Neslavan rastanak Srđana Blagojevića sa Partizanom nije pokvario utisak koji je iskusni stručnjak ostavio za vreme mandata na stadionu iznad Autokomande. Kao jedna u nizu potvrda kvalitetnog rada na klupi crno-belih pojavile su se informacije o interesovanju pojedinih inostranih klubova za Blagojevićeve usluge, svega nekoliko dana po odlasku iz Humske 1.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Na osnovu stava stratega iz srpske prestonice, bilo je kristalno jasno da mu je neophodno malo vremena kako bi se slegli utisci, pre nego što prihvati novi izazov. Prema informacijama koje su poslednjih dana sada već prethodne godine stizale u Srbiju, uskoro se očekuje da Blagojević stavi paraf na ugovor i preuzme dirigentsku palicu Rubina iz Kazanja.
Ukoliko zaista dođe do najavljene saradnje sa standardnim članom ruske Premijer lige, Srđan će postati trener koji je u prethodnoj polovini decenije najbrže pronašao novi angažman po rastanaku sa beogradskim crno-belima.
Osvrt na blisku prošlost, tačnije interval od 60 meseci, kaže da su selektorska funkcija ili odlazak na biro bili dve najčešće opcije za Partizanove trenere kada pored svog poziva dodaju “bivši”.
Kao odbrana spomenute tvrdnje poslužiće primeri Sava Miloševića i Gordana Petrića. Oba stratega su se najpre više od godinu dana vodila kao nezaposlena, da bi usledili kratki mandati u Olimpiji iz Ljubljane – odnosno Čukaričkom, pre nego što su prešli u selektorsku fotelju.
Milošević je preuzeo komandu nad A selekcijom Bosne i Hercegovine, dok je Petrić seo na klupu mlađe omladinske, a potom i omladinske reprezentacije Srbije – gde i danas radi. Savo je drugi put manje vremena potrošio na pronalazak novog angžmana od raskida ugovora sa Partizanom (Nasađi – Iran), nego što se zadržao u Humskoj.
Po završetku epizode u Humskoj, verovatno i svojom voljom, na “birou” se nalazi Igor Duljaj, koji je u više navrata isticao da mu je potrebna određena pauza, dok nakon mandata na istom mestu već godinu i po dana ne radi ni Albert Nađ.
Ilija Stolica se zadržao manje od planiranog na stadionu iznad Autokomande, odakle je nakon 10 meseci pauze krenuo put Slovačke – preciznije klupe Trenčina. Više od godinu dana sedeo je na klupi spomenutog kluba, ali je od septembra 2024. slobodan u izboru nove sredine.
Aleksandar Stanojević je nakon drugog mandata sačekao sedam meseci, pa zatim prihvatio poziv turske Konje. Kada se treći put rastao sa voljenim klubom, na novi angažman čekao je skoro godinu i po dana – do početka aktuelne sedmice, kada se vratio u Tursku i preuzeo Karagumruk.
U dva navrata mesto VD-a šefa struke pripalo je Marku Jovanoviću. Perspekitvni strateg je u prvoj situaciji samo nastavio da radi kao asistent, dok je ove zime prekomandovan na mesto glavnog trenera klupske filijale – Teleoptika.
Zanimljivo – put do Zapada Evrope još niko nije pronašao u minuloj polovini decenije, što se pokazalo kao boljka ne samo kada su u pitanju Partizanovi, već generalno stručnjaci iz svih srpskih klubova.
Bonus video:
