Da su Batler i Nvora postigli neki koš više u Barseloni – ili eventualno u večitom derbiju pre toga – i da su crveno-beli prošli u plej-of, niko ne bi pomenuo temu „gde su domaći igrači“. Da je ekipa dogurala do Fajnal-fora, svima bi visili dresovi Izundua i Rivera po zidovima. Da je Zvezda osvojila Evroligu, jedan teren na Malom Kalemegdanu bi nosio ime Miler, a drugi Mekintajer.
To je istina, koliko god neko pokušavao da porekne ističući da je on „to odavno pričao…“
Pošto se ništa nije ostvarilo, udarci po Zvezdi zbog generalnog manjka domaćih igrača, a posebno izostanka onih malobrojnih sa terena u plej-in meču protiv Barse, neizbežni su, očekivani i, zašto da ne, opravdani.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sve to smo prethodno slušali i kada je Partizan u pitanju, pa se uprava crno-belih dosetila da krene u kampanju vraćanja bivših asova, posebno domaće proizvodnje. Traje prebrojavanje krvnih zrnaca, ispravnih tetovaža, pravilnog izgovora Vukovog srpskog jezika… Opet – opravdano! Jer, neki stranci koji su dovedeni uspeli su nemoguće: da odvoje Željka Obradovića od Partizana.
Usred svega, desio se i taj tužan dan kad nas je napustio Duško Vujošević. Sećanje na Duletovu decu koja su rasla u Humskoj, dodatno je probudila želju za starim dobrim metodama rada i podizanja novih talenata. Ne postoji ništa lepše nego gledati mladog igrača kako stasava, uzima loptu, postaje heroj pred porodicom, prijateljima, navijačima koji mu kliču…
To što je činilo srpsku košarku – izgubilo se. Ali, ovde nećemo ići u patetiku i objavljivati ono što se provlači po društvenim mrežama. Cilj je da se upozori na događaje koji slede i koji bi, u nekom scenariju, možda mogli čak i da budu šansa za vraćanje korenima. Sami procenite.
Da se razumemo, Zvezda i Partizan su i prethodnih leta pokušavali da privole srpske igrače, ali isključivo one koji donose instant evroligaški kvalitet. Jer, za mlade nema ni vremena, ni prostora. Donekle su uspevali – vraćani su i dovođeni Kalinić, Nedović, Dobrić, Davidovac, Plavšić, Miljenović, Marinković, Pokuševski, Lakić, Nakić, Radanov – ali retki su sa ovog spiska imali pravu i konstantnu ulogu. Neki drugi, mahom srpski reprezentativci, tražili su ili mnogo love ili ih nije zanimalo vraćanje u svet tenzije.
Dakle, vreme je za traženje novog izvora… Da li je to moguće?
– NBA kaže – ne. Mislite da je preterivanje reći da su Srbi koji trenutno igraju u NBA u nekom trenutku trebalo da budu u Partizanu ili Zvezdi sa ozbiljnijim ulogama? Pre 14 godina, kada je Vujošević započeo poslednju turu brušenja dijamanata sa ekipom u kojoj je najstariji igrač bio 24-godišnji Vladimir Lučić, nije moglo da se desi da igrač talenta Nikole Jovića, Nikole Topića, Tristana Vukčevića ili (povratnika) Nikole Đurišića pobegne sa nišana vrhunskih srpskih trenera i ne bude razvijan u našim najvećim klubovima – duži period od onog koji su neki od ovih momaka proveli u Zvezdi i Partizanu.
– NCAA viče – NE! Koledž košarka je pokupila sav talent koji više nije ni granica NBA ili Evrolige. Pokupila je doslovno sve privlačeći pre svega novcem, ali i obrazovanjem i pričom o pružanju šanse. Da neki Andrej Kostić ili (još jedan povratnik) Savo Drezgić pre 15-ak godina odu tek tako iz Beograda bez prethodno dobijene ozbiljne šanse? Nemoguće. Kolika je odgovornost Zvezde i Partizana? Velika, jer mladi više ni ne pomišljaju za borbu za mesto u crveno-belim i crno-belim odorama.
*Ipak, tu je finansijski uticaj ubedljivo najjači. Kostić će zaraditi velike pare na Kanzas Stejtu. Zvezda će zaraditi velike pare od obeštećenja. A ako se ovaj momak bude vraćao u Evropu, doći će kao razvijen igrač, u Zvezdu, koja bi bila na nuli čak i ako bi mu ponudila milionski ugovor.
**Da se ne lažemo, nijedan od momaka koji trenutno igraju u NCAA (verovatno) ne bi dobio priliku ove sezone u beogradskim velikanima – nisu dobijali ranijih godina ni ovi koji su trenutno u NBA. Zato je licemerje kukati kako NIL odvlači talente koje bi, eto, baš rado iskoristili.
– Mega godinama poručuje – ne. Nekada davno, Bogoljub Marković i Asim Đulović bi sigurno radili u Pioniru, išli bi stopama nekih Jovića, Đurišića, zašto ne i Zupca, Matkovića, Brankovića koji su bili privučeni najjačim svetlima koje pale Zvezda i Partizan… Pre Mege postojao je i FMP sa sličnom praksom dovlačenja najtalentovanijih, ali su tada interesi/ciljevi na parketu bili drugačiji.
– G liga tiho šapuće – ne. Nedavno je u intervjuu za Meridan sport Stefan Todorović objasnio da (barem još uvek) ne planira povratak u Evropu jer je G liga stepenik prema NBA, tamo se dešava da igra protiv najvećih na svetu… U ovom razvojnom takmičenju prošle sezone su igrali i Đurišić i Topić, ranije je tamo bivao i Jović, pre njega Pokuševski i Smailagić …
Ako već nema starog sistema, sada Zvezda i Partizan barem mogu da dovedu strance o kakvima nekada nisu mogli da sanjaju. Sada – da, ali za godinu-dve…?
Ako je nekome promakla pomalo dosadna, ali veoma, veoma realna priča o NBA Evropi:
– Novo takmičenje će brojati 16 klubova. Platežna moć velike većine trebalo bi da bude vanserijska. Nekoliko klubova sa željenog spiska koji se nalazi u džepu komesara Adama Silvera već spadaju u vrhunske, ali formiraju se i novi elitni timovi u Londonu, Mančesteru, Milanu, Rimu, Parizu, Berlinu (Alba postoji, ali će imati mnogo veće ambicije)… Svaki od njih će morati da ima po 15 igrača. To je, dakle, 90 odličnih košarkaša!? Tamo će završavati neki Karlik Džons, neki Isak Bonga, neki Džered Batler, neki Džordan Nvora… Svi oni koje biste kao navijači Partizana i Zvezda zadržali, dobijaće ponude koje ne da neće moći, već neće želeti da odbiju. Ostaće (možda i oni) stranci osrednjeg kvaliteta. Da li su oni uzbudljivi za gledati? Samo ih se setite, bilo ih je mnogo u vašim omiljenim klubovima.
A na sve to…
Stižu dva nova tima u NBA ligu:
– Sijetl i Las Vegas nisu „o tom – potom“ pričica. Oni su pred vratima NBA, a to znači još 30 igrača koji odlaze u najjače takmičenje na svetu. Znate kojih 30? Najtalentovanijih koji nisu trenutno u NBA. Znate gde se oni trenutno nalaze? Pogledajte spisak najboljih u Evroligi, G Ligi i NCAA – tu se kriju.
U prevodu, stotinak najboljih koji nisu u NBA, za nekoliko sezona počeće da privređuju daleko ne samo od Zvezde i Partizana, već i od drugih evroligaša. Ponekog će oduzeti i Japan, Kina i Australija.
Šta ostaje večitim beogradskim rivalima?
(Pod uslovom da neki od njih, ili oba, ne završe u NBA Evropi i zarade ogromne pare kojima bi mogli da se takmiče sa ostalom elitom)
(I pod uslovom da se u međuvremenu G liga ne ugasi i otvori ventil za ispuštanje velike baze igrača)
Možda baš mladi (i domaći) igrači? Ali, zašto bi oni ostajali posle svega napisanog?
Jedini način bi bio da ih klubovi plate mnogo, mnogo više nego što zaista zaslužuju. I da ih puste da igraju – kao što smo već pisali – pred svojim porodicama, prijateljima, navijačima… Mogli bi da idu stopama velikana koji su nosili te teške dresove. Nisu se svi talenti usrećili odlaskom preko Bare. Bili bi bolji nego što su realno i jači nego što im cena na tržištu to predviđa.
Ali, to bi već bio ozbiljan zaokret u politici klubova, trenera, ali i navijača. Jer, rezultati bi sigurno izostajali, barem godinama, ako ne i… Nikad prežaljen Vujoševićev sistem je zaista iznedrio bezbroj talenata, ali sa tribina se nije uvek čulo oduševljenje kada bi se gubilo, posebno prvih godina Duletovog mandata na početku milenijuma.
Povratak korenima je težak ako su ti koreni negde duboko, ispod neke potpuno drugačije zemlje. Posebno ako ta zemlja postaje sve suvlja.
Bonus video:
