Godina 2025. u Srbiji za odbojku nije bila sjajna, ali je defintivno pažnju skrenuo jedan klinac, koji je bio svetla tačka. Reč je o Nikoli Brboriću iz Ljubinja. Njegovo mesto je i ranije bilo poznato zbog dobrih odbojkaških korena, a sinoć je u potpunosti privuklo pažnju svih ljubitelja odbojke iz regiona.
Fotografije pune dvorane, vrele atmosfere, neverovatne strasti na tribinama i terenu samo su se nizale po društvenim mrežama. Odbojkaški klub Ljubinje je dočekao trofej u Kupu Republike Srpske posle 27 godina. Svi su bili u transu – mladi, stariji, babe, dede… Niko nije ostao ravnodušan na sinoćnu pobedu posle pet setova protiv Tempa iz Ražljeva.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Posle neprospavane noći utiske je za Meridian Sport podelio kapiten ekipe Radoslav Janjić.
“Kad sam počeo da treniram odbojku, svi smo odrasli na tim pričama kako je Ljubinje osvojilo Kup 1998. godine. Ovo je grad sa izuzetnom odbojkaškom tradicijom, koji je dao mnogo reprezentativaca i u bišoj Jugoslaviji, a i sada za Srbiju igra Nikola Brborić. Malo mesto – možda 2000 stanovnika. Nerealan uspeh. Svake sezone igramo sa mladim igračima – većina je iz srednje škole. Kad smo došli do finala, ja sam bio presrećan i zamolio sam Upravu da organizujemo u Ljubinju utakmicu. Malo ima ljudi, slabije i deca treniraju, a imamo ogromnu tradiciju. Pokušali smo da napunimo salu, nadali smo se najboljem. Ali, ovo što se sinoć dogodilo nismo ni u najluđim snovima zamišljali. Ovakva atmosfera, ovako ispunjena sala… Da mi je neko rekao da napišem scenario kako da osvojimo Kup, ja ne bih umeo ovako da ga napišem“, u dahu je pričao Janjić.
Karte su sinoć planule – neki su izdvojili pet maraka da bi ušli, a za neke je ulaz bio slobodan.
“Mi kod kuće sa ovakvom podrškom možemo mnogo toga. Baš je bilo nerealno. Dvorana prima 350 ljudi, a mislim da je sinoć bilo blizu 600. Momak koji je prodavao ulaznice, kad je prodao sve, rekao je: ’Samo ulazite’. Nerealan osećaj…“.
Utakmicu nije bilo lako ni igrati, a ni gledati. Ljubinje je do pobede došlo tek posle pet dramatičnih setova.
“Počeli smo odlično – pobedili prvi set, a onda su oni drugi prelomili sredinom seta. U trećem smo izgubili glavu, pobedili su nas lagano 25:9. Posle smo uspeli nekako da se vratimo. U četvrtom smo lako dobili, a u petom se igralo poen za poen do promene strana. Onda smo napravili razliku i poveli 13:9. Ali, nije bio kraj. Naše neiskustvo je uticalo da se vrati protivnik na 13:13. Pobedili smo 15:13“.
Ovako je možda i bilo slađe…
“Mislim da smo kupili navijače, kupili grad ponovo. Da je barem neko dete koje je bilo na tribinama poželelo da trenira odbojku, mislim da je to mnogo veći trofej od samog Kupa. To nam je bio cilj… Ja sam trener u OK Leotar u Trebinju. Moje curice su došle da gledaju, iako je 60km udaljeno. Samo sam ih pitao na kraju: ’Kakav vam je osećaj bio’. One su sve u fazonu kao da je odbojka tenis… Sad kad su došle i videle atmoferu, rekle su da bi se zaljubile ponovo u odbojku, da su je prvi put gledale sinoć. To je po mom mišljenju najveća pobeda“.
Biti deo odbojkaške priče u Bosni i Hercegovini nije baš lako, ali entuzijaste poput Janjića srce stalno vuče nazad ka ovom sportu…
“Sedam godina sam igrao u prvaku države, osvojio sam sve te trofeje. Kad sam povredio rame prekinuo sam karijeru, nisam više želeo da igram. Baš sam imao problema sa ramenom. Ali, onda sam se pre nekoliko godina vratio kući i sa ovim mladim momcima počeo priču. Naš jedini cilj je konstantno opstanak u ligi i da se ta deca razvijaju. U 80 odsto klubova postoji barem jedan igrač iz Ljubinja. Mi smo najveća fabrika igrača. Najgore bi bilo da se Ljubinje ugasi, mislim da bi cela država osetila to po pitanju odbojke. Toliko malo mesto, potpuno nerazvijeno, a toliko važno u tom odbojkaškom smislu. Ja trenutno igram kao entuzijasta, za svoj gušt… Ali, ovo mi je najdraži trofej u životu. Šesti što se tiče kupa Republike Srpske, ali najdraži definitivno. Pamtiću do kraja života”.
I posle ovoga borbe će se nastaviti, verovatno neće biti ništa lakše…
“Konstantno je borba sa finansijama, sa igračkim kadrom. Mi smo ekipa koja ne dovodi igrače, nego razvijamo mlade. Svi žele da mi igramo u Premijer ligi – najvišem rangu takmičenja, a nije lako igrati sa klincima koji su prvi, drugi razred srednje škole. Imamo nerealna očekivanja, ali u poslednjih pet godina uspevamo da opstanemo u tom rangu. Mislim da bi Netfliks mogao da dođe da snimi seriju o tom našem konstantnom opstanku. Obično u poslednjem kolu obezbeđujemo… Nije dobro za srce apsolutno“.
Ostaje pitanje koja je tajna ovog malog mesta – odakle toliki odbojkaški talenat…
“Mislim da je do karaktera. Te priče koje slušamo, na kojima odrastaju deca u Ljubinju. Konstantno je potreban heroj, da bi se deca zbog tog nekog zaljubila u odbojku. Baš sam sinoć video neke svoje heroje iz detinjstva, tipa Anđelko Ćuk. Oni meni govore hvala, a zapravo želim ja njima da se zahvalim. Odrastao sam na pričama o njima, slušao sam godinama kako je te 1998. godine bila dvorana nerealno puna i slično. Nadam se da ćemo mi motivisati decu da zbog nas krenu sa odbojkom i da jednog dana napune halu. Baš mi je sinoć jedan čovek rekao: ’Mislio sam da je grad potpuno mrtav, da ga ne može ništa probuditi, a onda se desi ovo’. Baš smo se zezali, danas su izbori u Republici Srpskoj, niko ne priča o tome – svi pričaju o Kupu osvojenom posle 27 godina. Mi smo pobedili na izborima“, našalio se Radoslav Janjić.
Bonus video:
anja
I treba da uspeh odbojkaškog kluba Ljubinja bude važniji od izbora u Republici Srpskoj, sport uvek treba biti na prvom mestu nacije.
nemanja.stanisic
Ovo je za njih ogroman događaj koji će da pamte i sledeće generacije!!!!