Kada je na Vaskrs odjeknula vest da Marko Neđić napušta Marakanu kako bi preuzeo užarenu klupu Radničkog iz Niša, fudbalska javnost je ovaj potez opravdano smatrala svesnim hodom po ivici žileta.
Međutim, ambijent koji ga je sačekao na jugu Srbije bio je potpuno drugačije prirode od svega na šta je navikao na Topčiderskom brdu. Real sa Čaira nalazio se u slobodnom padu, svlačionica je bila duboko uzdrmana i psihološki demoralisana nakon odlaska Takisa Lemonisa, a opstanak u eliti – pod surovim pritiskom bodovne matematike gde niškom timu ni remiji nisu igrali ulogu – delovao je kao nemoguća misija.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Bilo je i bojazni će ovaj „vruć krompir” opeći mladog stratega i uvući ga u superligašku svakodnevnicu, ali usledio je taktički i psihološki preokret. Za samo nekoliko nedelja, Radnički je pod Neđićevim vođstvom prebrinuo sve brige, kroz infarkt završnice u Bačkoj Topoli i protiv Lučana ekspresno obezbedio status superligaša, i u velikom stilu režirao statistički najdominantniji plej-aut u novijoj istoriji kluba.
Kao stručnjak koji je postao sinonim za moderan rad sa mladim igračima, Neđić se još u ranoj fazi karijere etablirao na listi najtalentovanijih domaćih trenera. Godinama je, najpre kroz omladinske selekcije Crvene zvezde, a potom i na kormilu Grafičara, dokazao da poseduje specifičnu žicu – sposobnost da od nule izgradi sistem i napravi ratnike spremne za seniorske bitke, čime je sebi obezbedio status svojevrsnog fudbalskog alhemičara.
„Došli smo u Niš u teškoj situaciji za klub, kome je gorelo pod nogama i bio u zoni ispadanja. Pozicija je bila takva da smo bukvalno morali da osvojimo više bodova od prvog tima iznad nas, jer bismo u slučaju istog broja bodova ispali iz lige zbog lošijeg plasmana. Od prve nedelje smo bili prinuđeni da pravimo isključivo kratkoročne planove. Nije bilo vremena ni prostora za rad na duže staze, već smo morali odmah da vidimo od čega smo satkani.“
Nije bilo idealno, međutim, Neđić i njegovi saradnici su se latili teškog posla u još težem trenutku. Možda i najgorem po Radnički poslednjih godina.
„Ekipa fizički nije bila na maksimalnom nivou, a samopouzdanje igrača bilo je potpuno poljuljano. Suočili smo se i sa tom psihološkom barijerom i pričama da tim, kada primi prvi gol, odmah gubi utakmicu i ne može da napravi preokret. To nas je dočekalo već na debiju protiv Kragujevca, gde smo u prvom poluvremenu delovali anemično. Na pauzi smo se dogovorili da u nastavku na gostujućem terenu krenemo na sve ili ništa. Momci su odreagovali sjajno, vratilo nam se kroz igru i malo je falilo da potpuno preokrenemo i pobedimo. Ta utakmica je bila prekretnica jer su igrači uvideli da mogu, počeli su da veruju u naš rad i da stiču obostrano preporod. Želeli smo da se sjedinimo, da imamo identičan cilj van terena i na njemu, i kroz naporan rad smo na kraju to i ostvarili.“
Sa čak 16 bodova od mogućih 21 – Nišlije su dominantno krunisali borbu za opstanak i sasvim zasluženo ostali u društvu najboljih.
„Kada se podvuče crta i sabere učinak, ostvarili smo pet pobeda, jedan remi i pretrpeli samo jedan poraz. Imali smo najviše osvojenih bodova od svih timova, ne samo u plej-autu, nego i kada se napravi paralela sa plej-ofom. Plej-aut je bio izuzetno težak i krvav. Posebno mi je drago što sam se uverio da u srpskom fudbalu nije bilo nikakvog puštanja. Ekipe koje su već bile maltene otpisane igrale su maksimalno pošteno protiv svakoga, a momci su davali sto posto mogućnosti radi sopstvene afirmacije. Nama je možda najteža bila utakmica u Kruševcu protiv Napretka, gde su protivnički igrači bukvalno izginuli na terenu, a opšte je poznat kakav rivalitet vlada između naša dva kluba.“
Ipak, maleri i problemi su neizostavna tačka, ali takve stvari jačaju timski duh i grade samopouzdanje.
„Svaka utakmica je bila priča za sebe i na svakoj nam se desio neki ozbiljan peh. Pred meč sa Kragujevac, defanzivac Vitas je na treningu doživeo težak udarac i zamalo mu nije pukla jagodična kost. Odigrao je čitavu utakmicu sa poluzatvorenim, modrim okom. Već u narednom kolu naš kapiten dobija direktan crveni karton u 11. minutu utakmice, pa smo ponovo morali taktički da se menjamo i dižemo ekipu iz minusa. Na trećoj utakmici primimo gol iz jedne potpuno bezazlene situacije i to je bio naš jedini poraz u ovoj seriji.“
A, onda – drama! Mustafa je u nadoknadi zapalio Čair i doneo tri boda sa meča protiv Mladosti, da bi trijumfom u Bačkoj Topoli misija bila završena.
„Protiv Lučana smo verovali u trijumf do poslednjeg sekunda. U drugom poluvremenu smo izgledali jako dobro, svesno smo uveli dva klasična špica, krenuli u ofanzivu i nakon sjajne akcije Mustafa je postigao gol za pobedu u poslednjem minutu. Sličan scenario viđen je i na odlučujućem gostovanju u Bačkoj Topoli protiv TSC-a. Primili smo gol, već se vežbalo da li je ofsajd ili ne, a onda smo uspeli da se vratimo. Iskoristili smo njihovu veliku grešku, preokrenuli rezultat i pobedili na terenu gde Radnički nije slavio godinama. Ta pobeda nam je omogućila da pitanje opstanka rešimo kolo pre kraja i da se potpuno rasteretimo strašnog pritiska koji nas je kidao iz nedelje u nedelju.“
Sa ove distance i skoro dva meseca od dolaska u Niš, Marko priznaje da nije bilo lako preseći i odlučiti ti se za novi korak…
„Bilo je izuzetno teško prelomiti. Svi mi u trenerskom poslu znamo da ćemo jednog dana otići, ali sve se odigralo iznenada, i to baš na veliki praznik Vaskrs. Bili smo zatečeni, ali smo shvatili da je to jasan znak da je kucnuo čas za naredni korak u karijeri. Proveo sam četiri-pet godina u mlađim kategorijama Zvezde, pa još toliko u Grafičaru. To je skoro deset godina zajedničkog rada, velikih prijateljstava i jedne potpuno porodične, familijarne atmosfere. Izgradili smo vrhunske ljudske odnose i to je model koji želim da prenesem i uspostavim u svakom narednom klubu u kojem budem radio. Pratio sam Grafičar do kraja, bilo je turbulentno i za njih nakon mog odlaska, ali smo konstantno bili na vezi i pružali uzajamnu podršku. Hvala Bogu, i oni i mi smo ispunili svoje primarne ciljeve, a bez velike muke i rada nema ni lepih stvari u životu.“
Kako su prvobitni ciljevi ispunjeni – vreme je za onaj “lepši” deo posla. Deluje da se sprema ozbiljna rekonstrukcija u gradu na Nišavi…
„Otkako se sezona završila, telefon ne prestaje da zvoni. Imamo ogroman broj poziva od igrača koje sam ranije trenirao ili sa kojima sam sarađivao na srodnim projektima. Svi nose pozitivne utiske, svesni su kakav sistem rada imamo i izražavaju veliku želju da dođu na Čair. Naravno, sada je sve na upravi kluba, jer želje moraju da se poklope sa budžetom i finansijskim mogućnostima” kaže Neđić i dodaje:
“Što se tiče saradnje sa Crvenom zvezdom, klubovi logično imaju zdrave relacije, ali mislim da ovog leta neće biti klasičnih pozajmica fudbalera. Radnički želi da ima isključivo svoje igrače, odnosno da otkupimo ugovore talentovanih momaka sa kojima bismo radili na duže staze. Svakako ciljamo igrače koji su prošli zvezdin sistem jer oni poseduju pobednički mentalitet i karakter. Nama trebaju rođeni pobednici, momci koji znaju da se izdignu iz rezultatskog minusa. Moraćemo da napravimo pametan miks mladosti i iskustva kako bismo dobili pravi balans. Najvažnija mi je svlačionica – želim momke koji su zdravi u glavi, gladni napretka i rada, bez sujeta, kako bismo stvorili moćnu atmosferu koju ćemo preneti na teren. Radnički više ne sme da se bori za opstanak, moramo biti konkurentni i igrati lep fudbal.“
Sledeći šampionat startuje za nešto više od mesec dana, a ovoga puta će u njemu biti 14 klubova. Format je takav da će ponovo četiri tima ispasti iz lige, posle čega će se Superliga vratiti na 12 timova od narednog leta.
„Predstojeća takmičarska godina biće verovatno najteža u novijoj istoriji jer se liga skraćuje na 14 klubova i ponovo elitni rang napuštaju čak četiri ekipe. Zbog toga moramo proći vrhunske, bazične pripreme i maksimalno utegnuti roster. Pauza je izuzetno kratka, tek što smo završili prvenstvo, a već moramo da upalimo motore. Prve dve nedelje provešćemo u Nišu, nakon čega sledi dvonedeljni odlazak u inostranstvo, gde trenutno biramo između opcija u Bugarskoj i Austriji. Generalna proba i završno uigravanje pred sam start prvenstva biće ponovo odrađeni na našem Čairu. Čeka nas izuzetno jaka, ali i neverovatno zanimljiva liga. Što se tiče kontakata sa Zvezdom, čujemo se i pratimo redovno, isčestitali smo se na trofejima i opstanku, a spekulacije o klupi prvog tima na Marakani… To je sistem u kom sam odrastao i lagao bih kada bih rekao da ne razmišljam o tome. Jednog dana, daće Bog” ističe popularni Neđa i stavlja tačku na razgovor.
BONUS VIDEO:
