Nije Srđan Babić morao da se iznova dokazuje, postigne gol ili podigne trofej kako bi ponovo postao ono što je bio pre povrede. Status i renome koji uživa u Moskvi nije se promenio ni posle 273 dana borbe, operacije i bolova izazvanih stradanjem ligamenata na kolenu. Stručni štab je odluku doneo daleko ranije, te čim je srpski reprezentativac kročio na teren kapitensku traku vratio oko njegove ruke.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Potez crveno-belih svojevrsna je potvrda da se zasluge ne zaboravljaju, čak i kada mesecima umesto utakmica na terenu, vodiš neprekidni rat sa besanim noćima, bolovima, a prvenstveno samim sobom.
Srbin danas ponovo komanduje odbranom Spartaka, predvodi saigrače kao kapiten i sa osmehom ulazi u sezonu u kojoj moskovski velikan ne krije da želi titulu. U opširnom intervjuu za Meridian sport, Srđan Babić govorio je o najdužih devet meseci u životu, bratskim crveno-belim klubovima, ali i svemu što je naučio u periodu kada je fudbal gledao iz potpuno drugačije perspektive.
“Veoma težak period je iza mene… Hvala Bogu prošlo je nikad dužih devet meseci. Drago mi je što sam prvenstveno sebi dokazao da mogu da se vratim posle najteže povrede u sportu, posle druge operacije… Glavni cilj mi je bio da sebi pokažem snagu i da ponovo mogu da budem isti ili čak za stepenik bolji nego što je to bio slučaj pre povrede. Nadam se da ću igrama to pokazati. Silno sam motivisan i spreman za sve što me čeka“, počeo je Srđan Babić razgovor za Meridian sport.
Mentalna snaga bila je na zavidnom nivou, imajući u vidu da se u relativno kratkom razmaku pouzdani štoper u dva navrata susreo sa praktično najtežim povredama u svetu fudbala.
“Odmah sam bio svestan da ne mogu da vratim vreme. To su stari na koje jednostavno čovek ne može da utiče. U profesionalnom sportu se nažalost sve češće dešavaju ovakve povrede. Jedino što ti ostaje je da podigneš glavu i ponosno gledaš napred. Samo tako možeš da pokažeš svima, ali najpre sebi, da si dovoljno jak da prebrodiš takav problem. Na moju devetomesečnu bitku gledam kao na malo dužu utakmicu iz koje moraš da izađeš kao pobednik.”
Priča srpskog reprezentativca na momente je asocirala na naslov knjige čuvenog glumca Žarka Lauševića – “Godina prođe, dan nikad.”
“Baš tako je bilo, pogotovo na početku. Čak šest nedelja sam bio na štakama. Zbog ušivanja meniskusa nisam smeo punom težinom da se oslanjam na nogu. Prvih mesec i po dana su mi bili najduži u životu. Nisam spavao od bolova, nisam mogao da hodam, da funkcionešem… Uklapa se priča u naslov Lauševićevog dela.”
Podrška je stizala sa svih strana, na čemu je neizmerno zahvalan. Najtoplije reči i ljubav dobijao je od supruge, dece i porodice, dok je gotovo svakodnevnu pomoć imao od strane najbližih saradnika.
“Ako bih krenuo da nabrajam ko mi je sve pružio podršku, nekog bih sigurno preskočio, a ne bi voleo da se to dogodi. Mnogo je ljudi koji su tu bili u svakom trenutku, šta god da mi je bilo potrebno. Naravno da je porodica uvek na prvom mestu. Najviše sam pričao sa mojim fizioterapeutom Karlosom i kondicionim trenerom Spartaka – Madorom. Oni su 24 časa bili tu za mene. Karlos je bukvalno tri meseca živeo sa mnom. Dugujem im neizmernu zahvalnost. Supruga i čitava porodica su odigrali takođe neverovatnu ulogu.”
Posle devet meseci odsustva čak i najbolji neretko budu zaboravljeni, ali Babić je deo potpuno drugačijeg scenarija. Ne samo da se ništa nije promenilo, već je novi stručni štab kapitensku traku vratio srpskom asu, te ga gurnuo u vatru startne postave odmah po povratku u stroj.
“Mnogo mi je to značilo u svakom trenutku. Klub je stao uz mene od prvog trenutka. Zahvalan sam na svemu. Prirodno je kada dugo ne igraš da te ljudi zaborave, ali sam ponosan što se to nije desilo iako sam izgubio gotovo čitavu sezonu. Iskoristio sam ovaj period da očistim glavu i da pokažem da u meni još ima gladi za pobedama i osvajanjem trofeja. Nikada nije prestala želja da se vratim na najviši nivo i pomognem ekipu u ostvarenju ciljeva“, istakao je iskusni defanzivac, pa potom nastavio u istom dahu:
“Bio je to mali podstrek za sve što sam prošao. Nagradili su me za rad i trud. Nemam reči, ne mogu da sakrijem zahvalnost saigračima, stručnom štabu, upravi… Ekipa je uvek bila uz mene, sve smo prolazili zajedno. Učestvovao sam u bukvalno svim timskim aktivnostima.”
Na klupi crveno-belih danas sedi Huan Karlos Karsedo, čovek koji je prošle godine sa Pafosom ostavio Crvenu zvezdu bez plasmana u Ligu šampioma.
“Sarađujemo nešto više od pola godina, a dok sam se oporavljao od povrede konstantno sam pratio šta ekipa radi na treninzima, da bih se što pre adaptirao na inovacije i novi sistem. Huan je fenomenalan stručnjak i veoma dobar čovek. Ceo stručni štab je na vrhunskom nivou. Ekspresno su se uklopili i osvojili smo Kup, a nadam se da je to samo početak jer u novoj sezoni imamo daleko veće ambicije.”
Dvomeč sa Srđanovim bivšim klubom bio je tema njihovih razgovora.
“Malo smo se samo dotakli tog dvomeča… Površno smo prokomentarisali, pogotovo sa stručnim štabom i kondicionim trenerom Serhiom. Pafos je tada iznenadio Zvezdu onim brzim golom na Marakani, ali je na Kipru bio egal. Pogodak Žaže je utakmicu okrenuo naopačke… Sada imam priliku da upoznam Huanov sistem igre, koji je sjajan, što se moglo videti i po rezultatima, kako na Kipru – tako u Rusiji. Ozbiljan trener.”
Upravo iz Pafosa na Marakanu je stiglo možda i najveće pojačanje ovog leta, utisak je po ukusu bivšeg štopera srpskog šampiona.
“Znam Derika Lukasena, godinu dana je stariji od mene. Pamtim ga kroz omladinski, ali i seniorski fudbal. Veoma kvalitetan igrač. Verujem da je Zvezda pogodila sa njim i da će biti dobro pojačanje. Naravno, to tek treba da opravda kroz utakmice na Marakani, ali njegova dosadašnja karijera obećava dobra izdanja.”
Čvrsto istaknuti štoper veruje da će Zvezdu naredne jeseni gledati u elitnom evropskom takmičenju, te da će je tamo odvesti njegov doskorašnji trener u Moskvi – Dejan Stanković.
“Nisam se čuo sa Dejanom, ali naravno da gledam Zvezdu i pratim sve utakmice. Nadam se da će ući u Ligu šampiona. Zvezda ima dobar tim, trenera i organizaciju. Želim da navijamo u Ligi šampiona.”
Babić u Rusiji održava kontakt i prijateljstvo sa bivšim saborcima iz redova crveno-belih, ali i reprezentacije Srbije.
“Milan Gajić se preselio u moj kvart. Ako se ne viđamo svaki, onda makar na dva, tri dana… Milan je moj veliki prijatelj. Znamo se od 14. godine, još tada smo počeli da igramo zajedno. U CSKA je i Matija Popović, a ne zaboravimo ni mladog Milana Majstorovića iz Dinama, koji je dugo bio povređen. On je veliki potencijal i talenat. Svi su dobri momci i želim im dobre sezone.”
Kroz osmeh i sećanja na Ljutice Bogdana protiču i susreti sa Vanjom Drkušićem, danas uzdanicom Zenita, o čemu je ne tako davno u razgovoru za Meridian sport pričao i slovenački reprezentativac.
“Uvek se lepo ispričamo. Vanja je pozitivan i pošten, veoma kvalitetan momak. Poznajemo se još iz vremena kada je igrao za Soči. Želim mu sve najbolje, ali da ovog puta budu iza nas.”
Moskovaljani ne kriju prioritete.
“Titula nam je primarni cilj. Svima želim sreću, ali naravno nama da budemo prvi.”
Novi trofej Kupa završio je u vitranima impresivnog muzeja minulog proleća, ali na titulu se čeka još od 2017. godine, što Babić i družina žele da promene.
“Igrački imamo fenomenalno sklopljenu ekipu. Svaku poziciju pokrivaju po dva ili tri odlična igrača. U svakom trenutku može bilo ko da se nađe na terenu, a da se ne oseti izostanak primarne opcije. Možda bude još pojačanja, ali mislim da ove godine konačno možemo da se borimo za tron. Nadam se da će se Spartak vratiti tamo gde pripada – na pobedničko postolje.”
Kada razgovarate sa jednim od lidera generacije Zlatnih Orlića, koja je Srbiji donela svetsku titulu na Novom Zelandu, reprezentacija je nezaobilazna tema.
“Pratim sve vezano za reprezentaciju. Nadam se da ćemo se plasirati na naredno Evropsko prvenstvo i veoma mi je žao što nismo učestvovali na Mundijalu.”
Pratio je Srđan pomno i minulo Svetsko prvenstvo, na kojem je njegov nekadašnji saigrač iz Real Sosijedada odigrao jednu od ključnih uloga i pogurao Španiju ka tronu. U pitanju je izvanredni Mikel Ojarzabal.
“Nismo se čuli posle Mundijala, ali kada god se vidimo lepo se ispričamo. Bili smo klinci kada smo igrali zajedno godinu dana. Tada nisi mogao da znaš ko će i dokle da dogura, ali on je uvek imao nešto posebno u sebi. Posedovao je ekstra kvalitet. Pošten, radan i vrlo dobar momak. Samo u superlativima mogu da govorim o njemu. Momak na mestu koji zaslužuje sve što mu se dešava. Uvek je tu kada je najvažnije. Pogledajte šta godinama radi u Real Sosijedadu. Klub se nekada borio za opstanak, a otkako je on u timu, igraju evropska takmičenja i osvajaju trofeje. Mislim da će on do kraja karijere ostati u Sosijedadu“, konstatovao je Srđan Babić u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
mitra
da je Babić bio u bilo kom drugom klubu i da je bio odsutan zbog povrede sigurno ne bi dobio istu podršku kao u Spartaku.