Bio je deo talentovane juniorske generacije Crvene zvezde koja je 2016. godine stigla do finala Evroliginog turnira u Berlinu. Delio je Stefan Đorđević tada svlačionicu i teren sa Aleksom Radanovim, Aleksom Uskokovićem, Stefanom Momirovim, Borišom Simanićem, Ivanom Ćorovićem…
Nakon potpisivanja profesionalnog ugovora sa crveno-belima, seniorski staž počeo je da stiče kroz pozajmice u FMP-u i Vršcu. Upravo se u Železniku afirmisao na regionalnoj sceni, a dobre partije kasnije su mu donele angažman u Igokei, sa kojom je osvojio dve titule prvaka i dva trofeja Kupa Bosne i Hercegovine.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Prvo iskustvo izvan regiona stekao je u Đironi, gde je upoznao zahteve španske košarke, ali i Marka Gasola. Proslavljeni centar tada je već bio predsednik kluba, ali je ostao blizak ekipi i često delio savete igračima, naročito visokima poput Đorđevića. Posle jedne sezone u ACB ligi, srpski centar preselio se u Poljsku, najpre u Arku, a potom u Šljonsk, u čijem je dresu prethodne sezone posebno skrenuo pažnju odličnim partijama u Evrokupu.
Tri godine nakon odlaska iz ABA lige, Đorđević se vraća u dobro poznato okruženje, ali bogatiji za značajno međunarodno iskustvo. Karijeru nastavlja u podgoričkoj Budućnosti.
“Uzbuđen sam što ću zaigrati u Morači pred našim navijačima, jer je Budućnost jedan od najboljih timova u regionu i ABA ligi, a mislim i u Evrokupu. Za mene je velika privilegija i čast da u narednom periodu nosim dres Budućnosti. Biću češće kod kuće, raduju me gostovanja, a uželeo sam se ABA lige, njene čvrstine, skautinga i svega što ona nosi“, rekao je Đorđević za Meridian sport.
Dopada mu se ono što je Budućnost napravila tokom leta. Jezgro prošlosezonskog sastava je sačuvano, angažovana su kvalitetna pojačanja, a na klupi je ostao trener koji dobro poznaje i klub i veliki deo ekipe – Andrej Žakelj.
“Mislim da može da bude odlična sezona. Kao što se videlo i prethodnih godina, u Budućnosti se uvek dobro radilo. Tako da očekujem dobar rad i verujem da imamo ozbiljnu ekipu, koja može da bude konkurentna do samog kraja i u Evrokupu i u ABA ligi.“
U dresu Budućnosti će imati prilike da se suoči i sa evroligaškim ekipama. U prvoj fazi takmičenja rival će Podgoričanima biti Crvena zvezda, dok bi u drugoj trebalo da ukrste koplja sa Dubaijem i Partizanom. Đorđević veruje da Podgoričani mogu da pomrse račune favoritima i ostanu u borbi za najviši plasman.
“Svaki susret protiv evroligaške ekipe je šou za sebe. Mislim da svi igrači vole i igraju košarku da bi se oprobali protiv najboljih u regionu, pa i u Evropi, i da bi protiv takvih ekipa pokazali šta znaju. Budućnost je pre nekoliko godina pobedila Zvezdu u polufinalu. Nadam se da ćemo i mi ove godine uspeti da iznenadimo nekoga u samom finišu i da se do kraja borimo za titulu.“
Pre i posle potpisa dodatne informacije o klubu i životu u Podgorici dobijao je iz prve ruke. Njegov nekadašnji saigrač iz Igokee Nikola Tanasković prethodne dve sezone proveo je upravo u Budućnosti.
“Sa njim sam veoma blizak i privatno, čujemo se gotovo svakodnevno. O Budućnosti i celoj organizaciji rekao mi je sve najbolje. Od njega sam čuo samo pozitivne stvari. Njegovo iskustvo tamo je bilo odlično u svakom pogledu. Zavoleo je Podgoricu i Budućnost i nadam se da ću se i ja tako uklopiti i da će i meni biti isto.“
Tanasković je u Podgorici dobio i kapitensku traku, što nije mala stvar.
“Mislim da je to potpuno zaslužio i svojim partijama i ponašanjem. Nije lako da neko ko dolazi sa strane postane kapiten Budućnosti i svaka mu čast na tome. Mislim da je to za njega bila prava potvrda kvalitetnog rada.“
Ovog leta Tanasković se vratio u Partizan, klub u kojem je ponikao, pa dvojicu bliskih prijatelja sada očekuju i međusobni dueli u regionalnom takmičenju.
“Radujem se tim duelima i druženju. On je Partizanovo dete u svakom smislu – i kada je reč o tome gde je ponikao i u smislu navijanja. Išao je možda malo okolnim putem, ali je dokazao da vredi i da je igrač za Partizan. Nadam se da će imati što bolju sezonu u Evroligi. Verujem da hoće, jer uvek uspe da pronađe svoju ulogu i minute kroz borbu, skokove i, naravno, talenat u napadu.“
Dok će protiv Tanaskovića igrati kao prijatelja sa druge strane terena, susreti sa Crvenom zvezdom imaće drugačiju težinu. Đorđević je ponikao među crveno-belima i potpisao profesionalni ugovor, ali je seniorski put gradio kroz FMP.
“Centarska linija je tad bila izuzetno dobra i nije ni bilo realno da se u tom trenutku nađem među 12. Kasnije sam kroz FMP gradio svoj put i karijeru.“
Uprkos tome, želja da jednog dana ponovo obuče crveno-beli dres nije nestala.
“Naravno. Ponikao sam u mlađim kategorijama Zvezde i voleo bih da se u nekom trenutku vratim.“
Još kao junior bio je deo veoma uspešne i talentovane generacije Crvene zvezde, koja je stigla do finala Evroliginog turnira u Berlinu.
“Bila je to odlična generacija. Dobro i kvalitetno smo radili sa trenerom Glišićem. U domaćoj ligi bili smo mnogo bolji od ostalih, a onda je došla Evroliga, gde smo mogli da se oprobamo sa ekipama našeg ranga. Na svim pozicijama bili smo popunjeni odličnim igračima. Nismo imali sreće da u finalu pobedimo Barselonu, ali je i sam plasman u finale u tom trenutku bio veliki uspeh.“
Uz Đorđevića, tada su za Zvezdu igrali Radanov, Uskoković, Momirov, Simanić…
“Svako je na drugačiji način i drugačijim putem izgradio karijeru. Najvažnije je da je veliki broj nas ostao u košarci i da se i dalje time bavimo. Većina nas se i dalje druži i čuje. Bila je to dobra generacija u svakom smislu, i ljudskom i košarkaškom.“
Govoreći o toj generaciji, Đorđević se neminovno prisetio i Ivana Ćorovića, koji nas je, nažalost, prerano napustio 2023. godine, sa svega 26 godina.
”Bili smo jako bliski. To je najbolji čovek kojeg sam u životu upoznao i dokaz da se i najboljim ljudima nekada dogode veoma loše i nezaslužene stvari. To je velika tragedija za njegovu porodicu i za sve nas. Mnogo nam nedostaje.“
Ćorović je bio kapiten te Zvezdine ekipe, a njegov doprinos bio je mnogo veći od onoga što se moglo videti kroz statistiku i učinak na utakmicama.
“Bio je vođa u svakom smislu, i mentalno i na treningu. Uvek je dolazio prvi i odlazio poslednji. To nije samo fraza – prvi i jedini put u životu sreo sam nekoga ko je bio toliki radnik i imao takav karakter. Dolazio bi u halu sat vremena ranije i radio sam, a zatim bi na treningu uvek bio na sto odsto. Mislim da je možda i najzaslužniji što smo te godine stigli do finala Evrolige, ne samo svojim partijama, već i mentorstvom. Po zrelosti je bio ispred svih nas.“
Po izlasku u seniorske vode Đorđević je prvu veću priliku pronašao u FMP-u.
“FMP je, uz Megu, najbolja sredina za mlađe igrače i mlade seniore. Dobijali smo šansu veoma mladi i bili gurani u vatru. Dobar deo nas iz te generacije i danas se bavi košarkom. Možda nismo svi postigli ono što se od nas očekivalo, ali je važno da smo ostali u košarci i da svi igramo na solidnom nivou. O FMP-u mogu da kažem samo pozitivne stvari. Dobro se radilo. Vlada Jovanović mi je tamo bio trener veći deo vremena. Dobro se poznajemo i dobro smo radili, a kasnije sam ponovo sarađivao sa njim u Igokei.“
Posle dokazivanja u regionalnoj košarci usledio je odlazak u Đironu i susret sa znatno bržim stilom igre u španskom prvenstvu.
“Bilo je to veliko iskustvo u najjačoj nacionalnoj ligi u Evropi, u kojoj svaka ekipa može da pobedi svaku. Svi trče i svi šutiraju. Za mene je odlazak tamo bio mali šok, jer je igra bila znatno brža od svega na šta sam navikao. Nema mnogo taktike. Sve se zasniva na brzini, što bržem donošenju odluka i pokušaju da se napad završi u prvih osam sekundi. Ako se ne završi tada, čeka se poslednjih osam sekundi. Između se, uslovno rečeno, i ne napada. Kod nas je tipično da se lopta prenosi prvih šest ili sedam sekundi, pa da tek onda počne napad. Kod njih je do tada lopta već šutnuta ili se čeka završnica napada. Trebalo mi je mesec ili dva da se naviknem na taj stil košarke.“
U Kataloniji je igrao uz Kema Birča, a poseban utisak na njega ostavio je Mark Gasol, koji je tek završio igračku karijeru i funkciju klupskog predsednika još nije obavljao sa uobičajene distance.
“Dolazio je na treninge. Ne svakodnevno, ali je nekoliko puta nedeljno bio u hali. Oduševio me je. Zna srpski sasvim solidno i više puta me je iznenadio nekim rečima koje je izgovorio. Veoma je prijatan čovek i ima ogromno iskustvo. Nekoliko puta sam razgovarao sa njim i posebno mi je objašnjavao kako da čitam situacije nakon kratkog otvaranja iz bloka. Bio je predsednik kluba, ali mu je to bila prva godina posle završetka karijere, pa se nije ni ponašao kao predsednik, već više kao da nam je saigrač. Oduševljen sam time kakav je čovek i kako vidi košarku.“
Period u Poljskoj pomogao mu je da napravi iskorak. Posle sezone u Arki, drugu je proveo u najtrofejnijem klubu u zemlji, Šljonsku iz Vroclava. Odlično se pokazao i na evropskoj sceni, sa prosekom od 12,7 poena i 6,7 skokova u Evrokupu.
“Posle ABA lige i Španije došao sam u sredinu gde možda ima manje talenta, ali su igrači izuzetno fizički spremni i jaki. S druge strane, dosta očiju je uprto u Šljonsk, posebno zato što smo igrali Evrokup. Rekao bih da smo imali i solidan rezultat, jer smo i u utakmicama koje smo gubili bili veoma konkurentni. Možda to ne izgleda tako, ali mislim da bi nam i plej-of Evrokupa bio dostižan da smo malo ranije sazreli kao ekipa. Često smo utakmice gobili posle produžetka ili na jednu loptu. Veliku zaslugu za to imao je i trener Ajnars Bagackis, sa svojim iskustvom i svim što njegovo ime nosi.“
Stefan je tokom karijere upisao i nastup za seniorsku reprezentaciju Srbije, a u njemu i dalje postoji velika želja da ponovo obuče dres sa državnim grbom.
“Nadam se da će poziv stići. Kad god bude stigao, rado ću se odazvati. Igranje za reprezentaciju, nošenje dresa svoje zemlje i grba možda su i najveća potvrda nečijeg rada. To za mene ima najveću težinu. Voleo bih da ponovo dobijem poziv, igram i pomognem svojoj zemlji“.
Između sezona i brojnih selidbi Đorđević svaki slobodan trenutak koristi da se vrati u rodni Leskovac.
“Veći deo leta bio sam u Leskovcu. Lakše mi je tamo zbog malog deteta, jer imamo dvorište, ali i zbog mene. Kako sam stariji, ne prija mi previše beogradska galama.“
Kao jedan od najistaknutijih leskovačkih košarkaša poslednjih godina, Đorđević dobro zna koliko je zahtevan put od rodnog grada do profesionalne scene.
“Imam teoriju da u Leskovcu nema dovoljno visokih ljudi, ali je tokom poslednjih deset ili dvadeset godina bilo nekoliko bekova. Ove godine je u Poljskoj potpisao Đorđe Dimitrijević, takođe Leskovačanin. Za mene je Leskovac grad košarke i mislim da tamo najviše dece trenira taj sport, ali rezultati i potvrde tog rada nekako izostaju. Šteta je i što Zdravlje nije u Prvoj ligi.“
Leskovac je poslednjih godina postao prepoznatljiv i po popularnom podkastu 6.75range koji vode Boce i Luka, a Đorđević ih odavno poznaje.
”Baš sam dobar sa njima. Drago mi je što su ostvarili sve što jesu i zaslužuju sve što im se dešava. Bio sam im prvi gost. To je bilo na samom početku, dok još nisu bili toliko popularni. Drago mi je zbog toga. Sada su dostigli nivo na kojem intervjuišu ljude koji su mnogo iznad mene. Drago mi je što su dotle stigli i želim im sve najbolje,” zaključio je Stefan Đorđević za Meridian sport.
Bonus video:
