Neki klubovi preživljavaju zahvaljujući političkim vezama, fondovima, investitorima i milionskim injekcijama. Na suprotnoj strani je Leće. Klub sa juga Italije već godinama prkosi logici modernog fudbala i opstaje na nečemu što deluje kao relikt prošlosti. Oslonjen je na ljude koji umeju da vide ono što drugima promiče. Ipak, vreme je neumoljivo i Pantaleo Korvino (77), mozak Đalorosa, napušta Leće zadovoljan, ali pre svega umoran.
Dok su bogatiji klubovi trošili desetine miliona na igrače sa gotovim etiketama, Leće je kopao po zaboravljenim ligama, mahom po Balkanu, omladinskim turnirima, rezervnim ekipama i mestima na koja skauti retko zalaze. I baš tu je nastala jedna od najlepših i najtvrdoglavijih fudbalskih priča moderne Italije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U centru se nalazi Korvino, koji je osetio da je vreme da napravi korak unazad. Sedokos, debeljuškast, ali zna zanat. Majstor sa skoro četiri decenije iskustva u fudbalu, od Kazarana, preko Lećea, Fiorentine, Bolonje, pa natrag u Firencu i svoj Leće. Od skautinga je napravio umetnost, a od kluba sa Via del marea sastav koji je uspeo da preživi među predatorima mnogo većim od sebe.
Kada je leta 2020. godine predsednik Saverio Stiki Damijani odlučio da vrati Korvina u klub, mnogi su taj potez doživeli kao nostalgični pokušaj vraćanja starih vremena. Ispostaviće se da je to bio trenutak koji je promenio sudbinu Đalorosa. Od tog dana klub je rastao, i počeo da stvara identitet.
Četiri uzastopna opstanka u Seriji A. Pet sezona zaredom među elitom italijanskog fudbala. Da li je moguće? Najduži kontinuitet u istoriji kluba. Za Leće je to revolucija.
Ono što celu priču čini još luđom jeste činjenica da se sve dogodilo bez ogromnog kapitala i bez finansijske zaleđine kakvu imaju mnogi konkurenti. Rivali su ulazili u projekte sa američkim milionima, Leće je preživljavao oslanjajući se na intuiciju i sposobnost da pronađe igrača pre nego što tržište shvati koliko vredi.
Tako su u Salento dolazili gotovo anonimni momci. Patrik Dorgu je stigao kao projekat. Morten Hjulmand nije bio ime o kojem su pričali veliki evropski klubovi. Nikola Krstović nije bio zvezda naslovnih strana. Marin Pongračić i mnogi drugi stigli su praktično iz senke.
Leće ih je oblikovao, razvijao, pretvarao u ozbiljne igrače i kasnije prodavao za ogromne sume. Više od 100 miliona evra kapitalne dobiti nije došlo slučajno. To nije bila sreća, već sistem sa Korvinovim potpisom. Na Apeninima ga nazivaju “čarobnjak iz Vernolea”, jer poseduje gotovo bolesnu sposobnost da namiriše talenat pre svih drugih.
Korvino ume da “napipa” karakter. I upravo zato je Leće uspevao da opstaje čak i kada su svi očekivali pad. Protiv klubova sa većim budžetima. Protiv projekata finansiranih uglavnom američkim novcem. Piza, Kremoneze i mnogi drugi ulagali su ozbiljne milione kako bi došli do Serije A ili opstali u njoj, ali Leće je branio svoju ideju.
Jednom. Dvaput. Tri puta. Četiri puta. Svaki opstanak delovao je kao pobuna. A priča nije stajala samo na prvom timu. Klub je osvojio i Primaveru, omladinsko prvenstvo Italije, što je dodatno pokazalo da sistem funkcioniše duboko u korenu. Leće je postao klub koji proizvodi, što je najveća Korvinova pobeda.
Kad se osvrne iza sebe, moći će da bude ponosan na rezultate, infrastrukturu, mentalitet, ideju. Ostavlja klub koji zna šta jeste. Posle godina rada, skautskih putovanja, pregovora i otkrivanja talenata, Korvino zatvara beležnicu.
U njoj, negde na početnim stranama piše ime Valerija Božinova, kojeg je skautski vuk primetio sa svega 14 godina na omladinskom turniru dok je igrao na Malti. Mirko Vučinić bio je simbol prve velike Korvinove ere. Doveden iz Sutjeske kao klinac, izrastao je u jednog od najboljih napadača Serije A pre nego što je otišao u Romu za skoro 20 miliona evra.
Tu je i Havijer Ševanton, čovek koji je prerastao običan transfer i postao deo identiteta kluba. Ili Kristijan Ledezma, kojeg je Korvino pronašao na turniru u Švajcarskoj pošto ga Boka juniors gotovo nije koristila.
Nikola Krstović, nekadašnji napadač Crvene zvezde, možda je najbolji primer moderne Lećeove filozofije, jer je kupljen za manje od četiri miliona evra od Dunajske Strede, a prošlog leta prodat Atalanti za 25.000.000 evra.
Zato je priča o Lećeu mnogo kompleksnija. Tiče se i direktora koji je od skautinga napravio zanat u vremenu algoritama. Ono što je Pantaleo Korvino ostavio iza sebe na jugu Italije trajaće mnogo duže od jedne generacije ili opstanka u ligi.
Bonus video:
