Marko Barać oblikovao NBA bisere, sad želi da pobeđuje sa Bahčešehirom: Koprivica nije sve pokazao, Miljenović će se izboriti u Zvezdi

U sezoni 2025/26, Srbija će imati trojicu predstavnika među trenerima u elitnom rangu turske košarke. Dušan Alimpijević je tamo od 2020. godine i ulazi u treću sezonu za kormilom Bešiktaša, Igor Kokoškov se vratio i preuzeo Anadolu Efes, a posle tri godine odličnog odrađenog posla na klupi Mege, priliku da radi u Turskoj dobio je i Marko Barać.

Preuzeo je ambicioznu ekipu Bahčešehira koja, kao prethodno pomenuti timovi iz Istanbula, takođe ima velike takmičarske ambicije, što je potvrdila i angažovanjem kvalitetnih igrača, poput Treviona Vilijamsa, Meta Mičela, Kejleba Homslija, Balše Koprivice, ali i dugogodišnjeg NBA igrača, Malakija Flina, te Hantera Hejla…

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Marko je još u junu bio u Istanbulu kako bi se upoznao sa novom sredinom, a pre nego što započne pripreme sa novim timom, odlučio je da napuni baterije u rodnom kraju, gde je prvi put od preuzimanja klupe Bahčešehira izneo utiske u razgovoru za Meridian sport.

Za početak je vraćen film na trogodišnji period u Megi. Sa timom koji je iz sezonu u sezonu bio sve mlađi, svaki put se domogao plej-ofa ABA lige, igrao završnice Kupa Radivoj Korać, kao i Superlige Srbije.

“Nisam neko koga lako obuzmu emocije, ali kada se sa ove distance osvrnem na vreme u Megi, mogu da budem veoma ponosan i srećan zbog posla koji smo napravili. Osećam veliko zadovoljstvo, što je uzvraćeno poverenje i podrška koju sam osećao od strane kluba od samog početka. Kako kroz broj igrača koji je kroz naš zajednički rad napredovao i otišao na viši nivo, tako i zbog takmičarskih rezultata koje smo ostvarili. Prelep period, timski rad. Ogromnu zahvalnost dugujem stručnom štabu i svim zaposlenima u klubu na fantastičnoj saradnji“, rekao je Barać za naš portal.

Za tri godine je veliki broj mladih igrača značajno napredovao uz njega, ali priznaje Marko da je i on rastao kao trener uz njih.

“Svake godine smo imali najmlađi tim koji je postajao sve mlađi. Pomoglo mi je kao treneru što taj nedostatak iskustva vuče sa sobom to da je potrebno svakodnevno razmišljanje i pronalaženje rešenja, kako da se pomogne igračima, timu, da bi se takmičio i bio uspešan. Nije bilo lako, ali me je sve to kao trenera podiglo na najviši nivo. Posao je manje-više svuda sličan. Zadatak trenera je da izvuče maksimum iz ekipe, da napravi dodatnu vrednost 10-15 odsto u odnosu na realni kvalitet ekipe. Nije klub samo trener i ne zavisi rezultati i uspešnost samo od trenera. To je složen sistem u kojem mora da postoji hijerarhija, ali i jedan zajednički rad”.

Pre nego što je otišao, predao je štafetu Vuletu Avdaloviću – i to zvanično. Ne sreće se često da odlazeći trener dočeka novog i bude prisutan na njegovoj promociji.

“Simpatična situacija, za koju su zaslužni ljudi iz Mege. Ne samo da su stvorili sistem, već se trude da i unutar njega postoji veoma dobra saradnja. OKK Beograd je bio značajan faktor prethodnih sezona, davao je vrlo važan stepenik mladim igračima u prelasku iz juniorskog na seniorski nivo. Trudio sam se da od mene imaju podršku u svakom trenutku. Smatram da je urađen fenomenalan posao, neka moja filozofija je da lično želim kada odlazim iz kluba, ostavim bolje stanje nego koje sam zatekao. Isto to sam poželeo Vuletu, mislim da je zatekao dobro stanje, ali želim da bude još bolje kada jednog dana on bude odlazio.”

Ponosno može da kaže da je u Megi pomogao trojici igrača da pronađu put do NBA. Sarađivao je sa plejmejkerom Oklahome Nikolom Topićem u poslednjoj sezoni pred odlazak na Draft, dve godine sa Nikolom Đurišićem koji je nedavno potpisao ugovor sa Atlanta Hoksima i sa Bogoljubom Markovićem, koji je prošle takmičarske godine bio centralna figura njegovog tima, a minulog meseca izabran kao 47. pik od strane Milvoki Baksa.

“Ove godine sam prvi put na Letnju ligu išao bez timskih obaveza, nisam bio uključen u rad nekog stručnog štaba i imao sam prostora da analiziram sve utakmice i bilo mi je veliko zadovoljstvo da vidim trojicu momaka na toj sceni. Svako od njih je poseban na svoj način i sa svakim sam imao sjajnu saradnju. Vrlo sam ponosan kako je to sve ispalo na kraju. Ovo je tek početak njihovog puta i uzbuđen sam da vidim kako će da se bore u narednim godinama sa svim tim izazovima. Veliki sam optimista i od mene će imati svu podršku i eventualnu pomoć“.

Najviše vremena proveo je u radu sa Đurišićem, ali nema sumnje da je imao uticaj na svu trojicu.

“To je igrač koji je svoj put kroz Megu od pionira. Ne samo da se na tom putu menjao kao igrač, već je i za te dve godine koliko smo proveli zajedno, mogla je da se vidi ogromna promena i kroz neko sazrevanje. Sa Bogoljubom sam sarađivao u poslednjem periodu i sigurno da sam isto prezadovoljan koliko je napredovao. Naravno, ima još mnogo prostora da postane bolji. Sa Topićem je saradnja bila najkraća, ali vrlo plodonosna. Stvorila je dosta uticaja, kako na njega kao igrača, tako i na moj tim i ostale momke koji su imali priliku da vide kako jedan talentovan igrač se bori sa svim što njegovo pozicija nosi. Želim im sve najbolje“.

Osim što je pomogao Đurišiću, Markoviću i Topiću da pronađu stazu ka NBA, tako je veliki broj momaka sa kojima je sarađivao otišao i na američke koledže. Samo iz prošlosezonskog tima Mege šest mladih igrača je otišlo put NCAA: Filip Jović, Sergej Macura, Mihailo Petrović, Ilija Milijašević, Timotej Malovec i Andrija Jelavić.

“Dobili smo profesionalnu košarkašku ligu sa ogromnim resursima i to je sada konkurencija svim ligama širom sveta. Prvi put postoji ta vrsta egzodusa i svi treba da vidimo kako će to da ispadne. Sigurno je da su uslovi koji su ti momci tamo dobili sjajni, ali isto tako, oni tamo kao i u svim profesionalnim ligama svetu, idu kao stranci od kojih se mnogo očekuje. Neće im biti lako, međutim, za razliku od internacionalne konkurencije, oni su kroz igranje u Megi igrali ozbiljno takmičenje protiv ozbiljnih timova i igrača, te nema sumnje im to pomoći da naprave sledeći korak”.

Ne treba zaboraviti da je Barać sarađivao u Megi i sa Andrijom Grbovićem i Lukom Bogavcem, koji su takođe ovog leta “preplivali” Atlantik. Nema sumnje da su i Amerikanci to primetili.

“Sretao sam tokom boravka na Letnjoj ligi ljude sa koledža i raspitivali su se, znači im svaka informacija. Treneri su uglavnom imali prilike da se upoznaju sa igračim putem video poziva i izveštaja sportskih direktora ili skauta, tako da im znači svaka informacija iznutra. Za sve te momke imam samo reči hvale”.

Još jedan mladi igrač je uz Baraća napravio iskorak – Stefan Miljenović. Nedavno je predstavljen kao novi košarkaš Crvene zvezde, pa će imati priliku da debituje i u Evroligi.

“To je igrač koji se za sve u svojoj karijeri izborio isključivo svojim radom i svojim predstavama na terenu. Pravi primer sportske priče i karijere, svi ljubitelji košarke treba da budu zadovoljni zbog toga i da mu pruže podršku. Znajući njegov karakter, njegov mentalni sklop kada je takmičenje u pitanju, siguran sam da ne treba ništa da mu bude poklonjeno, već da će on to sam izboriti.”

Posle svega što je postigao sa Megom, došlo je vreme za novi izazov i stigao je poziv iz Istanbula.

“Moje je bilo da radim sa svojim timom, da prezentujemo košarku koja ne samo da donosi rezultat, već i da skreće pažnju, a oni su prepoznali da je to nešto što im je u narednom periodu potrebno. Izuzetan korak za mene. U odnosu na sve druge izbore koje sam imao, nije bilo mnogo razmišljanja, ovo je daleko najbolja prilika. Klub je fenomenalno organizovan, vodi se računa o svakom detalju i iz onoga što sam imao prilike da vidim prilikom posete Istanbulu je da čine sve da se ljudi koji tu rade osećaju dobro. Takođe me je privuklo što su vrlo ambiciozni, što su ciljevi postavljeni visoko i to izvlači najbolje od mene kao trenera – ta vrsta pritiska je nešto što je veoma dobro. Siguran sam da sam doneo pravu odluku. Neki drugi izbori koji su se pojavljivali, za njih ima vremena. Uzbuđen sam.”

Nakon tri godine rada sa najmlađim timom ABA lige, preuzima ekipu Bahčešehira koja u startu ima visoko postavljene ciljeve.

“Ne vidim previše razlike. Tokom svake sezone u Megi smo napravili bolji rezultat od očekivanja i u odnosu na objektivni kvalitet ekipe. Bude li se desilo da svake naredne sezone ponavljam takav rezultat, to će biti fenomenalno. Mentalitet koji sam se trudio da kroz Megu razvijam je da se svaka utakmica igra da se pobedi i to je nešto što će Bahčešehiru doneti ostvarenje takmičarskih ciljeva.”

Od Baraćevog dolaska na klupu, Bahčešehir je ozvaničio brojna atraktivna pojačanja i čini se oformio dobar deo tima za predstojeću sezonu.

“Prezadovoljan sam kako je klub dosad odradio stvari, od predsednice, preko sportskog sektora… Iako promena velikog dela igračkog kadra često nije dobra, ipak su te promene u ovom slučaju napravljene tako da tim može da igra drugačiju košarku. Zadovoljan sam kako je to dosad izgledalo. Videćemo kako će izgledati do kraja. Generalno, vrlo je malo timova na svetu koji su nezadovoljni kakve su igrače doveli. Svi su u junu, julu i avgustu uzbuđeni, ali mnogo rada i sreće je potrebno”.

O kvalitetu igrača koji su ovog leta stigli u klub govori i podatak da brojni dolaze sa višeg nivoa, iz Evrolige (Vilijams, Koprivica, Mičel) ili NBA (Flin). Tu su i igrači željni dokazivanja poput Hejla, ili prilično dokazani poput Homslija i Ismeta Akpinara, dok su u timu ostali i Kenan Sipahi, Mateuš Ponjitka, Furkan Haltali…

“Klub se trudio da sastavi tim od ličnosti koje su gladne za košarkom, momaka koji imaju veliku ljubav prema igri i koji su u takvom momentu karijere, da idu uzlaznom putanjom. Želimo da napravimo profesionalnu grupu koja je gladna i željna dokazivanja, koja vidi Bahčešehir kao klub koji će im doneti iskorak u karijerama. Svi su prilično entuzijastični”.

Balša Koprivica je nedavno u razgovoru za Meridian sport istakao da Baraća poznaje “praktično ceo život”. Sada će imati priliku da sarađuju.

“Ja sam kao junior, prilično davno, bio priključen seniorskom timu u kojem je igrao njegov otac. Nakon što sam počeo da radim kao trener, on je kao dete bio u klubu i od tada imamo poznanstvo.”

Posle četiri godine rada sa Željkom Obradovićem u Partizanu, odlučio se Koprivica za promenu sredine kako bi dobio više prostora za igru.

“Verujem u njega kao igrača, u njegov potencijal, da ga nije još ostvario do kraja. Ovde će sigurno imati kako priliku, tako i podršku. Ne treba da zaboravimo da je prethodnih godina radio sa velikim trenerom, da je igrao sa i protiv velikih igrača. Mnogo je tu akumuliranog kvaliteta, koji sad treba da dođe do izražaja. Verujem da će napraviti veoma dobar posao”, dodao je Barać o Koprivici, koji će se za minute boriti sa bivšim igračem Albe i Makabija, Vilijamsom, ali i perspektivnim turskim centrum, Haltalijem:

“Imamo tri igrača na poziciji pet i od sve trojice očekujem mnogo, posebno jer su igrači drugačijeg profila. Sezona je duga, utakmica je mnogo, sigurno očekujemo od sve trojice da nam pomognu”.

Našalio se Balša kroz razgovor za naš portal da je ubedio i Ponjitku da ostane, što bi potencijalno mogao da bude veoma važan potez za Bahčešehir.

“Ima ogromno iskustvo, ali što je još važnije, ogroman karakter. Drži ekipu u takmičarskom momentu na svakom treningu i svakoj utakmici i to je nešto što svakom treneru treba, pogotvu kada dolazi u novi tim”, istakao je Barać o Poljaku, još jednom bivšem igraču crno-belih.

Osvrnuo se i na saradnju sa sportskim direktorom Bahčešehira, Nemanjom Bjelicom.

“Pričamo o NBA šampionu, prema tome, njegovo iskustvo iz igračkog dela je vrlo značajno i mnogo pomaže kada su razgovori sa igračima u pitanju. Način na koji prilazi novoj ulozi je izuzetno profesionalan i poslovan. Koristeći svoje kontakte iz sveta košarke, radi fantastičan posao”.

Dobro je upoznat i sa dešavanjima u turskoj klupskoj košarci. Tamošnja liga, utisak je, napreduje iz godine u godinu.

“Prošle sezone liga je bila izvanredna. Tursku ligu izdvaja što i najslabiji timovi imaju veliku količinu talenta i individualnog kvaliteta. Ove sezone će se u Turskoj desiti nešto što se prošle desilo u ABA ligi, a to je veliko povećanje kvaliteta ulaskom dva kluba (Erok i Trabzon, prim. aut.) koja su odmah spremna za velike rezultate. To je u ABA bio slučaj sa Dubaijem i Spartakom. Tako nešto nije tipično, obično iz drugih liga ulaze timovi koji nemaju taj nivo kvaliteta, ali u Turskoj tako ove godine ulaze dva tima sa velikim ambicijama i to će podići nivo lige”.

Naravno, drago mu je što u Istanbulu rade i Alimpijević i Kokoškov.

“To su vrhunski treneri i zaista sam srećan što mnogo naših trenera radi sjajan posao u inostranim klubovima. Voleo bih da se više i afirmativnije priča o tome. Mnogo je priča kako neke trenerske škole u Evropi izbacuju novi talas, nove generacije… Moje kolege, srpski treneri, su i dalje ubedljivo najbolji.”

Ne krije da su ambicije sa Bahčešehirom najviše moguće.

“Želim da igramo dobru košarku, da nas ljudi prepoznaju po tome – i želim da pobeđujem. Klub je napravio tim koji će moći da se takmiči sa svima, želi da pobeđuje i nastavi putem sa kojim se započelo prošle sezone. Rade i ostali, prave timove, sve je još u fazi formiranja, videćemo kada se sve to završi, kada se počne sa pripremama, kako će sve to da izgleda. Odlazim sa nekom svojom filozofijom, ali da bi stvari funkcionisale, potrebno je da se trener prilagodi timu i izvuče najbolje iz kvaliteta koji mu je dostupan. Da se način igre postavi tako da svima unutar sistema najviše odgovora. Moraju i igrači da se malo prilagode treneru, tako da, mnogo je posla pred nama i uzbuđen sam da krenem”, zaključio je Marko Barać u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: