U doba kada se mnogi širom Evrope muče da pronađu pouzdane čuvare mreže, Srbija se nalazi u prilično privilegovanoj situaciji… Pored toga što poseduje golmanski kadar koji kvantitativno i kvalitativno nadmašuje prosečne standarde, poslednjih meseci se sve jasnije izdvaja ime Đorđa Petrovića kao lidersko rešenje i to ne samo po onome što prikazuje na terenu, već i po načinu na koji nosi odgovornost u delikatnim trenucima.
Odbrana penala protiv Albanije u vreloj atmosferi Tirane nije samo tehnički potez, već trenutak koji razdvaja igrače koji učestvuju u velikim utakmicama od onih koji ih obeležavaju. Ta intervencija bila je rezultat iskustva, hladne glave i prirodnog golmanskog instinkta, ali pre svega dokaza da Srbija na toj poziciji ne mora da traga dalje. Jer Petrović ne dolazi iz praznog prostora, niti se njegovo ime našlo na vrhu liste slučajno.
Put do statusa junaka dodatno dobija na značaju kada se uzme u obzir kako je tekao njegov ulazak u evropski fudbalski vrh. Posle odlaska iz MLS-a, transfer u Čelsi je bio veliki iskorak, ali istovremeno i izazov – stigao je kao treći golman, u konkurenciji sa skupim imenima i u sistem koji ne trpi eksperimentisanje.
Ipak, čim mu je ukazana prilika, momak iz Požarevca je isporučio ono po čemu je i postao prepoznatljiv – sigurnost, mir i učinak. U trenutku kada je prvi izbor Robert Sančez ispao iz forme, Petrović je preuzeo mesto među stativama i nizao zapažene partije, uključujući i mečeve protiv najjačih protivnika u Premijer ligi.
Srbija preživela albansku golgotu, Petrović junak boda iz Tirane!
Uprkos svemu tome, početkom ove godine poslat je na pozajmicu u Strazbur, što je izazvalo nedoumice kod mnogih, s obzirom na to da je svojim igrama pokazao da zaslužuje više od rezervne uloge. Taj potez mogao bi se smatrati korakom unazad, ali Petrović je i u Francuskoj pokazao profesionalnost.
Sezona iza njega je bila, bez preterivanja – briljantna. Kao ruki je uvršten među tri najbolja golmana prvenstva, u konkurenciji sa ozbiljnim imenima, a iako je stigao nešto dužim putem na veliku scenu, a njegovi refleksi, pozicioniranje i mentalna stabilnost brzo su ga profilisali kao jednog od najcenjenijih čuvara mreže na evropskom kontinentu. Ta forma se prenela i na nacionalni tim, gde nije bilo kolebanja – Petrović je u svakom trenutku znao gde stoji i šta mu je posao.
Setimo se samo meča protiv Švajcarske u Ligi nacija, kada je delovalo da će se po ko zna koji put desiti deja vu, Petrović je bio jedini koji je delovao pribrano. Njegove bravure tada nisu ušle u naslovne strane, ali su ostale zabeležene kod onih koji pažljivo gledaju. Isto je i sada – penal protiv Albanije verovatno neće ući u izbor za TV špice, ali onaj ko razume kontekst zna koliki je to trenutak bio.
Hladan tuš za Albance – Petrović maestralno odbranio penal (VIDEO)
Ako se po jutru dan poznaje, Predrag Rajković će i pored toga što nosi kapitensku traku biti u zaostatku, a za očekivati je da će i znak pitanja Mileta Svilara, koje se godinama provlači kao neka sentimentalna dilema, zapravo prestati da da bude relevantno. Selektor Stojković je više puta otvoreno rekao da su vrata reprezentacije bila otvorena, ali kada pozivi ostanu bez odgovora, pa zatim bez stava, onda prestaje i potreba za čekanjem. Svilar, koji je trenutno prvi golman Rome i najbolji u Italiji, odabrao je svoj pravac. Slično važi i za Vanju Milinkovića Savića.
Međutim, realnost je jednostavna – Srbija ne mora da ih čeka, niti da traga za alibijima, jer ono što već ima u Petroviću nadmašuje većinu onoga što bi neko drugi eventualno mogao doneti. Ima sigurnost, ima formu, ima učinak, a sada – ima i iskustvo ključnih utakmica.
BONUS VIDEO:
andrija.djulovic
Ma kakav Svilar, treba Petroviću dati šansu jer je pokazao da je vredan toga.