Postoje karijere koje se prekinu prerano, ali i priče koje tada počnu. Džek Vilšir je bio predodređen da postane lider generacije. Sudbina mu je, međutim, zatvorila jedna vrata mnogo ranije nego što je iko očekivao. I baš zato, njegov novi početak na klupi nosi posebnu težinu. Samo šest meseci pošto je dobio prvu pravu šansu, već drži trofej u rukama.
U oktobru prošle godine, Luton je odlučio da napravi potez koji mnogi ne bi smeli. Naime, poverio je tim treneru bez ozbiljnog iskustva na seniorskom nivou, ali sa imenom koje u engleskom fudbalu i dalje ima posebnu težinu. Danas, svega pola godine kasnije, taj rizik izgleda kao pun pogodak.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Vilšir je nekada bio simbol talenta koji obećava sve. Njegova tehnika, osećaj za igru i fudbalska inteligencija izdvajali su ga od vršnjaka još u ranim danima. Nije slučajno što je igrajući u Arsenalu privukao pažnju Barselone u eri Pepa Gvardiole, dok je za reprezentaciju Engleske sakupio 34 nastupa. Ipak, telo nije moglo da isprati ono što je um stvarao.
Serija teških povreda, pre svega lomovi lisne kosti, operacije i dugotrajni oporavci, pretvorili su njegovu karijeru u iscrpljujuću borbu. Za Arsenal je odigrao 197 utakmica tokom cele decenije, a potom je imao kraće epizode u Vest Hemu i Bornmutu. Na kraju, 2022. godine, bio je primoran da stavi tačku – sa svega 30 godina.
Zanimljivo je da se još 2021. godine, dok je pokušavao da produži igrački vek, vratio u Luton, klub u kojem je napravio prve fudbalske korake kao dete. Tada je trenirao sa ekipom nekoliko nedelja, ali ubrzo je shvatio da više ne može da odgovori zahtevima intenzivnog fudbala. Koprcao se potom kratko u Bornmutu i danskog Orhusu i rekao “dosta”.
Vilšir je potom odlučio da znanje prenese drugima. Nije žurio da preskoči stepenice. Najpre je dve godine radio sa omladincima Arsenala, gde je ostavio snažan utisak i stigao do finala FA kupa mladih. Sledeći korak bio je angažman u Noriču, gde je u novembru 2024. postao pomoćni trener, a potom i privremeno preuzeo prvi tim nakon odlaska Johanesa Hofa Torupa.
Ipak, leto nije donelo trajno rešenje u Noriču, pa je Vilšir iskoristio period da dodatno unapredi svoje znanje i stekne UEFA Pro licencu. Nedugo zatim stigla je ponuda Lutona. Klub iz njegovog detinjstva bio je u teškom trenutku. Samo dve godine posle igranja u Premijer ligi, našao se u Ligi 1, u potrazi za novim identitetom.
Predsednik kluba Geri Svit nije krio zadovoljstvo.
“Strast koju Džek ima, njegova inteligencija i moderan pristup igri savršeno se uklapaju u vrednosti i ambicije Lutona. Njegovo iskustvo na najvišem nivou i posvećenost razvoju igrača čine ga idealnim za naš sledeći korak. Impresionirao je sve tokom dugog procesa selekcije”.
Za Vilšira, ovaj trenutak imao je i emotivnu dimenziju.
“To je kao povratak kući. Imao sam osam godina kada sam došao u Luton. Moglo bi se reći da je sudbina da moj prvi posao menadžera bude upravo ovde”.
Početak nije bio lak. Poraz u prvom meču protiv Mensfilda, oscilacije u formi tokom zime i pritisak sredine koja je još uvek živela posledice pada iz Premijer lige – sve je to bio deo procesa sazrevanja mladog trenera. U jednom trenutku došlo je čak i do tenzija sa navijačima, posle kasnog remija protiv Burtona.
Ali, uprkos svemu, Luton je rastao. Kulminacija je stigla ovog aprila na Vembliju. Pobeda od 3:1 protiv Stokporta u finalu EFL Trofeja donela je Vilširu prvi trofej u trenerskoj karijeri, i to već posle 38 utakmica na klupi.
“Ovo je potpuno drugačije. Još je posebnije jer mi je prvi put kao menadžeru na Vembliju i zaista sam ponosan”, rekao je posle meča, boreći se sa emocijama.
Sezona, međutim, još nije gotova. Luton je i dalje u trci za plej-of u Ligi 1. Nalazi se na sedmoj poziciji sa tri boda manje od zone doigravanja, a ima još četiri kola do kraja.
Vilšir je sa 34 godine tek na početku. Ako je suditi po ovom startu, priča koja je kao igrač ostala nedovršena, sada dobija novo, možda još impresivnije poglavlje.
Bonus video:
