Đozep Marija Iskijerdo je čovek koji je dugogodišnji saputnik Željka Obradovića i neko ko do tančina poznaje ličnost najtrofejnijeg trenera Evrope.
Više puta od odlaska iz Partizana je pričao o svom iskustvu u Beogradu, a sada je za El Pais ponovo pričao o svom velikom prijatelju.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Radio je u tri mandata sa Obradovićem – prvo u Huventudu, a onda su zajedno radili u Fenerbahčeu i Partizanu.
“Željko se nije mnogo promenio. Veoma je sličan čoveku kakvog sam upoznao. Ista strast, ista energija – to je ostalo“, rekao je Marija Iskijerdo.
Podsetio se trenutka kada su ponovo počeli da sarađuju zajedno.
„Želeli smo ponovo da radimo zajedno i kada je otišao u Tursku ponudio mi je da pođem s njim. Odgovorio sam mu: ‘Ako mi daš dva sata, spakovaću se i doći plivajući.“
Otkrio je drugu stranu iskusnog stratega.
„Kao osoba, on je veoma zaštitnički nastrojen, brine o svima oko sebe. Uvek me je pitao da li sam primio platu. U svakom klubu insistira da prvo budu plaćeni njegovi pomoćnici, pa tek onda on. Tako se brine o svom okruženju. Ima vrlo dobre prijatelje među bivšim igračima: Datomea, Jasikevičijusa, Lasa… Svake godine, naročito kada stvari ne idu dobro, pozove ceo tim na ručak. Mene je pozvao u Beograd da proslavimo njegovu slavu. To je strana koja se ne vidi.“
Osvrnuo se i na odlazak Obradovića iz kluba.
„Shvatio je da ga ekipa više ne prati i dao je ostavku. Možda je bilo previše stranaca. Grupa srpskih igrača nije imala dovoljno uticaja na igru da bi dominirala. Današnje generacije mladih, ne samo u košarci već i u društvu uopšte, postale su veoma individualističke i pre razmišljaju o sebi nego o zajedničkom dobru. To je za košarkaški tim veoma teško, a za metode Željka Obradovića još teže. Ako lični interes staviš ispred zajedničkog dobra, uspeh nije moguć. Onda neka igraju tenis ili šah. Mi smo pokušali, ali se to nije promenilo. I to govorim sa velikom tugom – posle našeg odlaska dobili su malo utakmica i primili mnogo poena. To znači da se isti igrači i dalje ponašaju isto.“
Generacija igrača u Partizanu se potpuno razlikuje u odnosu na neke prethodne.
„Mladi danas žele sve, odmah, jer misle da im pripada. A šta si ti uradio da bi sve želeo odmah? Hoće da igraju 40 minuta i da svaka lopta ide kroz njih, ali da li si ti prvi koji dolazi na trening i poslednji koji odlazi? Da li si taj koji najviše radi? Kada dođe trenutak istine – ko si ti? I ako ti igraš 40 minuta, ko onda ne igra? U ovogodišnjem Partizanu samo je Kalates osvojio Evroligu, i to jednom. Željko Obradović ima devet, a ja dve. A ponekad ti se igrači obraćaju kao da ja ne znam ništa. Malo poštovanja… Ja sam počeo da treniram sa 21 godinom u Huventudu. I ako sam morao da ostanem još dva sata, ostajao sam i ćutao. Danas pitaju kolika mi je plata i koje mi je radno vreme. Tako nećeš uspeti, momče.“
Da li će Željko ponovo voditi neki klub?
“Sada je cilj da se odmori i napuni baterije. Posle ćemo videti. Ali Željko ima snage. Strast ga nosi.“
Bonus video:
lana
Zeljko je izgleda vise brinuo kada ce plate da legnu nego kako igra Partizan,ima tu dosta nerazjasenih stvari