Ni u Tirani – ništa. Srbija je i dalje bez pobede na važnim gostovanjima, a ono što postaje konstanta u igri Orlova pod vođstvom Dragana Stojkovića jeste nedostatak rezultata kad je najbitnije. Ispisana je još jedna stranica frustracije, jalove inicijative i izgovora posle meča…
Protiv Albanije – remi 0:0, selektor zadovoljan bodom, navijači – zbunjeni, a istina je jednostavna – Srbija već dve godine ne ume da pobedi na gostovanju ozbiljnu reprezentaciju. Da nije bilo Đorđa Petrovića i njegove odbrane penala u finišu prvog poluvremena, pitanje je kako bi ova priča završila. Umesto toga, dobili smo još jednu epizodu u seriji “Preživeli smo”.
Od Osla i pobede protiv Norveške (2:0) u Ligi nacija u septembru 2022, Srbija je na gostujućem terenu slavila samo još dva puta – protiv Litvanije i Crne Gore. Uz dužno poštovanje, to nisu skalpovi koji se kače na zid, već utakmice koje bi trebalo da dobiješ ako se iole ozbiljno predstavljaš na evropskoj sceni.
Sve ostalo bilo je manje ili više – frustracija: Austrija 1:1, Švajcarska 1:1, Španija 3:0, Danska 2:0, Mađarska 2:1, Bugarska 1:1. Gledano zbirno, nijedna velika pobeda, nijedna utakmica u kojoj je Srbija izgledala kao tim koji zna šta hoće.
Stojković je na početku mandata doneo nadu, autoritet legende i optimizam. Ali optimizam nije taktika. Fudbal se ne igra na osnovu simpatija, već rezultata. Ipak, oni izostaju. Formacijski eksperimenti često deluju kao pokušaji bez dublje logike. U Tirani su Orlovi nominalno izašli ofanzivnije, sa dva špica, ali je gol bio dalji nego ikad. Šanse? Jedna – pokušaj Mitrovića posle centaršuta Terzića…
Stojković: Čestitam navijačima Albanije, ako vam se ne sviđa kako igramo – tražite novog selektora
Taktika deluje kao improvizacija, a prilagođavanja tokom meča gotovo da ne postoje, da bi izjava da je “bod slađi nama nego njima” – prošla možda kod desetogodišnjaka. Srbija sa takvim individualnim kvalitetom mora da bude tim koji diktira, a ne da se zadovoljava time što nije izgubila.
Srbija više ne zna kako da igra ozbiljne utakmice u gostima. Ne postoji “killer instict”, ne postoji jasna ideja. Sve deluje reaktivno – čeka se penal, greška rivala, individualni bljesak, a to ne prolazi u ozbiljnom fudbalu. Pobede protiv Litvanije i Crne Gore ne mogu da posluže kao alibi za sve promašaje. Ne mogu da zamažu oči pred realnošću – da Orlovi redovno padaju kad igra postane ozbiljna.
Ni duel protiv Albanije nije bio klasično “teško gostovanje” u smislu igre – naprotiv. Srbija je bila bolji tim, držala loptu, kontrolisala ritam u većem delu susreta. Ipak, sve je delovalo kao da fali još jedan korak, još jedan potez, još jedan iskorak koji se nikako ne dešava. Kao da su strah, atmosfera i sve što nosi simbolika ovakvog duela – paralisali ono malo hrabrosti što se pojavi u našem timu kad treba da se ide do kraja.
Srbija preživela albansku golgotu, Petrović junak boda iz Tirane!
Za tri dana Srbija igra protiv Andore u Leskovcu. Utakmica koju mora da dobije i zatvorenih očiju, ali pre koje se postavlja pitanje – da li ova reprezentacija ume da se nosi sa pritiskom, da li zna da završi posao, da li može da opravda status koji joj se godinama daje?
Stojković je rekao da ga ne zanima da li je neko umoran – pobeda je imperativ. Lako je reći da je imperativ i “sprati” neke grehe iz prošlosti pred duel sa amaterima iz Andore. Taj imperativ mora da postane praksa, a ne deklaracija. Srbija mora da pokaže da zna i može – inače ćemo i dalje da živimo u sećanjima na 1998. ili 2010. i prizivamo one kojih više nema.
POSLEDNJA GOSTOVANJA SRBIJE U ZVANIČNIM UTAKMICAMA:
Albanija – Srbija 0:0
Austrija – Srbija 1:1
Švajcarska – Srbija 1:1
Španija – Srbija 3:0
Danska – Srbija 2:0
Mađarska – Srbija 2:1
Litvanija – Srbija 0:2
Bugarska – Srbija 1:1
Crna Gora – Srbija 0:2
BONUS VIDEO:
Goran Munic
Sve dok je Piksi tu, nema nama pobede
andrija.djulovic
Ne ide nam na gostovanjima pa to ti je, da li je to pritisak na igrače sa kojim ne mogu da se nose ili loša taktika svejedno nismo zadovoljni.