U prethodnoj epizodi gledali ste…
Ostoja Mijailović je rekao da je Partizan prihodovao nešto više od dva miliona evra obeštećenja u ovoj godini, da će Huventud izdvojiti 230 hiljada evra za Džabarija Parkera, da je na Ifea Lundberga potrošeno oko 600.000 evra u sezoni u kojoj nije ni trenirao uz tim, ali i da je odbijena ponuda iz NBA lige za Isaka Bongu.
„Ako ode na kraju sezone, taj novac nas čeka pa nas čeka…“
Predsednik crno-belih takođe ističe da je molio da se uzme Žofri Lovernj i da će predložiti da se dovede taj igrač sledeće sezone, da je razgovarao sa Vladimirom Lučićem i Danteom Egzumom, da mu je Nikola Mirotić rekao da dolazi u Partizan i da je Izvršni odbor na njegov predlog doneo odluku da se više ne potpiše ugovor sa bilo kojim igračem većim od 1,5 miliona evra.
„Od domaćih igrača koji mogu da dođu u Partizan, postoji jedan jedini koji može da se plati toliko. Ali, to je vanredna situacija koja bi klub podigla na viši nivo. I o tome vredi pričati.“
Na pitanje koji je taj igrač, misteriozno kaže:
„Neka se nagađa…“
Kreće uvodna špica druge epizode ovog kratkog serijala Meridian sporta u poseti Ostoji Mijailoviću…
U drugom poluvremenu ovog intervjua, prvi čovek crno-belih ne priča o ugovorima i igračima, već o životu predsednika Partizana, odnosu sa Evroligom i reprezentacijom Srbije, ABA ligi, zaštiti klubova i – svojoj budućnosti u Humskoj.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Da bi se ispoštovala želja svih, pa i Mijailovića, da bude što manje recikliranih izjava a što više aktuelnosti, priča kreće sa najaktuelnijim mogućim – vešću iz Bolonje da se utakmica protiv Virtusa pomera sa četvrtka (13. mart) na sredu, bez saglasnosti Partizana.
„Vrlo čudna situacija“, kaže Mijailović. „Obavešteni smo od Evrolige koja se poziva na bezbednosnu situaciju u Italiji. Naš pravnik je iščitao propise Evrolige i videli smo da ne može da se to uradi bez naše saglasnosti. Obratili smo se tim povodom, ali rekli su da je bezbednost na prvom mestu bez obzira na pravila. Nije fer prema našim navijačima koji su planirali put. Već su nam neki članovi uprave otkazali putovanje, jer ne mogu poslove da pomeraju dan za dan. Šta znače propisi ako se oni ne poštuju? Ali, idemo na tu utakmicu. Ima mnogo nekorektnih stvari, a ovo je samo još jedna od njih.“
Dakle, Partizan u sredu (za dva dana) igra protiv Virtusa. Biće to sudar dva kluba sa B licencima (kratkoročnijim) u Evroligi. Nedavno je Ćus Bueno, izvršni direktor najjačeg evropskog takmičenja, najavio da je želja da se sve B licence pretvore u A, odnosno da ima više klubova sa dugoročnim statusom u Evroligi, kako bi vrednost lige i ekipe rasla.
„Evroliga, kao prvo takmičenje Evrope, mora da razmišlja na taj način. Klubovi moraju da imaju kontinuitet. Veliki je problem za poslovanje kada imaš licencu na godinu, dve, ili tri. Imate sponzore koji potpisuju dugoročne ugovore, ali sa klauzulama da, ako klub ne igra Evroligu, ugovor ne važi. Evroliga ima veliku podršku od nas da B licenca pređe u A, ali mi insistiramo na tome da se znaju pravila igre i da budu jednaka za sve klubove. Jeste teško organizovati Evroligu – imamo situaciju gde su ruski klubovi ispali iz takmičenja, mi smo ušli, pa Monako, desio se i rat koji je prvo poremetio Makabi, pa i Hapoel, sada i tri kluba koja ne mogu kod kuće da igraju… Shvatam da bezbednost mora da bude na prvom mestu, ali i ljudi iz Evrolige moraju da shvate da klubovi imaju veliki broj navijača i sponzora i da moraju da misle na strukturu tih klubova. Ako upravljate velikim, dugačkim brodom, ne možete da vršite nagle manevre, jer tada sve spada sa njega. Moraju da se vode računa o svima jednako. Jedva čekam da se smiri situacija u svetu i da se ruski klubovi vrate, jer Evroligi nedostaje to tržište, nedostaju klubovi, posebno CSKA. Da se vratimo košarci..“
Paulijus Motejunas više nije prvi operativac Evrolige, sada je tu Bueno. Kako i da li to utiče na Partizan?
„Sa Paulijusom smo imali profesionalan odnos. Imali smo sa njegovim prethodnicima, imaćemo i sa naslednikom. Svaki direktor treba da bude servis klubovima. Da sve protekne u najboljem redu, da imamo takmičenje bez ovakvih naglih promena utakmica. Zamislite, mi uzmemo privatni čarter za Italiju, imamo 160 ljudi na letu, a onda vam pet dana pre utakmice neko javi da mora da se pomeri meč. Kako? Šta ćemo sa troškovima? Šta sa ljudima. Znale su bezbednosne strukture Italije i ranije, odmah posle žreba Lige Evrope, kada će se igrati taj fudbalski meč (Bolonja – Roma). U svakom slučaju, Bueno ima iskustvo, izuzetno dobre konekcije što je veoma važno i mogućnost da amortizuje priču oko dolaska NBA u Evropu. Mora da se razmišlja i o tom delu, jer tu se nešto dešava. Mora vodeći čovek da bude uključen i sa tim ljudima. Jer, Evroliga nema odgovornost samo prema svom takmičenju, već prema evropskoj košarci.“
Ovakvu upravu KK Partizan nikad niko više neće moći da okupi
Sa evropskog puta, priča se seli na srpske. Na odnos javnosti/navijača prema predsedniku kluba koji nije bivši igrač ili trener, već biznismen.
„Posle Radojice Nikčevića nije bilo uobičajeno da neko iz biznisa bude predsednik Partizana, bio je još samo jedan slučaj. Ali, smatram da naši klubovi ni ne zaslužuju predsednike koji mogu da donesu novac. Ovde najbolje prolaze oni koji žive od kluba, koji se prave velikomučenici, uteraju organizaciju u minus, troše klupski novac i jedino radno mesto im je predsednik kluba. A u svetu je potpuno normalno da su biznismeni na tim pozicijama. Oni moraju da donesu novac – a to je suština. U ovom klubu niko nikad nije radio besplatno, koliko god se neko kleo da mu je Partizan život. Svi su odneli iz kluba do poslednjeg dinara. A kad odu u javnost i slušate ih, rekli biste da donose poslednju hranu i novac iz kuće da bi klub živeo. Ovakvu upravu KK Partizan nikad niko više neće moći da okupi. Ko bi još došao da ga neko proziva, a on pri tom daje svoje pare? Što bi to neko radio?“
Privatizacija. Termin koji se svojevremeno silno koristio u sportskoj javnosti u Srbiji, a koji je pomalo zaboravljen poslednjih godina kada je košarkaški svet zašao u blagostanje, a Partizan i Zvezda postali među najbogatijim klubovima Evrope.
„Na sport se, nažalost, prenosi politika. U svetu politike postoji razdvojenost, pa se tako deli i naša publika. Ljudi moraju da shvate da želimo samo da se bavimo sportom. Poštujemo da svako ima svoje političko mišljenje, ali sport nije mesto za iskazivanje istog. Ono što se dešavalo poslednjih meseci je 80% politike, 20% sporta. Sa druge strane, privatizacija bi sigurno promenila klub, ali postavlja se veliko pitanje – ko bi pored svega što se dešava ovde stavio svojih 20-25 miliona evra godišnje u klub!? Ja sam za ovih devet godina stavio svojih 10 miliona evra, koje sam zaradio, platio porez za njih… A došao sam u situaciju da mi neko kaže da sam nešto uzeo, odneo…“
Mijailović nije podigao glas u tom trenutku, ali je ostavljao utisak čoveka koji se ljuti.
„Predsednici klubova su uvek predstavljani kao lopovi. I nisam ja jedini ’lopov’ po mišljenju određenih: vređali su i Duška Vujoševića, Predraga Danilovića, čak i Dragana Kićanovića 1993. koji je godinu dana pre osvojio evropsku titulu. Pa Toleta Karadžića, Žarka Zečevića, Dragana Đurića koji je najviše titula doneo u istoriji fudbalskog kluba Partizan. Svi su bili lopovi. I na kraju neko izjednači Vazuru sa Đurićem koji je uzeo šest titula. Kažu da treba da dođe legenda? Pa ja prvi poštujem legende, ’Dobro pamtim sve’ fondacija je pomogla sa 700.000 evra tim ljudima. Ali, ako neko nema od čega da živi, kako može finansijski da pomogne klubu? Naravno da voli, da je partizanovac – to je i imperativ, svi mi volimo klub. Ali legende su bile nekada tu pa smo 2017. godine zatekli, ispostaviće se na kraju, sa konačnim poreskim dugom, 15 miliona evra duga. A 22 plate zaposlenima su se dugovale, a 36 meseci nije plaćeno penziono i zdravstveno, nisu mogli ljudi kod doktora.“
Mijailović prvi put tokom ovog intervjua pominje potencijalno važan trenutak kada bi Partizan mogao da bude na prekretnici.
„Neće mnogo vremena proći a imaćemo klupske izbore, pa neka podnesu kandidaturu, biznis planove, stave garancije da će svima sve platiti… Partizan nije moj privatni klub – to je klub navijača, ljudi koji ga vole, članova. Zna se kako se bira predsednik, pa neka stave budžet na sto. Ja znam da kad odem neće biti dinara duga, a zatekao sam dugovanje od 15 miliona evra. Od budžeta od 400-500 hiljada evra za igrače, došli smo do toga da pored svih lomova ove sezone isplaćujemo 19,5 miliona bruto za igrače i trenere. A budžet za ceo klub će biti 27 milion evra. Međutim, to je moj posao. I posao ljudi koji sede u upravi i trpe uvrede, a uredno uplaćuju privatni novac jer vole Partizan. Ovde ispadne da više vole Partizan oni koji omrse brke u klubu.“
Lepo je, ali nije normalno što je nekome normalno da košarkaški klub pomaže fudbalskom
Klub koji vodi Ostoja Mijailović pomogao je FK Partizan.
„Lepo je što živimo u svetu gde je potpuno normalno da KK Partizan ima novac. Gde je potpuno normalno da košarkaški klub pozajmi 1,5 miliona fudbalskom klubu. A nije normalno da je to nekome normalno. Mi smo to uradili jer poštujemo Rasima Ljajića i njegovu upravu, jer poštujemo bratski nam fudbalski klub. Bile su im potrebne pare za licenciranje, Rasim me pozvao, pitao. Doneli smo odluku na Izvršnom odboru da pomognemo. I sve to u momentu kada se u klubu lomi, kad su navijači protiv ekipe i uprave. I onda kažu da mi plaćamo ručak od kluba, a doneli smo 27 miliona evra samo ove sezone!? Koja je to šizofrenija? Partizan je jedini klub od velikih u Srbiji koji danas ne duguje porez. Imali smo, ispostavilo se posle svih kontrola, devet miliona duga za porez što su nam prethodnici ostavili. U knjigama je to bilo manje, ali kad je Poreska uprava ušla i utvrdila stanje, bilo je 9 miliona. Prošlog meseca smo platili 550.000 evra PDV-a. Ne dugujemo nikome ništa.“
Još malo ova priča živi na relaciji fudbal – košarka. Odnosno poređenju koje Mijailović koristi.
„Kad pogledate FK Partizan, dve stvari su istorija. Titule Dragana Đurića i Zemunelo koji je ostavio Žarko Zečević. To je njihovo nasleđe, a obojica su terani, prozivani… Da Partizan sad nema Zemunelo i ovih šest Đurićevih titula, da li bi klub bio toliko veliki? Pa ne bi. Ali, oni su u očima navijača bili najgori. Đurić je izjavio da je izgubio zdravlje zbog Partizana i ja mu verujem. To su veliki stresovi. A zbog čega? Da vam neko kaže sutra hvala? Ničije hvala mi nije potrebno. Uradio sam sve ovo zato što sam želeo, zato što sam partizanovac i volim Partizan. Moja kompanija ima 1,400 ljudi, 14 međunarodnih franšiza, sledeće godine će biti 25 godina kako radimo posao. Jedna je od najuspešnijih kompanija u regionu, sa inostranim klijentima, a sad ja slušam kako plaćam ručak o trošku Partizana. Nikad nijedan dinar klupski nisam potrošio!“
Razmisliću, posle svega…
Posle svega ovoga, Ostoja Mijailović je čuo pitanje: Predsednički izbori u klubu su na kraju sledeće sezone – da li je spreman za dalje? Da li je spreman za novi mandat?
„Ne znam. Trenutno sam koncentrisan na sledeću sezonu. Moramo da je pripremimo, da ostvarimo dobar rezultat… Izbori slede nakon toga i nek se pripreme svi. To će biti utakmica. A da li ću ja učestvovati, o tom – potom. Razmisliću, posle svega ovoga, da li bih išao tim putem ili ne.“
Navijači. Još jedan pojam koji je u priči o Partizanu neizbežan, važan, uvek osetljiv…
„Partizan jeste veliki zbog ogromne doze emocija i jake veze navijača i kluba. Ali, to je i jedan od problema Partizana. To jeste lepota i duša našeg kluba, ali emocija ne plaća plate, ne vraća dugove, ne spašava od gašenja… Bio sam potpuno svestan u šta ulazim. U tom trenutku sam bio direktor firme koja i danas uspešno posluje po svim svetskim standardima. Znao sam pravila igre, svestan da moram da vratim dug, da platim Dušku Vujoševiću novac koji nisu platili prethodnici. I bio sam svestan da nikad neću biti zaslužan. Postoji mnogo ljudi koji zaista cene šta sam uradio za Partizan, ali oni nisu najglasniji. Bila nam je potrebna jedna-dve sezone u Evroligi da se finansijski stabilizujemo, da dođu veliki sponzori, da vratimo pune tribine, naplatimo ulaznice. Moja kompanija godišnje kupi ulaznice za 100.000 evra i podeli partnerima. Kupimo iako smo jedni od najvećih sponzora. Samo u Srbiji se kupovina ulaznica smatra milostinjom klubu.“
Mijailović priča i o finansijskom fer-pleju Evrolige koji prati likvidnost klubova, odnosno pominje situaciju u Monaku i njegovog predsednika.
„Mnogo mi je žao zbog onoga što se desilo Fedoričevu. Videli ste i kako se Džejms potuče sa Okobom posle utakmice. Vidi se nedisciplina u ekipi u kojoj su se zadesili finansijski problemi. Igrači su tu za novac, treneri isto. Svi su zaposleni. Ali, ja nisam, niti članovi uprave. Predsednik donosi novac i zaposli sportskog direktora da napravi tim za rezultate. Onda i odgovara. I ja sam odgovaran da platim ako niste napravili rezultate. Duško Vujošević je to lepo objasnio posle svih dešavanja poslednjih meseci, a on je pre svega vrlo inteligentan čovek. Na utakmici smo emotivni, ali kad dođem kući istuširam se, resetujem se jer moram sutra da mislim o ozbiljnim stvarima realno. Znate šta je bio klub 2015-2016? To nije bila organizacija, već skup ljudi koji nešto rade. Kao u zanatskoj radnji. Dobro, Partizan bi se uvek nekako oživeo, ne može da nestane. Može da bude uništen ili jak finansijski. Može da pojača budžet i ambicije za sledeću sezonu, ili kaže Evroligi da mora da smanji budžet za 50%… Mada, to se neće desiti.“
Kao predsednik ABA tražiću da takmičenje ne bude u dve divizije
Partizanova loša sezona koštala je klub šanse da se bori za visok plasman u Evroligi. Izgubljen je i Kup Radivoj Korać. Ali, ABA liga bi mogla da iščupa sezonu. Mada, navijači se nadaju da će završnica regionalnog takmičenja biti mnogog uzbudljivija nego dosadašnji deo.
„Zajedno smo odlučili da razdvojimo ABA na dve divizije jer se povećao broj klubova, pa samim tim i utakmica. Nenormalan je tempo sa ovoliko duplih kola u Evroligi, da igrate tri utakmice nedeljno… To ne može da se izdrži. Postoje indikacije da bi Evroliga mogla da se proširi sledeće sezone i da se razdvoji na dve divizije. S obzirom da je na Partizan došao red i da ću ja biti predsednik ABA lige sledeće sezone, predložiću da takmičenje ne bude u dve divizije, već da se vrati u jednu ligu, kako bi bilo interesantnije. Jer, ako se Evroliga proširi i podeli na divizije, smanjiće se broj utakmica. Partizan i Zvezda moraju da gostuju kod svih ekipa tokom prvog dela sezone da bi takmičenje bilo atraktivnije – kako za TV prenose, tako za sponzore, same klubove… Ovde su najveći udarac pretrpeli manji klubovi, koji žive od sponzora, prodaje ulaznica…”
Sulud raspored je doneo i neverovatan broj povreda igrača. Samim tim, mnogi su na platnim spiskovima klubova, a ne mogu da pomognu. Dese se, doduše, i neki koji nisu baš uvek voljni da istrče na parket, pa prijave povredu… Problem rukovodioca.
„Razgovarao sam sa nekoliko predsednika klubova, između ostalih i sa gospodinom Mizrahijem iz Makabija. Evroliga mora da nađe način da klubovi zaštite svoja prava. ELPA štiti prava igrača, Evroliga kroz svoju organizaciju štiti svoja, Udruženje trenera štiti interese trenera… A interese klubova – niko. Potpuno je normalno da igrač potpiše ugovor, a onda sutra dođe i kaže da ga boli noga, iako se na snimku ne vidi ništa. On može godinu dana da priča kako ga boli noga i da ne može da igra – vi ćete morati da mu isplatite kompletan ugovor. Evroliga treba da uradi grupnu polisu osiguranja za sve klubove, pa nek ga i naplati kako bi lakše ugovorila“, kaže Mijailović i ističe da se priprema da pošalje pismo predsednicima svih evroligaša da organizuje sastanak na kojem će se razmatrati kako da se zaštite klubovi.
„Ugovor je dvosmerna ulica, klub plaća novac igraču, a on treba da pruži uslugu. Klub garantuje da će platiti novac, a igrač ne garantuje da će igrati. Dolazimo u situaciju da igrači odlaze u diskoteku, da se tuku po gradu, da izmišljaju povrede jer ne žele da igraju, skaču na stručni štab, prave lošu atmosferu u ekipi… Sve to utiče na reputacije kluba, sponzora i evropske košarke. Klubovi su, prema mišljenju mnogih, krave muzare, koje beskonačno mogu da se muzu.“
Na dan utakmice s Asvelom igrač kaže da ga nešto boli, a na snimcima se ništa ne vidi
Mijailović se setio jednog detalja iz Partizana, iz ove turbulentne sezone.
„Desilo nam se na utakmici protiv Asvela, da na dan utakmice jedan od ključnih igrača kaže da ga nešto boli. Na snimcima nije imao ništa, ali on je tvrdio da ga nešto boli. I onda trener nije mogao da ima koncept kad dolazi na utakmicu jer je ostao bez jednog od nosioca… Dešava se i da igrač ima 10 kilograma više. Kažete mu da mora da se pridržava dijete, dolazi na kondicione treninge, a on sve vreme ima 10 kilograma više. Vi njemu uredno dajte novac svaki mesec, a to što on nije uradio ništa za taj novac i što se ponaša neprofesionalno – to je očigledno normalno. I onda kažu ne možete tako sa igračima, to je mobing, oni su stranci u vašoj državi…”
Sam Mijailović je pominjao Zemunelo Fudbalskog kluba Partizan. Zašto košarkaški klub nije podigao za sebe takav prostor, neophodan za prelazak na viši nivo?
„Moguće je napraviti trenažnu dvoranu i krenuli smo tim putem. Projekat postoji. Mnogi navijači Partizana su arhitekte i zainteresovani su da učestvuju. Nastojaćemo da to uradimo u narednih godinu i po dana. Smatram da imamo snage, novca i volje da to uradimo. Partizanu je potrebna njegova kuća, za mlađe kategorije, za decu, da ekipa može da trenira, da ima svoj mir, teretanu, medicinski blok. Već smo kupili opremu da napunimo tu kuću…“
Lokacija će biti…?
„Mi znamo lokaciju“, misteriozno se nasmejao Mijailović.
Deo budžeta Partizan popunjava kupovinom prvo sezonskih, pa onda i dnevnih ulaznica za utakmice crno-belih. Ali, tokom sezone su se dešavale i situacije gde su fanovi Parnog valjka otvoreno bili protiv – osim uprave i predsednika Mijailovića – čak i ekipe.
„Samo kod nas se kupovinom karata smatra da navijači nešto pomažu klubu. Nije to pomoć, oni kupuju ulaznice da bi gledali utakmice i uživali u klubu koji vole. Navijači su plaćali karte i ranije. Ja sad, recimo, kupujem deset ulaznica za Fajnal-for u Atini. Da li tako pomažem Fajnal-foru? Ne, ja sam kupio karte za prijatelje i sponzore kluba. Taj narativ mora da se promeni. Mi ne uzimamo desetinama miliona evra od ulaznica. Naravno da prihodujemo veliki novac i svaka čast svakome ko kupi ulaznicu, veliko poštovanje za svakog navijača. Ali, niko vam ne daje za pravo da za tu ulaznicu dovodite i igrače, psujete, postavljate predsednika, upravu… Možete da gledate utakmicu, kao što smo i mi činili kad smo bili navijači.“
Partizan godinama prvi po plaćenim kaznama – onda se pitamo što neće da dođu Musa, Milutinov…
Da li je Beograd veći sportski grad od Madrida, Barselone, Moskve – pita se Mijailović, pa nastavlja:
„Što je kod njih normalna atmosfera i nema linča, psovanja, pljuvanja, gađanja sa tribina… ? Što toga nema u Istanbulu gde je politička situacija napeta već deset godina? Samo kod nas je sve dozvoljeno i sve normalno. Moramo da radimo na tome da se promenimo, jer ovako nećemo daleko stići. Velika je disproporcija između rasta kluba i stagnacije u napredovanju ponašanja ljudi na tribinama. Ako u ovom trenutku kažemo da je Partizan već godinama prvi u Evroligi po plaćenim kaznama – a druga je verovatno Zvezda – to nije normalno.“
Da li to utiče na dobijanje dugogodišnje licence Evrolige? Da li utiče na želju NBA Evrope da ima klub iz ove sredine?
„Utiče. Ljudima koji odlučuju, impresije prenose sportski radnici, igrači, sudije, uprave klubova koji gostuju… Kad neko proživljava torturu, on će po automatizmu reći da mu to ne treba. To utiče na sponzore, organizaciju Evrolige… Tu imamo veliki minus. Utakmica je za mnoge ljude bila i ostala mesto za lečenje frustracije i nezadovoljstva. Ako to ne budemo menjali kao društvo i zemlja, nema ništa od nas i naše budućnosti. Pa se onda pitamo, što neće da dođe Musa u Partizan? Što neće da dođe Milutinov? I verovatno je kriva uprava jer je nesposobna, a ne oni koji psuju i vređaju igrače na nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.“
Sa nacionalnim pitanjem se i spušta zavesa na ovaj intervju sa predsednikom crno-belih, Ostojom Mijailovićem. Odnos Partizana i reprezentacije Srbije?
„Zvao me selektor Dušan Alimpijević nekoliko puta. Zaista poštujem njegov rad tog čoveka koji je prihvatio da bude selektor. Obećao sam mu maksimalnu podršku Partizana, što smo i ispunili. Tražio je Lakića i Pokuševskog. Lakić je igrao, pomogao je ekipi ali nažalost izgubili smo te dve utakmice protiv Turske. A Pokuševski je iz ličnih razloga odlučio da ne dođe, na šta klub ne može da utiče“, zaključio je Mijailović, već uveliko ustavši od stola.
Isteklo je tih 90 minuta. Istekao i produžetak.
(Pišu: Nikola Miloradović i Milun Nešović)
Bonus video:
lana
Sta ce Partizanu dvorana,i ko za to daje pare?
djurdja
Da im je lako nije, da će uvek biti natpisa protiv uprave Partizana – hoće, da ne mogu da utiču na odluke Evrolige to već znamo i zato Ostoja nema potrebe da se nervira, ako ga smene to mu je sudbina.