Neko stalno gasi svetlo kad Grizman uđe u kadar

Na Pirinejima se već godinama vrti ista, ne baš prijatna priča. Antoan Grizman briljira, ali glavni pehari na domaćoj sceni kao da ga uporno zaobilaze u širokom luku. I sinoć je ta slika dobila nastavak, i to u najgorem mogućem trenutku. Francuz će predstojećeg leta da napusti Atletiko Madrid, a iza sebe će da ostavi baš ono što niko ne voli da vidi u CV-ju – veličanstvenu karijeru bez najvećeg domaćeg trofeja.

Grizman je još jednom ostao praznih ruku u finalu Kupa kralja, gde su se sastali njegovi, Atletiko Madrid i Sosijedad. Scenario je bio skoro filmski namešten. Klub, protivnik iz prošlosti, šansa da se zatvori krug. Međutim, fudbal ume da bude brutalan. Da ne pokaže emociju, ni trunku romantike.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Kao i u finalu Lige šampiona 2016. protiv Reala u Milanu, priča je opet završena penaliam, gde je sve stalo u nekoliko udaraca i jedno veče koje je otišlo u pogrešnom pravcu. Ovoga puta, junak je bio Remiro, golman Sosijedada, koji je “skinuo” dva penala i pretvorio sebe u čoveka koji briše Grizijeve snove.

Lekip je kratko i hladno konstatovao “Još jedan poraz”, podsećajući da Grizman nije podigao trofej sa Atletikom još od Superkupa UEFA 2018. Le Figaro je otišao korak dalje i napravio surov kontrast između Antoana i Mikela Ojarzabala, čoveka koji je u karijeri bio strelac u čak šest finala.

“Sve oči bile su uprte u Grizmana ove subote. Na drugoj strani, Sosijedad je imao svoju legendu. Ojarzabal je ponovo pokazao kvalitet u velikim utakmicama”, piše list.

Le Parizijen ga opisuje gotovo bez ulepšavanja – “Proklet na domaćoj sceni”, uz još jednu propuštenu priliku.

A u Španiji ton nije ništa nežniji. Marka poručuje:

“Najbolji strelac u istoriji Atletika je zaslužio da ode na najlepši način. Antoan će zauvek ostati legenda Atletika. Ovo je trebalo da bude njegova noć… Ali nismo videli Antoana iz njegovih najvećih izdanja. Utakmica Grizmana se na kraju pretvorila u utakmicu Remira”.

AS dodaje još jednu hladnu dijagnozu: “Progonjen nesrećom, Antoan Grizman napušta Atletiko Madrid bez ijednog velikog domaćeg trofeja”.

U isto vreme ističe se i da je Sosijedad odradio taktički disciplinovan posao, ugasio ga kad je bilo najbitnije, iako je Francuz ipak ostavio trag kroz asistenciju i borbu.

A onda dolazi ona šira, pomalo brutalna slika njegove karijere u Španiji. Grizman je osvojio Kup kralja u dresu Barselone, ali u ovom kontekstu Atletika – ostaje praznih ruku. Čak 16 godina La Lige, stotine utakmica, status superstara, ali u domaćim vitrinama – ništa što bi stvarno zasijalo.

Američki san ili noćna mora: Kaka i Nani nisu uspeli

To je ona vrsta priče koja ne zvuči fer, ali se ponavlja kao stara, pokvarena ploča. Grizman to nije zaslužio odnosom prema igri, profesionalnošću. Momak koji je osvojio svet sa Francuskom 2018, koji je bio lice finala i čovek velikih scena, u Španiji je uglavnom ostajao za korak kratak. Kao da mu je neko stalno gasio svetlo baš kad treba da uđe u kadar.

Sve je počelo davno, prelaskom iz Sosijedada u Atletiko Madrid 2014. godine. Klub je bio u euforiji, La liga tek osvojena, a Grizi je stigao kad je žurka završena. I od tada jurnjava nikad nagrađena. Barselona, povratak u Madrid, novi pokušaji, novi udarci u zid.

Bio je svetski šampion, ali u Španiji je stalno na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Rekordi su padali, postao je najefikasniji u istoriji Kolčonjerosa, ali trofeji u domaćim takmičenjima ostajali su zaključani za njega.

I tako, posle 16 godina Antoanova priča u La Ligi deluje kao da je završena. Ostaje samo još jedna moguća scena – Liga šampiona. To je ona vrsta prilike koja ne briše prošlost, ali može da je malo utiša pred odlazak preko bare, u Orlando i američki izazov. Fudbal je nekad okrutan. Grizman to veoma dobro zna.

Bonus video: