Fudbal je često samo bučna predstava za mase, gde se znoj prodaje kao herojstvo, a slava traje koliko i dobar naslov u jutarnjim novinama. Ali priča o Matjeu Flaminiju (42), nekadašnjem vezisti Arsenala, ne počinje pod svetlima britanskog velegrada, već na mediteranskim obalama Marseja. Tamo je kao dečak trčao za loptom dok je mistral brijao preko lica.
Tamo, u gradu koji ne prašta slabost, na jugu Francuske, Matje je učio prvu lekciju – da bi preživeo, moraš da radiš više od ostalih. Dok su drugi sanjali o lepoti igre, Flamini je brusio disciplinu koja će mu kasnije postati najjače oružje.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ušao je u svet vrhunskog fudbala kao tihi radnik. Počeo je da trenira taman kad je Olimpik pokorio Evropu, godinu dana posle poraza od Crvene zvezde u Bariju, i posle samo jedne sezone u prvom timu prešao je u Arsenal.
Među Tobdžijama Arsena Vengera je bio onaj koji čuva leđa umetnicima, onaj čiji se dres prvi natopi znojem da bi drugi mogli da plešu. Navijači na starom Hajberiju su ga pamtili kao neustrašivog vojnika, ali niko nije znao da taj isti momak, dok putuje na utakmice Premijer lige i Lige šampiona, u torbi umesto video-igrica nosi knjige o hemiji i održivoj energiji.
Dok su se njegovi saigrači utrkivali ko će da kupi brži automobil, Flamini je 2008. godine, taman kad je prelazio iz Arsenala u Milan, sa partnerom Pjerom Stefanom Gracijanom u tišini osnovao kompaniju „GF Biochemicals“.
Bez velike pompe, skriven iza maske borbenog veziste, ulagao je milione u istraživanje levulinske kiseline – molekula za koji su naučnici tvrdili da može da zameni naftu, ali koji niko nije znao kako da proizvede masovno.
Godine su prolazile u tišini laboratorija. Danas, ta ista kompanija poseduje patente koji vrede milijarde evra, a Flamini, osim što je bivši reprezentativac Francuske može da se pohvali i da je čovek čije se bogatstvo procenjuje na cifre koje običan svet jedva ume da izgovori.
I dok se ovih dana po kuloarima severnog Londona šapuće o njegovom povratku, priča dobija epske obrise. Postoji gotovo opipljiva mogućnost da čovek koji je nekada krvario za grb Arsenala, sada zakorači na Emirejts kao manjinski vlasnik.
To bi bila vrhunska ironija sudbine i krug koji se savršeno zatvara. Da radnik sa terena, koji je sedam godina proveo u senci Arsenalovih zvezda, sada postane onaj koji drži ključeve sefa i donosi odluke u upravnom odboru.
Fudbal je Matjeu bio samo uvertira, trk po livadi koji mu je kupio ulaznicu za utakmicu protiv propasti planete. Od dečaka sa marsejskih ulica do milijardera iz epruvete, Flamini je pokazatelj da se najteži golovi postižu umom koji vidi decenijama unapred.
Čeka se samo taj jedan potpis, onaj koji će bivšeg ratnika sa trave da promoviše u suvladara Tobdžija iz severnog Londona…
Bonus video:
petra
Flamini je jedan od retkih koji je odmah na početku shvatio da je dobar ali ne dovoljno dobar da zarađuje milione od igranja i da je pametnije da uloži u svoje obrazovanje a kasnije i u kompaniju koja će mu biti druga karijera.
matej
Takav je bio i na terenu nije igrao lep fudbal za oko ali je igrao radnički fudbal knjigo trčanja , intenzitet , snaga upornost i zahvalan igrač veoma