Ponedeljak je osvanuo – 27. april. Oko podne u Hotelu M bilo je zakazano okupljanje ženske odbojkaške reprezentacije Srbije. Ekipa još nije bila na okupu, ali jedno lice posebno je privlačilo pažnju – Minja Osmajić (23) ponovo je bila među reprezentativkama.
Prošlog leta, baš u opremi nacionalnog tima i pred odlazak na Svetsko prvenstvo, doživela je tešku povredu. Umesto leta za Tajland, usledila je duga pauza. Operisala je prednji ukršteni ligament kolena i, osim planetarnog šampionata, propustila je i kompletnu klupsku sezonu.
Ipak, višemesečna pauza nije izbrisala talenat koji poseduje, niti njeno ime iz selektorovih planova. Zoran Terzić joj je pružio priliku da od prvog dana priprema bude uz reprezentaciju, a nekadašnja uzdanica Jedinstva je pokazala da je spremna da se ponovo bori za svoje mesto i najveće izazove.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Posle dva turnira Lige nacija, u Kini i na Filipinima, pred srpskim odbojkašicama je ono najzanimljivije. Naredne četiri utakmice igraće pred domaćom publikom u Beogradu, gde ih očekuju dueli sa Bugarskom, Francuskom, Nemačkom i Holandijom.
“Prošle godine je bilo baš divno… Prvi put smo mi mlađe igrale pred našom publikom. Imale smo pritisak, jer je potrebno da se ispune očekivanja i publike i trenera i svih ostalih… Pokazalo se neiskustvo u nekim momentima, pale smo u igri, pa nije sve prošlo kako smo želele. Nadam se da će ove godine biti mnogo bolje, da ćemo igrati opuštenije. Mislim da smo pokazale napredak i u prethodnim utakmicama“, ispričala je Minja Osmajić na početku razgovora za Meridian Sport.
Ono što sigurno upada u oči svima koji prate, a podjednako muči i same igračice – jesu porazi u taj-brejku. Negativnoj seriji nikako da dođe kraj…
“Opet nam nešto fali… Nemamo neki konkretan problem koji bi nas kočio. Možda samo više koncentracije. Nije više prva godina za nas mlađe, duže smo tu… Moramo zajedno da držimo igru. Treba da naradimo te neke stvari. I ostale reprezentacije nekad padnu u ključnim trenucima. Verujem da će nam ove utakmice dobro doći kao lekcije, pa da ćemo se na Evropskom prvenstvu pokazati mnogo bolje“.
U sredu je na programu duel sa Bugarkama – zakazan je za 20.00 časova u Beogradskoj areni.
“Svaka utakmica je izazov za nas. Potreban je ozbiljan pristup. Mislim da treba da razmišljamo prvo o Bugarskoj, jer nam je to prvi protivnik – da se pripremimo dobro za to, pa će ostalo doći… Fokusiraćemo se na njih, a kad prođe utakmica – zaboravljamo je i idemo na sledeću“.
Čim se igra u Srbiji – zna se da svi žele ulaznice.
“Tražili su mi mnogi… Ja sam onda uzela malo više karata“, nasmejala se Minja.
Srpska odbojkašica se vratila posle devet meseci pauze
Neizbežna tema u intervjuu sa talentovanom odbojkašicom bila je i povreda. Možda je stigla u najgorem mogućem trenutku, ali tokom rehabilitacije nije dozvolila da je obeshrabri. Danas, 11 meseci kasnije, najvažnije joj je što ponovo može da trenira bez bolova i što je tu – u nacionalnom timu.
“Mnogo mi je drago. Nije nimalo naivna povreda. Stalno su mi pričali: ‘Biće sve u redu. Nemoj biti tužna’. Ali, stvarno sam bila skroz opuštene glave. Želela sam samo što bolje da se oporavim. Proizvod svega toga je i ovaj povratak. U osmom mesecu sam krenula već da skačem, da sve normalno radim… Hvala bogu. Nemam nikakvih smetnji, to mi je najbitnije. Sad sam želim da idem ka gore, da se penjem ponovo“.
U njenoj situaciji možda neko ne bi očekivao poziv selektora posle propuštene klupske sezone, ali Minja je verovala. Zbog te volje i snage je sada ravnopravan član tima.
“Zahvalna sam stvarno što su me pozvali ponovo, s obzirom na to kakva je situacija. Drago mi je što sam imala priliku da krenem da treniram na malo jačim treninzima, da opet osetim loptu… Dobila sam šansu i da idem na VNL, zbog toga mi mnogo drago“.
Period bez klupskih obaveza iskoristila je da se fizički i mentalno resetuje, ali i da sagleda stvari iz drugačije perspektive.
“Psihički sam se sigurno odmorila. Mi nikad nemamo odmora, pa sam sad barem za to iskoristila vreme. Sveže glave sam ušla u sve ovo. Išla sam na oporavak, odmarala se kod kuće… Družila se malo sa drugaricama. Generalno moje društvo je skoro skroz iz odbojke, pa su svi u inostranstvu. Ali, prošlo je neočekivano brzo. Sad se osećam kao da sam se juče operisala. To veče kada se desilo razmišljala sam: ‘Šta ću sad, gde ću, šta će biti s klubom…’. Ali, kako je prošlo vreme shvatila sam da mora da se ide polako“.
Pre povrede Minja je bila u Japanu. Dres Jedinstva je zamenila opremom Viktorine Himeđi. Tamo je provela jednu sezonu, a bilo je planirano da nastavi još jednu… Prvi inostrani angažman ostavio je snažan utisak na mladu srednju blokerku. Iako je jezička barijera u početku predstavljala problem, Japan bi, kako kaže, jednog dana ponovo mogao da bude njena destinacija.
“Volela bih da se vratim u Japan u jednom momentu. Divna je zemlja, ljudi savršeni… U početku mi je bilo teško, jer nisam mogla da se naviknem. Ali, na kraju je uvek najlepše. Bilo mi je super kad sam se opustila. Imala sam prevodioca, ali to je bila malo starija žena, pa nije mogla sve vreme da bude sa mnom. Onda sam često sa saigračicama morala i rukama i nogama da se sporazumevam. Ali, dobro. One malo znaju engleski. Pokušavala sam i ja njih da razumem. Učila sam reči, pa iskoristim malo engleskog, malo japanskog. Osetila sam olakšanje kad sam se videla sa Sarom Lozo, jer je i ona bila u Japanu te sezone. Mogla sam malo i srpski da pričam. Bilo je stranaca po drugim klubovima, pa sam i sa njima razgovarala. Porodica je dolazila, nije bilo toliko strašno“.
U ovom trenutku najvažnije joj je da ima kontinuitet u igri, dok paralelno razmatra koja je najbolja klupska opcija.
“Trenutno čekam da se otvori neka prilika. Sad mi je najbitnije da igram, pa ćemo da vidimo šta će biti. Sve dalje je najmanji problem“.
U međuvremenu, otvorila se i prilika u reprezentaciji. Zbog odsustva Maje Aleksić do kraja Lige nacija, nekoliko mlađih igračica dobilo je prostor da se nametne selektoru na poziciji srednjeg blokera.
“To znači da se otvara šansa meni, Maši i Ljubici Milojević. Da budemo tu uz Henu Kurtagić i da pokažemo šta možemo – pa i da se izborimo za mesto. Svakako će Maja da se vrati u nekom momentu, ali mi imamo priliku da se dokažemo“.
Selektor Zoran Terzić više ne deluje toliko strog kao ranije…
“Nije strašno… Starije su ga mnogo opasnije opisivale. Dobar je. Mislim da je i on shvatio da su deca drugačija u ovom današnjem vremenu“.
Sigurno da je svakoj igračici koja je sada u pogonu, želja da se nametne i bude deo tima na Evropskom prvenstvu u avgustu i septembru.
“Čast je igrati tako neko veliko takmičenje… Prošle godine je bilo Svetsko prvenstvo. Sad je prilika Evropsko. Hena i Uzelac su bile, a sad imamo šansu možda i mi ostale da otputujemo“.
Minjina cimerka Maša Kirov je prošle godine na Svetskom prvenstvu bila kao najmlađi član ekipe. Sigurno da joj je prenela utiske…
“Bilo je svakakvih dogodovština. Svideo im se Tajland i utakmice… Žao mi je što se onako završilo takmičenje. Nažalost, desila se i Tijanina povreda. Ali, biće bolje“.
Tijana Bošković i Maja Ognjenović su od nedavno ponovo sa ekipom. Njihov dolazak u svakom smislu menja i stanje na terenu, a i van njega.
“Svakako da jeste drugačije. Možda je i bolje da imamo autoritet od starijih. Dešava se da kažu: Ne treba ovako, nego onako! To je i potrebno ovoj ekipi, dok se mi ne osamostalimo. Mnogo mi je drago što su se njih dve priključile, sigurno da smo mnogo jači“.
Adaptiranje na lopte Maje Ognjenović za sada protiče glatko.
“Idemo ka tome da bude super. Maja je mađioničar, crta lopte, nezamenljiva je…“.
A otkrila je i kako je to blokirati Tijanu Bošković na treningu…
“Uvek nađe neku rupicu da provuče loptu. Samo je pogledamo, potapšemo se i idemo dalje. To je čini najboljom na svetu“, uz osmeh je konstatovala Minja Osmajić.
Ponovo je tu moćni tandem! Srbija jača za Maju Ognjenović i Tijanu Bošković
Bonus video:
