Ako bi neko iz Azije otvorio kartu sveta teško da bi na prvu loptu pronašao Bosnu i Hercegovinu. Pa i na drugu. Možda ako ga je slučajno posao naveo na taj put ili mu daleki rođaci žive tamo. Ali, ako je reč o ljubitelju odbojke onda bi šanse da pronađe tu zemlju bile daleko veće. Razlog je Tijana Bošković. Na poslednja dva Svetska prvenstva bila je MVP. Odbojkašice Srbije su najbolji tim na planeti, a ona je bez sumnje prva među jednakima. O svom poreklu ponosno priča – pa Hercegovina za mnoge nije nepoznanica.
Ovog puta nije reč o ženskoj odbojci. Niti o Bileći. Ali, jeste o jakim hercegovačkim genima. Centralna tema je Nikola Brborić – mladi odbojkaš iz Ljubinja koga je prethodnog vikenda vrlo dobro upoznala Crvena zvezda.
Zvanično je igrač Vojvodine, ali je ove sezone na pozajmici u Mladom radniku. Rođen je 2006. godine, pokriva poziciju primača servisa, visok je 196 centimetara, mladi je reprezentativac Srbije. Protiv Crvene zvezde je upisao čak 25 poena. Sam je osvojio ceo set i pogurao Mladi radnik ka najvećem trijumfu u sezoni.
Meridian sport te casti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Velika pobeda za nas protiv aktuelnog šampiona države. Mogu samo da kažem da će se oni i ove godine sigurno boriti za titulu. U utakmicu smo ušli bez pritiska, da pokažemo maksimum u ovom trenutku, sa velikom dozom želje, volje… Ovaj trijumf nas pomera sa poslednje pozicije i daje nam motivaciju za nastavak sezone“, ispričao je na početku intervjua za Meridian Sport mladi Nikola Brborić.
S obzirom na pozicije na tabeli – jasno je da Mladi radnik sigurno nije mogao unapred da garantuje trijumf.
“Ko je mogao da očekuje pobedu protiv Zvezde, jedne od najboljih ekipa u ligi? Jesu trenutno u lošoj formi, ali nismo mogli da im pretimo. Kad je utakmica krenula shvatili smo da imamo šansu i da možemo nešto da uradimo. Mogli smo možda i ranije da završimo, pre taj-brejka, ali neke naše greške i bolesti koje nas prate cele sezone su se desile i sada. Najvažnije je što smo ostvarili pobedu“.
Zvezda doživela katastrofu u Požarevcu, Mladi radnik zabeležio pobedu sezone
Kada je istrčao na teren i sa druge strane video jakog protivnika – kao da je dobio krila.
“Želja za dokazivanjem je ogromna na svakoj utakmici. Ovo je moja prva sezona u Superligi. Protiv svake ekipe sam motivisan, posebno protiv Crvene zvezde koja brani šampionsku titulu i ima ozbiljne igrače. Naravno da sam bio inspirisan“.
Sledeći izazov za njegovu ekipu je znatno teži jer je rival direktan konkurent za ispadanje – ekipa Ribnice. Trenutno tim iz Požarevca ima skor 3-13, a Kraljevčani 2-14.
“Naredna utakmica je možda najvažnija u sezoni. Teška borba… Ali, posle trijumfa protiv Zvezde svima nam je malo laknulo, vidimo da smo na boljem putu u ovom drugom delu sezone. Pobeda protiv Ribnice bi nas odvojila od njih i lakše bi se disalo“.
Odlazak na pozajmicu je, prema njegovom mišljenju, bio logičan potez.
“Mislim da sam napravio pravi potez – igram, dobijam šansu, konstantan sam… To je bio zajednički dogovor. Došao sam da stičem iskustvo, drago mi je što sam tako postupio. Nisam gledao kao tragično to što idem na pozajmicu. U neku ruku mi je bilo drago – jer sam znao da ću dobiti šansu da igram. Sa druge strane, bilo mi je žao jer se odvajam od drugara i odlazim iz Novog Sada. Ali, doneo sam pravu odluku i verujem da će mi se isplatiti što sam otišao u Požarevac. Videćemo u aprilu kada se sve završi kakav će biti plan za narednu“.
Utakmica protiv Vojvodine ove sezone nije bila kao svaka druga.
“Jeste bilo neobično… Svi su mi prijatelji tamo. Igrali smo zajedno i u Vojvodini i u reprezentaciji. Ali, bila je i velika želja za dokazivanjem. Priznajem“.
Sada je u Mladom radniku, maksimalno posvećen borbi za opstanak. Kada to bude uspeo da ostvari, veruje da će dobiti priliku da ostavi veći trag u dresu novosadskog kluba.
“Nadam se da hoću… U aprilu ćemo da sednemo i dogovorimo planove za narednu sezonu. Voleo bih da ostanem u Vojvodini, videćemo“.
Posle aktuelnih tema, Nikola se vratio nekoliko koraka unazad – na priču o prvim odbojkaškim koracima.
“Krenuo sam sa sedam godina da treniram u malom mestu u Hercegovini – Ljubinju. Porodično smo birali taj sport. Tata je bio odbojkaš, brat takođe. Oni su mi bili inspiracija da se time bavim. Odbojka je bila moj prvi izbor“.
Mesto koje ima tek nekoliko hiljada stanovnika proizvelo je veliki broj odbojkaša.
“Kažu da je Ljubinje rasadnik odbojkaškog talenta. Odatle su Đorđe Đurić, Strahinja Kozić, braća Ćuk, Đogić koji je bio u Vojvodini… Ima nas mnogo. Građa tela, karakter… Sve pomalo utiče. Ljubinje je malo mesto u kome je samo odbojka zastupljena. Postoji i školica fudbala, ali ništa ozbiljnije. Svi treniraju odbojku i uživaju u tome. Puna je dvorana kada se igraju utakmice. Sve se to doživljava na mnogo većem nivou u Ljubinju“.
Od njegovog mesta do mesta odakle je najbolja odbojkašica sveta može da se stigne za sat vremena. Upravo ona je i najzaslužnija što se za Hercegovinu daleko čuje…
“Kad se spomene odbojka – prvo se pomisli na Tijanu Bošković. Najbolja odbojkašica na svetu je poreklom iz Hercegovine. Svi smo preponosni na nju, svi se hvalimo njome… Ne poznajem je. Ona je iz Bileće. Imao sam priliku nekoliko puta da je vidim, ali nismo se upoznali“.
Nikolu je iz Ljubinja put ka Novom Sadu vodio preko Kraljeva.
“U Novi Sad sam došao kada sam bio prvi razred gimnazije. Pre toga sam odlazio na neke utakmice u Kraljevo, dok je tamo igrao brat. Pionirska prvenstva… Trener koji me tamo trenirao predložio me Strahinji Koziću. On me pozvao, bio sam nekoliko dana na probi, svideo sam im se i odlučili su da me ostave“.
Preseljenje u srpsku Atinu nije bilo strašno za neiskusnog tinejdžera.
“Tu mi je nekoliko godina bio i stariji brat, pa sam poznavao ovaj grad. Znao sam mnogo igrača koji su u tom trenutku bili u Vojvodini, pa sam se vrlo brzo i lako snašao“.
Svestan je bio Brborić gde dolazi i šta ovaj klub znači u srpskoj odbojci.
“Osetio sam to, naravno, Vojvodina je od pionirske do seniorske selekcije uvek u borbi za najsjajnija odličja. Kad se spomenu trofeji, prvo se pomisli na taj klub. Znam da sam igrao za veliki tim, pritisak je uvek tu… Sve ekipe kad igraju protiv Vojvodine su motivisane, svi žele da pobede. Tu nema prostora za opuštanje“.
U Novom Sadu je pronašao i prave prijatelje.
“Luka Stanković, Matija Milanović, Vuk Nedić… Ta generacija iz reprezentacije. Već četiri godine smo zajedno. To je naše društvo, privatno smo najbolji“.
Dotakao se i reprezentativnog iskustva.
“Prvi put sam pozvan kad sam došao u Vojvodinu. Pripreme su bile u decembru ili januaru. Svi kao deca sanjamo da obučemo dres reprezentacije. Meni se ostvarilo i mnogo sam srećan. Stekao sam novo iskustvo, prijateljstva…“.
Zahvaljujući odbojci nije pronašao samo dobre drugare, nego i devojku. Njegova izabranica je srednji bloker Železničara – Iva Šućurović.
“Drago mi je što smo zajedno u istom sportu. U neku ruku nas je odbojka spojila. Imamo razumevanja jedno prema drugom. Uspevam da pogledam i neke njene utakmice. Kad se desi da ja igram petkom, a ona subotom ili nedeljom onda stignem i da odem uživo da gledam. Kad ne mogu drugačije pratim na telefonu“.
Bonus video:
srboljub.birmancevic
Izgleda da je u hercegovačkim genima odbojka vrlo dominantna!
stefan.zvicer
Ne bi bilo ništa čudno ukoliko bi Tijana Bošković i na naredna dva Svetska prvenstva bila MVP