Dobro, možemo da počnemo… Šta ste mislili? O čemu da pričamo, a da ne bude klasična reciklaža onoga što sam već govorio?
Dok je ovo izgovarao, Ostoja Mijailović je kretao rukom ka šolji čaja koji je odavno prestao da se puši. U tom trenutku verovatno nije mogao da sanja da će u narednih 90 minuta (plus zaustavno vreme) imati vrlo malo prilike za osveženje. Možda je mogao da pretpostavi na osnovu širom otvorenog teftera sa haotičnim tezama/pitanjima/unapred predviđenim potpitanjima/crticama/strelicama.
Tu utakmicu predsednika KK Partizan i Meridian sporta podelili smo na dva poluvremena. Jedno pratite sada, drugo ćete sutra. U prvom su pitanja o onome što se vidi na parketu – o košarkašima, timu, obeštećenjima, novcu od ekipe i za nju, planovima za igrački kadar i – malo (samo da bi se izbegla reciklaža Mijailovićevih izjava) o Željku Obradoviću. U drugom će biti poslovna priča, ona koja omogućava sve ovo iz prvog dela, možda je i važnija, a nalazi se u senci. Senci iz koje nikada neće izaći dok je stanje na bankovnom računu dobro. Da je obratno…
Dobro, možemo da počnemo – rekao je čovek koji je od 2017. godine na čelu nekadašnjeg šampiona Evrope, koji ove sezone može da se pohvali najvećim budžetom u istoriji kluba, a kojem će baš u najgorem sećanju ostati period od prethodnog leta do momenta dok se čaj hladio u njegovim rukama.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Da bi se izbeglo prežvakavanje prethodno datih izjava u medijima, iz švrakopisa se, kao početak priče o timu, izvlači natpis “Pejn – obeštećenje”.
„Ne smemo da zaboravimo suštinu našeg posla – da vodimo košarku i pobeđujemo. Ja ne mogu mnogo da pričam o košarci, već o biznisu. To je posao uprave – finansije i stvaranje uslova da ekipa napravi dobar rezultat. A ove sezone smo napravili odličan posao što se tiče obeštećenja“, počeo je Ostoja Mijailović veliki intervju za Meridian sport i maltene odmah ukazao na put kojim će ići sa čitaocima našeg portala. Put gde se sudaraju brojke i (ne)zadovoljstvo.
„Frenk Nilikina je otišao u Olimpijakos nakon što stručni štab više nije računao na njega. Mi smo za igrača koji je sklonjen iz tima uzeli 300.000 evra obeštećenja. Onda se Tajrik Džons našao na listi nepoželjnih igrača sa garantovanim ugovorom. Čuli smo čak i predlog da bi trebalo da ga pustimo makar i besplatno, ali smo ipak uspeli da uzmemo obeštećenje od 450.000 evra.“
Onda je Kameron Pejn doveden! Onda je Kameron Pejn i prodat! Ove dve rečenice razdvajaju nepuna dva meseca.
„Bilo je potrebno da se zakrpi rupa nastala povredom Karlika Džonsa. To je tražio od nas novi trener. Znali smo da je igrač sa potencijalom, ali koji dosta košta. Kad se oporavio Karlik, pojavila se opcija da prodamo Pejna. Ponuda je bila duplo manja nego što smo na kraju dogovorili. Pošto sam čuo: ’Otkud 1.750.000? Kako neko može da plati više od 875.000?’ – evo kako. Pejn je pristao da plati svojih 875.000 dolara, dok isto toliko plaća i Filadelfija. Odličan posao za nas! Igrao je dva meseca i od njega nam je ostalo čisto 1,5 miliona dolara neto. Neto efekat – ono što mu nismo platili po ugovoru + novac koji smo primili za obeštećenje – je 2,5 miliona dolara. Ove godine smo prihodovali nešto više od dva miliona evra od tih obeštećenja.“
Za Bongu su nudili 875.000 – nije sve u parama
Da finansije jesu bitne – ali ne i prioritet, pobrinuo se „Slučaj Bonga!“
„U momentu kada Filadelfija šalje ponudu za otkup Pejna, stiže poruka od Bongine agencije da oni žele da igrač ode u jedan NBA tim za 875 hiljada dolara! On tu opciju ima, ali tek na kraju sezone. Ako tada neko donese te pare iz NBA, mi se ne pitamo ništa. Ali, sada smo imali pravo i odbili smo ponudu. Obrazložili smo time da je vrlo značajan za ekipu i da je bitno da odigra kvalitetno do kraja. Ako će Bonga otići u NBA na kraju sezone, nas taj novac čeka pa čeka. Nije baš sve u parama.“
Zbog čega je toliko važan svaki evro ako je Partizan tako stabilan finansijski? Mijailović objašnjavapominjući rezultatski neuspeh:
„Ušli smo u sezonu sa 35% većim budžetom za igrače, to je oko pet miliona evra više. Ali, to smo planirali da pokrijemo ulaskom u plej-of Evrolige. Cilj je bio najmanje šesto mesto na tabeli, jer smo i po budžetu za igrače baš između šeste i sedme pozicije. Ako računamo i stručnim štab i više smo bili kotirani. Planirali smo da zaradimo više od dva miliona ulaskom u plej-of. Sada taj novac nećemo zaraditi, a da bismo obaveze isplatili – pronašli smo rešenje. Doveli smo nove sponzore i uzeli obeštećenje za igrače. Što je bila umetnost, jer smo uzeli novac za igrače koje ili stručni štab nije hteo, ili od igrača koji je bio tu samo dva meseca.“
Huventud plaća 230.000 evra, Parkerov ugovor velika greška
Malo minus u kasi, malo plus u kasi. I onda opet malo priče o minusu – slučaj Ife Lundberg.
„Sportski sektor nije više želeo Lundberga, ali on je imao ugovor vredan 1,3 miliona evra neto. Sportski direktor nije uspeo, tako da nam je Ife samo ove sezone uzeo 500.000 evra neto novca, dakle više od 600.000 evra kad se uračunaju agentske provizije, porezi i doprinosi.“
To što se desilo sa Dancem koji je na kraju našao angažman u Makabiju i rasteretio budžet Partizana, ispada kao jedva vidljiva crtica u odnosu na minus za koji se smatra sve što se dešavalo sa jednim drugim igračem. Dve reči – Džabari Parker.
„Kad je trener Penjaroja odlučio da skloni Parkera iz tima, bio je potpuno fizički nepripremljen, imao je višak kilograma. Sve vreme je radio sa našim kondicionim trenerom i smršao 5 kg. Čitam sada da je odmah u Badaloni toliko smršao. Sa njim su se pojavile dve opcije – finansijski bolja je bila iz Kine. Za Partizan je to bilo isplativije, jer su želeli da preuzmu veći deo ugovora, ali su Parkerov agent i sam Džabari odlučili da je prerano, da on još može da igra na visokom nivou u Evropi. I našli su Huventud. Iz Badalone su želeli da preuzmu sitan deo njegovog ugovora. Nije tajna, nas Parkerov ugovor mesečno košta ukupno 300.000 dolara – neto plata, agentska provizija od 10% i porezi. Mi smo želeli da amortizujemo bilo šta iz tog ugovora i da mu omogućimo da igra negde kako bismo mu pronašli sredinu za sledeću sezonu, jer nas njegov ugovor i tada opterećuje još 3 miliona dolara bruto. Badalona je nudila malo novca, ali smo uz velike muke uspeli da izvučemo da oni preuzmu deo od 230 hiljada dolara. Njegova primanja za sledeću sezonu su 2,5 miliona neto.“
U tom trenutku Mijailović je zastao, kao da je vreme za novo pitanje. Ali, umesto toga kao da je predsednik Partizana odgovorio sam sebi:
„To je nenormalno veliki novac! Ne mislim ništa loše o Parkeru, čak ga smatram dobrim momkom koji se ovde nije snašao. Ali on je bio potpuno pogrešan potez naše struke. Žao mi je što smo kao uprava pristali da potpišemo takav ugovor. Kad se završila sezona 2024-2025, znao sam da su nam potrebni dobri rezultati. Izašao sam pred struku i rekao da imaju 35% povećanje budžeta. Rekao sam: ’Dajte dvojicu dobrih igrača sa tržišta da učine ekipu boljom’. Uradili smo sve da zadržimo Isaka Bongu, Sterlinga Brauna i igrače koje želimo. Mi smo Sterlinga u sezoni 2024-2025 plaćali duplo manje nego u ovoj sezoni, iako je imao garantovan ugovor, samo da ga neko ne bi odveo. Isto važi i za Bongu. Ali, nažalost smo platili 5 miliona za dvojicu igrača koji su ekipu učinili lošijom. Mada, neću ništa loše da kažem za Miltona, povredio se, nije se snašao, prva je godina u Evropi… Strašno dobar momak koji je imao želju. Nismo imali sreću ni mi, ni on.“
Kako je dolazak Džabarija Parkera – uz igre koje je pružao na terenu – uticalo na ekipu, objašnjava Mijailović.
„Bila je potpuna greška dovesti igrača koji prima 3 miliona bruto među igrače koji zarađuju 800 hiljada ili milion, a ubacuju 15 poena po utakmici i bore se. Na kraju oni kažu: ’OK, ako ovaj prima tri puta više od mene, mora i da igra tri puta bolje!’ Statistika Parkera na početku sezone je bila solidna, ali kako je vreme prolazilo, postizao je koš ili dva po utakmici, cela ekipa se okrenula protiv njega i tu je pukla atmosfera. Ništa on nije namerno učinio, ali taj ugovor je bio loš za Partizan.“
Jedan domaći igrač bio bi vanredna situacija
Čaj, kao tradicionalno sredstvo za umirivanje živaca, u tom trenutku izgubio je smisao. Mijailović je poslao poruku:
„Nikad više nećemo potpisivati ugovore tih iznosa! Ja sam predložio, a Izvršni odbor prihvatio, da više ne plaćamo ugovore veće od 1,5 miliona evra neto! Dok smo mi u klubu i dok su ovakve ekonomske okolnosti, to se više neće dogoditi!“
Šta ako se pojavi domaći igrač koji košta više od 1,5 miliona a potreban je Partizanu?
„Od domaćih igrača koji mogu da dođu u Partizan, postoji jedan jedini koji može da se plati toliko. Ali, to je vanredna situacija koja bi klub podigla na viši nivo. I o tome vredi pričati.“
Da pominjemo igrača?
„Neka se nagađa…“
Imaćemo budžet u najvećih osam u Evroligi
Željko Obradović je godinama bio magnet za igrače – hvalili su se time svi, pa i iz uprave Partizana – ali sada najtrofejnijeg trenera Evrope više nema u klubu. Da li to znači da će igrači istog kvaliteta morati da budu preplaćeni da bi odabrali Humsku kao adresu stanovanja?
“Već smo krenuli sa prelaznim rokom za sledeću sezonu i ne ide nam tako loše. Neki igrači su ranije odlučivali da dođu zbog želje da rade sa Željkom Obradovićem, ali ne smatram da ćemo sad imati ikakvih problema. U prethodne tri godine, uključujući i ovu sezonu, imamo veoma loše rezultate u Evroligi i nismo ispunili cilj koji smo obećali navijačima i koji smo kao uprava stavili na sto sportskom sektoru. Sledeća sezona mora da bude dobra u Evroligi, ne smemo da dođemo u situaciju da četiri godine budemo bez rezultata. Pre svega zbog sponzora, jer pitanje koliko im se isplati reklama kad klub ne uđe u plej-in, plej-of, kad odigra manje utakmica, na kraju krajeva je i manje atraktivan kad je u donjem delu tabele. Ne smemo da dozvolimo da nam odu sponzori. S druge strane, navijači koji redovno kupuju ulaznice, takođe će – u skladu sa ambicijama kluba – odlučivati da li će kupovati sezonske ili dnevne.”
Mijailović poručuje:
“Imaćemo jak budžet za igrače, među osam najvećih u Evroligi – kad pričamo o neto novcu, jer porezi nisu svuda isti. Moramo da pokažemo ambiciju i želju da nastavimo da funkcionišemo. Mi ćemo i ove sezone isplatiti sve obaveze, uz velike muke jer nismo ostvarili ciljeve koji je trebalo da donesu više novca – od sponzora, karata, Evrolige… Pravila su jasna – imamo dve revizije godišnje, državnu i Evroliginu. Ako ne isplatite sve obaveze, nemate uslov da se takmičite. Ponosan sam što nemamo finansijske probleme, a već treću sezonu nemamo rezultate u Evroligi. Ljudi koji se vode emocijom kažu: ‘Pa dobro, možemo da budemo i poslednji, važno je da se takmičimo…’ Ne možemo ni 15. da budemo, jer budžet zavisi od prihoda koje planirate na osnovu rezultata. Ne možemo večno da ne budemo u plej-ofu, a da imamo budžet preko 20 miliona. Naučna fantastika je da mi obezbedimo takav budžet, bez rezultata u Evroligi.“
Neko je nekada (mnogi i bezbroj puta) rekao da u ovakvom sistemu takmičenja u Evroligi onaj ko bude zdraviji imaće više uspeha. Povrede igrača su mnogo uticale i na Partizanov put.
“Nenormalan je broj utakmica, to se jasno vidi kroz povrede. Ima i do toga da mogu i bolje da se pripreme u predsezoni, da se uvedu pravilno u takmičenje, ali i da se vodi računa gde se koji igrač koristi, da li na manjim utakmicama moraju ključni igrači… Nama se Karlik Džons povredio protiv FMP-a. Šta je nama ta utakmica značila? Ništa. Onda se Šejk Milton povredio protiv Studentskog centra. Nekada ranije Frenk Nilikina u Čačku protiv Borca, kad mu je pukao list… Do trenera je kako će da nađe način da sačuva najbolje igrače. S druge strane, neke povrede su i nesrećan slučaj”, rekao je Mijailović i sam sebe naveo na podvlačenje (jedne) crte:
“Dva su faktora loših rezultata ove sezone i svega što se dogodilo – Džabari Parker kao najveći promašaj u istoriji kluba i povreda Karlika Džonsa. Sve ostalo su posledice. Parker je trebalo da učini ekipu boljom, da bude glavni igrač, nosilac svega – marketinški i igrački. Karlik je motor ekipe, bio je i prošle godine, pa sve do ove povrede… Tako se ekipa potpuno raspala!“
Evroliga rekla da je bilo sedam grešaka na račun Partizana protiv Reala
Mijailović je ponosan što je, dolaskom Đoana Penjaroja, ekipa uspela da stabilizuje rezultate i atmosferu.
„Dobio je odrešene ruke da skloni igrače koji prave probleme, ekipa se digla, počela da pobeđuje… Dobili smo Bajern, Hapoel, Panatinaikos, a od Reala izgubili jedan razlike. Tražili smo ekspertizu Evrolige – rečeno nam je da su sudije sedam grešaka donele na štetu Partizana, dve na štetu Reala! Ta pobeda ne bi nešto promenila na tabeli, ali bi bila vrlo značajna za klub.“
Tu utakmicu protiv Reala je propustio Dilan Osetkovski koji je jutro pre meča dobio šokantnu vest da je suspendovan od antidoping agencije u Španiji. Morao je da pauzira sjajni krilni centar taman toliko da ne odigra dve utakmice. Onda je odluka poništena. Generalno, Osetkovski se pominjao i ranije u turbulentnim vremenima kada je postavljano pitanje ko ga je doveo u klub, kako…
“Isključivo odluka i volja sportskog direktora i stručnog štaba. Niko nije potpisan dok nije prošao njihov filter. To što je mene zamolio Zoran Savić da okrenem Miška Ražnatovića, jer nije pričao sa njim, ne znači da sam ja dogovorio da Osetkovski dođe mimo bilo čijeg znanja. S druge strane, Osetkovski je jedno od najboljih pojačanja. Dao je više poena od Miltona i Parkera zajedno!”
Mijailović je više puta isticao da se ne meša u sastavljanje ekipe, ali nije se tako retko dešavalo da mora i to da radi.
“Razgovarao sam sa Vladimirom Lučićem prošle godine, jer smo u dobrim odnosima. Razgovarao sam i sa Žofrijem Lovernjom oko ugovora za prošlu godinu, u jednom trenutku i sa Dante Egzumom. Za ovih devet godina sam naučio o košarci, pa sam video neke greške koje će da se dese, ali nisam hteo da sečem, jer ljudi koji su plaćeni da rade svoj posao u sportskom sektoru su dovedeni da im verujemo. Znao sam da Parkerov ugovor nije za nas, da postoji mnogo čudnih stvari, ali sam verovao. Sa druge strane, nisam nikad nijednog igrača doveo bez da je stručni štab dao odobrenje. A najveća želja mi je bila da se Lovernj vrati u klub.“
Želim da se Lovernj vrati i penzioniše u Partizanu
Dakle, tema je i Žo Lovernj, bivši kapiten Partizana… On nije bio u pripremi intervjua, ali se brzo pri vrh prioriteta.
“Pet puta sam potencirao tu priču, ali procena sportskog sektora je bila da nije igrač za nas. Molio sam ih da dođe, jer je to važno zbog navijača, on je imao ogromnu želju da se vrati u Partizan, da se ovde penzioniše. Kupio je i stan u Beogradu, želi da živi ovde, ima srpski pasoš… Želeo sam da dođe i da bi stabilizovao svlačionicu, da napravi vezu sa navijačima, da pokaže kako se igra za ovaj klub. I biće moj predlog stručnom štabu da se on nađe u timu sledeće sezone i da se ovde penzioniše, uz lep ispraćaj – kako zaslužuje. Videćemo da li će se desiti, zavisi od Lovernjovih ambicija i našeg trenera, jer nikad neću uraditi nešto preko njega. Kad izvršni odbor prestane da odbija igrače koje šalje stručni štab, oni više neće biti stručni štab, jer nemaju podršku. Stručni štab treba da odabere igrača, a ako odgovara budžetu – mi podignemo ruku.”
Tema je i Egzum…
„Sigurno je želja da vraćamo igrače koji su ostavili trag u Partizanu, koji mogu da pomognu igrački. Egzum je jedan od igrača kojeg smo svi obožavali, a obožavamo ga i dalje”.
Igrač koji je takođe bivši u Partizanu, a koji je važio za nekoga ko može da napravi lepu priču u Humskoj, jeste Mika Murinen…
“Doveden je kao projekat, pokazao je kroz finsku reprezentaciju da je veliki prospekt, spektakularno igrao protiv Srbije. Struka ga je zapazila, klub radio na tome da ga dovede… Nažalost, neke stvari nisu videli, nije se uklopio u sredinu, bivši trener mu je davao šansu nekoliko puta i nije je iskoristio. Nije bilo strpljenja, mlad je igrač i još nezreo, ali ima budućnost i sigurno će biti veliki košarkaš. Nije se ovde snašao, otišao je dalje da igra košarku. I dalje je igrač Partizana, pod ugovorom je i očekujemo sledeće sezone da neko otkupi njegova prava. Već imamo neku komunikaciju – iz Evrope i iz Amerike“.
Mirotić mi je pružio ruku i rekao: Dolazim!
Potpuno van konteksta – a uvek aktuelno i zanimljivo – pitanje je šta se na kraju desilo sa Nikolom Mirotićem na leto 2023. godine i zašto nije obukao crno-beli dres. Mada, možda i nije van konteksta, s obzirom da je to bio jedna od značajnijih, a za Partizan nesrećnijih, situacija poslednjih godina.
“Bio sam u njegovoj kući, na ručku, sve smo se dogovorili. Pružio je ruku i rekao: Dolazim! Stavio je na sto uslove koji su za nas bili nemogući, ali sam se dogovorio sa upravom da ih prihvatimo jer je bilo neverovatno važno za stručni štab. Na kraju je iz samo njemu poznatih razloga odustao i tako nas obavestio”.
Ovo nije bilo pitanje tokom intervjua. Ovo je bio prirodan sled događaja. Verovatno se hronološki desilo i negde pre, ali se ovde našao idealan prostor „na papiru“. Nije bilo potrebe za uvod. Ni pominjati Željka Obradovića.
„Uprava napravi budžet – ove sezone 27 miliona evra, 19-19,5 miliona za igrače i stručni štab. Realno je pogledati gde su budžeti ostalih ekipa, videti da ste šesti-sedmi i onda postaviti cilj da budete šesti. Na kraju sezone, kad neko ne ispuni cilj, zna se šta se dešava – sledi rastanak. Pablo Laso nije ispunio ciljeve u Bajernu, sada i Gordon Herbert… Sale Đorđević i Kokoškov se nisu snašli u Fenerbahčeu, promenjeni su. Ergin Ataman je pretprošle godine osvojio Evroligu, prošle igrao Fajnal-for, a ove godine ne ide loše i već skaču da ga smene… Dakle, svako mora da odgovara.“
…
„Samo mi nismo pravili te potez, jer je naš bivši trener bio više od trenera u klubu i bili smo svesni činjenice da to žele i naši navijači. Doneli smo odluku posle prvog kraha u Evroligi da promenimo čitavu ekipu, što se u istoriji košarke nije desilo. Platili ugovore koji su bili garantovani, sklonili igrače, mukom preživeli tu sezonu finansijski, ali im ponovo ukazali poverenje. Opet nije bilo uspeha u Evroligi, završili smo kao jedna od najlošijih ekipa u Evropi sa velikim budžetom, ali smo i u ovu sezonu ušli sa 35 odsto većim budžetom. Šta se dešava? Užasan start, užasna atmosfera, krah… Na kraju je stručni štab shvatio da ne ide, ali se onda desio napad na klub, formirana je slika da Partizan treba da se ugasi. I onda bi za 5-10 godina na ulici rekli ’Eno ga Ostoja Mijailović, on je bio predsednik kluba kad se ugasio’, a zaboraviće svi ko je bio trener, ko je bio igrač koji je uzeo toliki i toliki novac, ko je bio sportski direktor kad je tim bio 18. na tabeli. Ja to neću prihvatiti.“
Ponudio sam da promenimo sve igrače koje ne žele…
Da li je Ostoja Mijailović bio spreman da promeni sve igrače koji nisu odgovarali Željku Obradoviću? Da li je bivšem treneru Partizana ponuđeno ono što je, praktično, kasnije urađeno pod Đoanom Penjarojom?
„Naravno, pred put u Atinu imali smo sastanak. Saopštili smo sportskom sektoru da ćemo promeniti one igrače koje ne žele – što smo posle i uradili. Promenili smo Tajrika, Džabarija, doveli nove igrače…“
Za kraj…prvog dela:
„Ponosan sam na upravu i na sebe, što smo učinili maksimum da se ne dogodi ovo što se dogodilo. Užasno teško smo izašli iz prethodne sezone, gde nismo mogli da platimo dve plate jer opet nismo ušli u plej-of a imali smo veliki budžet. I uspeli smo da pronađemo novac. U ovu sezonu smo ušli sa pet miliona više, tražili nove sponzore kako bi bilo bolje. Sad moramo da nađemo snage da pored svih ovih lomova isplatimo obaveze i napravimo ambiciozan budžet za sledeću godinu. A to je neopisivo teško.”
Priča se nastavlja…
(Pišu: Nikola Miloradović i Milun Nešović)
Bonus video:
ana
Sto ne kaze ko je doveo tako skupog i beskorisnog igraca…
ignjat
Strašno je što nemaju autoritet dat takvim igračima i da se igrat ću više pitao bilo koga u klubu