Marko Momčilović: Steaua i ja se nismo rastali na lep način, Điđi Bekali uživa u tome da bude glavni - Zvezda više ne liči na sebe

Još jedna fudbalska godina, polako, ali sigurno ulazi u foto-finiš… Decembar je blizu, vreme je da se neki računi svedu, dok se sa druge strane – neka klupka se tek odmotavaju. U takvoj situaciji je i Crvena zvezda, koja iza sebe nema blistav period, čak šta više – ne pamti se da je u skorijoj prošlosti proživljavala takve turbulencije.

Pred sobom ima meč sezone, duel protiv nekadašanje Steaue, danas FCSB, gde će sve osim trijumfa biti ravno katastrofi. Vremena je sve manje, pritisak sve veći i jedino je rezultat merilo. Evropski šampion iz 1986. godine je danas sušta suprotnost organizovanom klubu i velikanu istočnog dela Starog kontinenta, međutim i pored toga – klub pod vlasništvom kontroverznog Điđija Bekalija, opstaje u priznatim okvirima i traži svoju slamku spasa.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U ceo opus priče uključen je i Marko Momčilović… Iskusni i prekaljeni momak iz Leskovca, proveo je četiri godine u Bukureštu, odigrao blizu sto nastupa za rumunsko čedo i prošao kroz svakakve trenutke u svom mandatu. Dok ga mnogi pamte kao standardnog defanzivca FCSB-a, oni malo upućeniji ga se sećaju iz perioda dok je branio boje Javora – kluba koji je za vikend sapleo šampiona i naneo mu nove poteškoće.

“Pratio sam utakmicu i iskreno mi je drago što je Javor došao do tako velike pobede… To je klub u kojem sam proveo mnogo godina i prirodno je da ga nosim u sebi. Utakmica je imala prepoznatljiv tok – Zvezda je dominirala, imala više poseda i više pokušaja, ali Javor je odigrao taktički disciplinovano. Znaju da se zatvore, da čekaju prostor za kontru i da iz malo naprave mnogo. Iskoristili su jedinu pravu šansu i potom se organizovano branili. Ta vrsta čvrstine i upornosti nije novost za tu ekipu – godinama žive od toga” sa osmehom na licu Momčilović počinje razgovor za naš portal.

I ptice na grani znaju da ne cvetaju ruže na Marakani u prethodnim mesecima… Mnogo je pitanja, još manje odgovora, pa ni samom Momčiloviću nije baš najjasnije šta se zaista dešava sa igrom Zvezde i zbog čega su oscilacije postale svakodnevnica na Topčideru.

“Kada pričamo o Zvezdi, mislim da je jasno da u domaćem prvenstvu ne igraju u ritmu koji bi trebalo da imaju sa kvalitetom kojim raspolažu. Ne vidim onu razliku u snazi koja je postojala ranijih sezona. Kao da im nedostaje motivacije ili unutrašnje energije, nešto što je pre bilo automatsko. U evropskim utakmicama izgledaju drugačije, kompaktnije, fokusiranije. Kao da se tamo lakše nađu i imaju veću želju da se pokažu. U prvenstvu ne deluje da su dovoljno inspirisani, a to se odmah vidi u tempu, agresivnosti i završnici” kaže Marko i dodaje:

MERIDIAN KVOTE: CRVENA ZVEZDA – FCSB

“Što se utakmice tiče, rekao bih da Zvezda ima veće šanse. Igraju na domaćem terenu, pobeda im je imperativ, a koliko sam ispratio, Bekali je preko medija poručio da će ekipa igrati u izmenjenom sastavu. Deluje da im je trenutno važnije prvenstvo od Lige Evrope”.

Pre nekoliko godina je Steaua prestala da postoji u pravnim okvirima, ali je sve osim grba i imena ostalo isto.

“Da li je to FCSB ili Steaua, ja taj klub i dalje doživljavam kao isti, bez obzira na preimenovanje. Zna se ko tamo donosi odluke i kakva je atmosfera. Klub je snažan, dobro organizovan, ali ove sezone u prvenstvu imaju loše rezultate, a ni u Evropi ne izgledaju stabilno. Nije to ona ekipa koja je imala kontinuitet i u narodu i u medijima i u igri. Zvali su me da se vidimo pred utakmicu i baš ću pitati neke ljude šta se dešava iznutra, jer imam tamo bivše saigrače koji su sada u stručnom štabu.

Ipak, Momčilović ističe da je kraj saradnje sa timom iz rumunske prestonice bio prilično iznenađujuć, međutim, nekoliko godina kasnije – ne zamera nikome na tome, jer je sve to biznis.

“Moram da priznam da se nisam rastao s klubom u najboljim odnosima… Poslednja godina je bila teška. Nakon povrede, percepcija prema meni se promenila preko noći. Dok sam bio standardan, imao najviše nastupa i bio važan deo ekipe, tretman je bio sjajan. Kada sam se povredio, stvar se okrenula – odvajali su nas kojima ističe ugovor, trenirali smo po posebnom režimu, pokušavali su da smanje ugovore na minimum. U jednom trenutku sam morao da pokrenem i tužbu da bih naplatio ono što mi po ugovoru pripada. To je ružna strana fudbala, dok si zdrav i igraš, sve je idealno – kada ti se nešto dogodi, postaješ nevidljiv.”

Ovdašnjoj javnosti je ime Điđija Bekalija sinonim za Zdravka Mamića… Ekscentrični biznismen vedri i oblači klubom, pa se gotovo nikada ne zna šta nosi dan, a šta noć.

“Điđi je vrlo specifična ličnost. Voli da bude u centru pažnje, stalno sve komentariše, ulazi u svlačionice, ima jak ego i uvek mora da ima “pik” na nekoga posle utakmice. Takav karakter utiče na klub i atmosferu, nekada pozitivno, ali često i negativno. Nije lako raditi u okruženju gde se sve prelama preko jedne osobe.”

Zvezdinih 10 grešnika: Pijanstvo, psovanje trenera, svađa sa direktorom…

Pre nekoliko sezona se pominjala mogućnost da Momčilović zameni Bukurešt sa Beogradom…

“Tačno je da je Zvezda razmatrala da me dovede u slučaju da ode Rodić. Bio sam već u završnoj fazi pregovora u Rumuniji, a oni su me kontaktirali neposredno pre potpisa. Bili su iskreni da im je potrebna alternativa za određenu poziciju. U tom trenutku nisam želeo da rizikujem jer sam bio suviše blizu dogovora sa FCSB-om. Nisam mogao da okrenem sve naglavačke u poslednjem trenutku. Slično je bilo i sa Partizanom, kada me je Albert Nađ zvao da dođem u slučaju da Volkov napusti klub. Ali, mesta za rizik takve vrste nije bilo”.

Ne krije Marko ljubav prema Partizanu koja traje od malena, pa je iskoristio da pohvali novi način rada u Humskoj, iako rezultati još uvek nisu onakvi kakve zaslužuju crno-beli.

“Sviđa mi se ono što radi Partizan ove sezone… Imaju dosta mladih igrača, osveženi su, vidi se ideja i struktura. Mislim da je dobro za ligu da postoji ravnoteža, jer protekle godine su previše često unapred nagoveštavale šampiona. Potrebno je da postoji takmičarska težina, da se svaka utakmica ne podrazumeva. To vraća draž prvenstvu.”

Pozne fudbalske godine nisu prepreka za Momčilovića, koji je rešio da zatvori krug i vrati se u rodni Leskovac sa jednim ciljem – pomoći Dubočici. Međutim, nekada stvari nisu onakve kakvim se nadate.

“Situacija u Dubočici nije sjajna, vrlo je teška… Klub se bori sa finansijama, od juna praktično nema prihoda, plate kasne, uslovi nisu na nivou. To mnogo utiče na igrače, posebno na one sa porodicama i decom. Nemoguće je igrati opušteno kada ne znaš hoćeš li moći da platiš osnovne stvari. Dubočica jeste veliki klub za ovaj region, odmah iza Radničkog iz Niša, i zaslužuje stabilnost, pogotovo jer grad ima tradiciju i bazu“.

Svetla tačka istočnog mraka: Bila jednom jedna Steaua…

Povreda ga je omela da nastupi na više mečeva ove polusezone, što ga je navelo i na razmišljanja o daljim koracima.

“Povredio sam rame u jednoj nezgodnoj situaciji, pa sam dva meseca bio van terena. Tek sada sam se vratio u trening kroz teretanu i postepeno se vraćam punom radu. Imam ugovor do juna i moram da razmislim šta dalje. Ako se klub stabilizuje, možda ostanem, ali ne mogu da zatvorim oči pred realnošću.”

Ljubav prema Dubočici i fudbalu se ne dovodi u pitanje, a na pitanje kakvi su mu planovi kada bude rešio da okači kopačke o klin, odgovara:

“Razmišljam i o trenerskom poslu. To vidim kao sledeći korak u karijeri. Imam 38 godina i znam da sam pri kraju kao igrač. Nisam imao teških povreda veći deo života, ali sada telo šalje signale. Ako bi klub bio organizovan, mogao bih još da igram, ali u ovakvim uslovima čovek ne može dugo da opstane. Plan mi je da završim ovu sezonu, da sačekam rasplet oko nove uprave i budućnosti kluba, pa da odlučim. Želim da radim neke stvari promišljeno, bez žurbe” završava Momčilović priču za naš portal.

BONUS VIDEO: