Marko Jagodić Kuridža: Žao mi je Davidovca... Kari uvek ispred drugih - Srbija bi mogla do medalje i bez Jokića i Bogdanovića

Dok se reka ljudi ulivala u Arenu, jedna figura se izdvaja iz mase. Značajno viši od drugih i prepoznatljive fizionomije. Kada se okrenuo na pešačkom prelazu, lice je potvrdilo – bivši kapiten reprezentacije Srbije je kao sav normalan svet čekao zeleno svetlo na semaforu kako bi prešao ulicu i ušao u dvoranu. Marko Jagodić Kuridža je zajedno sa porodicom želeo da isprati Orlove na Evropsko prvenstvo, sa nadom da predstojeće ne bude kao prošlo, na kojem je bio deo ekspedicije, i da se kockice poklope u zlatnu slagalicu.

Nije zauzeo mesto u loži, gde svakako zaslužuje mesto, već je seo na tribine i navijački gledao rapsodiju Srbije protiv Slovenije. U razgovoru za Meridian sport je doskorašnji prvotimac Vojvodine otvoreno pričao o svemu i vrlo zanimljivo analizirao Orlove, kao i njihove šanse na smotri najboljih timova Starog kontinenta.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

„Hteo sam da dođem da vidim kako sve izgleda. Očekivao sam laganiju utakmicu, jer ipak Slovenija ima jednog superstera, dok su ostali, izuzev Prepeliča, na nivou jadranske lige, čak i ABA 2… U poređenju sa nama, koji smo popunjeni na svim pozicijama dva puta, pa čak i tri.. Bilo je jasno da ne mogu da budu konkurentni. Prvenstveno sam hteo da dođem da vidim kako mi izgledamo. Ne volim puno da se eksponiram, došao sam sa porodicom, tako da smatram da je nama mesto u masi, kao sav normalan svet“, rekao je Kurdiža za Meridian sport.

Spisak putnika za Rigu je određen, a poslednji filter nisu prošli Dejan Davidovac, Nikola Topić i Balša Koprivica.

„Kari je izabrao tim koji njemu odgovara. Meni je lično mnogo žao što nema Dekija Davidovca, jer je bio sa timom od prvog dana. Cela Arena je pozdravila njegov ulazak i svaki potez, jer je svima prirastao srcu. Bio je deo svih prošlih reprezentativnih uspeha i zato mi je krvo što neće moći da zaokruži svoj krug“.

Davidovac je kroz karijeru uvek bio taličan i neko ko je donosio posebnu energiju. Izjava selektora Pešića je pokazala koliko je nekada teško donositi odluke. Biće čudno videti Srbiju bez Davidovca, apostrofira Kuridža.

„Mnogo ga volim i poštujem. Uvek je u službi tima i čovek je lepak za uspehe. Stalno je išlo ekipi kada je bio u timu, kako u reprezentaciji, tako i u klubu. Nije slučajno Zvezda imala loš kraj sezone… Sve je krenulo nizbrdo kako se povredio. Ima neki poseban X faktor, hoće ga i hvala Bogu da je tako. Sigurno da je Kariju bilo veoma teško da saopšti Dekiju, pogotovo jer su zajedno prošli mnogo toga. Nemam dilemu da je selektor sve dobro sagledao. Prvenstveno, Deki je bio povređen na kraju sezone, što je sigurno uticalo, a istovremeno se pojavio Tristan Vukčević, koji je iskoristio svoju šansu, pre svega u napadu. Kari je morao da se odluči na nekog od njih dvojice. Nije mu bilo lako, ali selektor je tu da donosi teške odluke. Sigurno da je selektoru žao, kao što mu je žao što nije mogao da povede i Koprivicu i Topića… I kada je meni saopštio da svojevremeno neću biti deo ekipe na pripremama za Svetsko prvenstvo, i tada mu je bilo teško. To se videlo… Tako da verujem da mu je isto, ako ne i teže, bilo da saopšti svoju odluku“.

Istovremeno, Kuridža je veoma srećan što je drugi igrač Zvezde i njegov bivši saigrač našao među odaranima.

„Mnogo mi je drago što se Dobrić našao na spisku. Malo mi je neverovatno da može da bude u 12 reprezentacije, gde mu su konkurencija Bogdanović, Gudurić i Marinković, a ne može u Zvezdi. To mi je čudno i nemoguće, da igrač koji dve godine zaredom osvaja medalje sa reprezentacijom a nije standardan u klubu. Pokazao je još jednom kakav je igrač, a Kari prepoznao njegov neosporan kvalitet“.

Svetislav Pešić je čovek koiji uprkos godinama prkosi vremenu i konstantno uspeva da pronalazi put do uspeha.

„Donosio je Kari mnogo odluka, od kojih se ljudima pojedine nisu sviđale, pa na kraju rezultati govore da je bio u pravu. Zato svi treba da podržimo selektora. Deki je još mladi igrač i ispred sebe ima još mnogo prilika da igra za Srbiju, a znam da nije egoista i da se neće naljutiti, već da će se uvek odazvati pozivu. Sa druge strane, želim svu sreću novim momcima u reprezentaciji i navijam za njih svim srcem“.

Dokazao je selektor kroz godine da vrlo dobro zna šta radi.

“Kari je bio tamo gde ćemo svi mi doći. To mi je utisak, da je uvek korak ispred. Kao Jokić u igri. On zna kako sa igračima i zaslužio je da ima ekipu kao što sada ima. Naravno, za sve je potrebna i sreća. Setite se kako smo Svetskom prvenstvu izgubili od Italije, pa smo izbegli Amerikance. Pa Australija na Olimpijskim igrama… U sportu ne možemo da se oslonimo na sreću, ali je možemo da je zaslužimo.  Kari je svojim pristupom, entuzijazmom, pričom sa igračima i poštovanjem – zaslužio sreću. Nadam se da će nas poslužiti i sada”.

Šejn Larkin ima poseban motiv na Evrobasketu: Nisam želeo onakav kraj – Turska favorit broj 1! Imamo Šenguna za Jokića, pratio sam kako Aleksa čuva najboljeg u NBA…

Pritisak je ogroman, priča se samo i isključivo o zlatnoj medalji, pa Pešić na sve načine pokušava da odbrani igrače od spolnjih zvukova.

„On pokušava da zaštiti, ali ne može previše, jer je jednostavno nemoguće. I tu govorimo o kvalitetu igrača, koliko će do njih do stizati spoljni uticaji. Ali, pričamo o košarkašima koji su lideri u svojim timovima i koji su navikli da se nose sa pritiskom. Istina, nije lako biti igrač Srbije, jer se uvek očekuje najviše, ali naši igrači igraju u klubovima koji ciljaju najviše, tako da imamo i to. Što se tiče kvaliteta, mi imamo sve”.

Kuridža je sininom za timskog igrača, tako da je i sada asistirao i pokušao da objasni naciji kako najbolje može da pomogne momcima.

„Niko ne treba da stavlja pritisak na reprezentaciju. Momci su uradili mnogo u prethodne dve godine. Svi treba da ih podržimo, a videćemo gde ćemo otići. Da uzme bilo koju medalju na EP, biće uspeh, koji retko da će se ponoviti, da neko veže tri velika takmičenja sa odličjem. Želim mu najveću moguću sreću. Daj Bože zlato da bude“.

Najveći kvaliter reprezentacije Srbije je ekipa, podvlači u razgovoru Kuridža nekoliko puta. Nije slučajno što je tako.

„Negde sam pročitao Karijevu izjavu da je naš najveći kvalitet što imamo 10 igrača, plus Jokića i Bogdanovića. Nikola je posebna priča, a Bogdan neko ko se dokazao u NBA ligi i lider tima, ali poenta priče su 10 momaka koji mogu da mogu da dođu do medalje i bez njih dvojice. Kada pogeldate imena, jasno vam je da su sve to lideri u svojim klubovima. Oni mnogo vrede, iako se često ne spominju. Pogledajte Gudurića. Njega niko ne pominje – čovek je prvak Evrope, koji je rešio finale. Vasa Micić igra godinama na visokom nivou. Tu je mali Jović, Tristan.. Ne treba da trošim reči na Avramovića i šta sve donosi reprezentaciji. Nikola Milutinov je najbolji centar Evrolige, a čovek je prihvatio ulogu da menja Joku koliko treba. To je poseban kvalitet. I zato kažem – oni bi mogli sami do medalje, a Jokić i Bogdanović su šlag na torti. I na sve ovo – Kari Pešić, koji je uspeo da ukomponuje i napravi tim, da mu se svi momci odazovu i zaista sve obećava da može da se desi nešto veliko“.

Kvalitet je činjenica, a oprez reč koju šalje svojim bivšim saigračima, pogotovo zbog iskustva na prošlom Evropskom prvenstvu, gde se su Kuridža i ekipa ispali u osmini finala na prilično šokantan način.

“Svi se sećate šta se desilo sa Italijom pre tri godine, kada sam bio deo tima. Mora se biti oprezan, da se ne nabija pritisak kao da je zlato već osvojeno. Važno je da se mnogo toga poklopi, da svi budu zdravi, da ne bude kao na prošlom Evropskom prvenstvu, kada smo imali igrače pod temperaturom i određenim problemima… Mnogo će faktora uticati na uspeh. Mi smo i tada igrali fenomenalno, imali sjajnu hemiju, veliki niz pobeda, 30+ razliku na mečevima. Sve je izgledalo dobro, pa ne mogu da kažem da smo nešto loše uradili i da mogu da izvučem pouku. Mi smo Italiju pripremili apsolutno, ali pojavio se Spisu, Poceko je isključen i više faktora je uticalo da se desi takav dan.”

Mirko Milićević: Najbolja reprezentacija u istoriji! Zadržao bih Pešića do 104. godine, zbog Jokića će bogataši napraviti novi sport

Optimizam provejava i svi se nadamo da će za dvadesetak dana Evropa dobiti novog prvaka, koji će na jednom balkonu proslavljati svoj uspeh.

“Sada ne vidim nijedan razlog da se ne desi nešto dobro. Jedino što mogu da ih savetujem da budu oprezni i da se ide utakmica po utakmicu. Ako bude sve kako treba da bude, mislim da ćemo uzeti medalju, a daj Bože zlato“.

Kuridža je želeo za kraj priče o reprezentaciji da još jednom ponovi kakavu žrtvu podnose momci koji se odazivaju svake godine i da se često mnogo toga ne ceni dovoljno.

„Ne treba stavljati pritisak na njih. Oni dolaze, odvajaju svoje leto za reprezentaciju – dolaze povređeni, pa odlaze povređeni i vraćaju se u klubove, koji ih plaćaju. Posle ih leka duga sezona. Neko stigne, neko ne stigne da zaleči povrede… I zato igrači treba da se poštuju, kao i oni koji su završili. Neki su za moj ukus završili na loš način. Neverovatno mi je bilo da Miloš Teodosić nije imao oproštajnu utakmicu. Samo pogledajte šta je čovek uradio za reprezentaciju, a ispraćen je na takav način… Moramo više da vodimo računa o svemu tome”.

Marko Jagodić Kuridža ima 38 godina i uspešnu karijeru iza sebe. Naredne sezone ne zna da li će biti košarkaš ili penzioner, jer vaga šta je najbolje za njegovu porodicu, koja je uvek na prvom mestu.

„Još uvek čekam i gledam da li će se pojaviti ponuda koja bi me zadovoljila. Prvi put bi možda morao da se odvojim od porodice, tako da ne znam. Deca su mi krenula u školu i razmišljam se… Ako bude neka dobra ponuda, super.. Ako ne, Bože moj i da stanem sa 38 nema problema. Čekam da vidim da li će se nešto otvoriti i kroz nekoliko nedelja ću doneti odluku“.

Igra pod obručima će uvek biti inspriacija za Marka i nema dilemu da će narandžasta lopta zauvek biti predmet njegovog interesovanja. Bilo je priča da bi mogao u trenerske odore, ali za sada vidi sebe kao košarkaša.

„Ja i dalje želim da igram i ne razmišljam o trenerskom poslu. Trenutno sam igrač, a usput završavam trenersku školu. Najvažnije će mi biti da sednem sa porodicom i vidim šta je najbolje za sve nas. Ne bih stavljao svoje lične ciljeve ispred moje porodice. Trenerski posao zahteva mnogo odsustva od kuće, a meni je porodica na prvom mestu, pa ćemo da vidimo šta i kako. Voleo bih da ostanem u košarci, ali ne po cenu svega. Idemo korak po korak“, zaključio je Marko Jagodić Kuridža za Meridian sport.

Bonus video: