Prvi skakač VTB lige (8,8 uhvaćenih lopti po meču); četvrti najbolji strelac (17,8 poena); šesti najkorisniji igrač takmičenja (20,8 indeks uspešnosti); treći bloker (1,1 rampa po utakmici)…
U moru Amerikanaca, ponekog Rusa i jednog Srbina koji vladaju svim statističkim kategorijama, izdvojio se i reprezentativac – pazite sad – Katara!
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Problem“ je samo što kada se vidi prezime tog igrača, odzvanja VIĆ na samom kraju.
Alen Hadžibegović, plavi momak prepoznatljivih crta lica, ali sa osmehom u očima, rodnim mestom smatra Rožaje. Ipak, košarkaški putevi su ga vodili u druge delove sveta. Sada je u Saratovu, gde blista. Jedan je od najboljih košarkaša izuzetno jake VTB lige.
„Sa 14 godina sam otišao u Katar i tamo nastavio da igram košarku. Bio sam pet godina i stekao pravo da igram za njihovu reprezentaciju, što sam i prihvatio – pre dve godine“, objašnjava visoki igrač koji u martu puni 27 godina.
Dakle, tu sada nema dileme kojim putem ide njegova košarkaška karijera. Ali donedavno je postojala drugačija ideja. Ipak Alen dolazi iz regiona gde je košarka način života. I gde svi klinci imaju slične snove – bilo da se zovu Partizan, ili Crvena zvezda, ili Budućnost.
„Pa naravno, uvek sam gledao da se vratim dole. Ali, nije bilo prevelikog interesovanja. Isto tako sam imao ogromnu želju da budem deo reprezentacije Crne Gore. Ali…“
Postajala je priča o tome da obuče državni dres zemlje iz koje dolazi?
„Jeste. Bio sam na širem spisku, ali sam onda sklonjen. I, to bi bilo to. Tu se završila priča. Bile su kvalifikacije za Evrobasket, dosta igrača se nije odazvalo…“
Njegova pozicija pod obručima uvek je bila najpunija u ekipi Sokolova.
„Inače su tu na četiri i pet Marko Simonović, Nikola Vučević…tako da nisam očekivao velike turnire. Ali, nadao sam se kvalifikacijama.“
Nije se desilo, tako da se Hadžibegović okrenuo klubu. Poslednji put kada je igrao na Balkanu, bilo je u sezoni 2021-22 kada je nosio dres Lovćena u drugoj ABA Ligi. I nije bio zapažen. Kako to sudbina odredi, sve se promenilo brzo.
Zaigrao je za Zelenu Goru, potom kod Nenada Čanka u Lijetkabelisu, pa kod Petra Božića u London Lajonsima. Sada je, pre nego što je došlo do rastanka Saratova i Milenka Bogićevića, takođe imao srpskog trenera za šefa stručnog štaba.
„Zadovoljan sam u VTB ligi. Samo sada imam poteškoća sa povredama, ali to je normalno.“
Beogradski klubovi nisu retko uzimali prospekte iz Crne Gore. Ovoga puta nisu okrenuli +382…
„Nikad ništa nije bilo“, kratak je Hadžibegović.
Ovakva sezona u tako jakoj konkurenciji znači i nove planove za budućnost:
„Nemam velika planove. Fokus je samo na sledećoj utakmici i ovoj sezoni. A kada se završi, pričaćemo o budućnosti.“
Bonus video:
katarina
Ili mi nismo prepoznali u njemu kvalitet ili je VTB liga slabija nego što smo mislili.
despot
Nije imao kvalitet zato i nije bio pozeljan nigde