukasl jeste napravio ozbiljan korak napred u odnosu na ono što je bio pre dolaska saudijskih vlasnika. To niko ne može da ospori. Osvojio je trofej, igrao Ligu šampiona i ponovo postao relevantan. Ali od relevantnog do velikog postoji ogroman jaz.
A taj jaz se ne popunjava prodajom najboljih igrača i dovođenjem mlađih fudbalera uz obećanje da će jednog dana biti zvezde. Pogotovo ne ako u međuvremenu ode čovek koji je čitav projekat držao na svojim leđima. Edi Hau je otišao i verovatno će se tek shvatiti koliko su izgubili na severu Engleske.
Njukasl više nije na raskrsnici. Odavno je izabrao put. Samo još niko na Sent Džejmsisu ne zna vodi li taj put ka vrhu ili nazad u premijerligašku sredinu.
Bonus video:
