Pre mesec dana, ljudi koji odlučuju o sudbini Evrolige, okupili su se i na pitanje „Ko glasa za smenu Paulijusa Motejunasa sa mesta CEO“ podigli su ruke. Barem većina njih, mada izveštaji kažu da je ova značajna odluka bila doneta jednoglasno.
„Narod“ je rekao svoje, a Motejunas sportski prihvatio poraz. Iako je bio neprijatno (praktično pleonazam u slučaju kada se dobije otkaz) iznenađen.
To je značilo kraj ere Litvanca koji je doveden na mesto izvršnog direktora najjačeg evropskog takmičenja praktično kao spasilac posle epizode Maršala Glikmana koji je na tom mestu zamenio dvodecenijsku vlast Đordija Bertomeua.
Svi su Motejunasa znali kao uspešnog operativca Žalgirisa koji je utegao šrafove u Kaunasu. Ipak, u Evroligi su stizali izazov za izazovom, da bi na kraju pao zbog…
Pa, glasine kažu jedno, ali kako Litvanac nije želeo da se bavi kuloarima u intervjuu za Meridian sport, nećemo saznati šta je uzrokovalo njegovu smenu. Ali hoćemo mnogo toga drugog.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Motejunas se ljubazno javio na poziv iz Beograda i odgovorio na pitanja. Na neka više, na neka manje diplomatski. Ali, bio je ekspeditivan.
Kako ste se osećali prvog dana nakon što je doneta odluka da više niste izvršni direktor Evrolige?
„Ovu odluku je doneo Bord ECA i, iako me je iznenadila, u potpunosti poštujem upravljanje organizacijom i pravac koji je izabran za budućnost Lige“, odgovorio je Motejunas koji je trenutno bez posla.
Kada ste prvi put osetili da bi takav scenario mogao da postane realnost?
„Ova odluka je za mene bila iznenađenje. Nikada se nisam osvrtao unazad niti proveravao, ili iščekivao, tako nešto. Zajedno sa timom bio sam potpuno fokusiran na naredne korake i plan za dalje. Ipak, u potpunosti poštujem odluku i verujem da je doneta u najboljem interesu Evrolige.“
Koji su razlozi? I, gledajući iz ove perspektive, da li biste nešto uradili drugačije?
„Tokom svog mandata učinio sam sve što sam mogao u najboljem interesu Lige. Danas ne bih ništa menjao, niti bih komunicirao drugačije. Rezultati govore sami za sebe. Odluka je doneta i ja je poštujem. Ne analiziram šta je moglo dovesti do nje. Imam čistu savest i unutrašnji mir, znajući da sam postupao onako kako sam verovao da je ispravno. Zahvalan sam na poverenju koje mi je ukazano i na prilici da radim sa klubovima, partnerima i našim timom kako bismo ojačali i razvili Evroligu i učvrstili njenu poziciju van Evrope. Sada je vreme da se ide dalje“, kaže za Meridian sport Motejunas.
Da li verujete da su pritisak ili nezadovoljstvo klubova pojačani nakon prvobitne glasine da ste uticali na akviziciju London Lajonsa od strane Žalgiris Grupe (Tesonet, vlasnik Žalgirisa, vlasnik je i kluba iz glavnog grada Engleske)?
„Žalgiris Grupa nije preuzela London Lionse, tako da ta informacija nije tačna. Kada sam prešao u Evroligu, odrekao sam se svojih akcija u klubu — to je bio deo dogovora od prvog dana. Moje veze sa Žalgirisom nikada nisu bile skrivane i svi potrebni koraci su preduzeti kako bi se uklonio svaki potencijalni sportski sukob interesa. Zato ne vidim da je to uticalo na klubove.“
Postojale su glasine da je Real Madrid zahtevao Vašu smenu kao uslov za razmatranje ostanka u Evroligi. Koliko istine ima u tim tvrdnjama?
„Ne želim da komentarišem glasine.“
S obzirom na to da ste bili osoba koja je potpisala trogodišnje licence za srpske klubove, da li smatrate da je ta odluka mogla biti doneta ranije?
„Dolazim iz klupskog okruženja i mogu da razumem neizvesnost kada svake godine ne znate gde će tim igrati. Uvođenje dugoročnijih vajld-karti bio je jedan od dobrih koraka koje smo preduzeli kao liga. Oba srpska kluba, kao i Valensija i Virtus, bili su spremni da dobiju tu stabilnost kao prvi korak. Verujem da su bili spremni i ranije, ali ta ideja prethodno nikada nije bila predstavljena klubovima. Ipak, bolje ikad nego nikad“, poručuje kroz Meridian sport navijačima beogradskih večitih rivala Motejunas.
Čini se da su društvene mreže Evrolige — ključan faktor rasta takmičenja u ovoj eri — prethodnih godina u velikoj meri kapitalizovale jedinstvenu atmosferu u beogradskim arenama, kao i narative oko Večitog derbija, Željka Obradovića, Miloša Teodosića… Da li to vidite kao dokaz da su Partizan i Crvena zvezda povećali ukupno interesovanje za ligu od 2022. godine?
„Atmosfera u Beogradu je uvek jedinstvena i posebna. Ako pitate o značaju Beograda za Evroligu i košarku uopšte, nema sumnje da je to košarkaška zemlja. Oba kluba su doprinela ne samo na terenu, već i van njega. Svake godine su konkurentni. Ima uspona i padova, što je normalno u vođenju košarkaškog tima, ali veoma poštujem vlasništvo oba kluba. Oni razumeju igru. Razumeju biznis igre. A kao Litvanac, uvek poštujem srpsku košarku jer ima sjajnu bazu, od mlađih kategorija do Evrolige, pa čak do MVP NBA lige“
Kako objašnjavate česte komentare da je veliki broj smena trenera u Evroligi posledica zgusnutog rasporeda i sve većeg broja povreda igrača?
„Dobrobit igrača je uvek u središtu svih odluka Lige i o tome nema pregovora kada je reč o rasporedu utakmica i proširenju formata. Poslednjih godina, zajedno sa ELPA, radili smo na tome da uslovi za igrače budu na vrhunskom nivou, uključujući proširenje medicinskog tima, unapređenje kondicione pripreme i praćenje obrazaca povreda. Uslovi za igrače su se značajno poboljšali u poslednjih nekoliko godina. Potpisali smo prvi Okvirni sporazum (EFA) sa ELPA 2021. godine i obnovili ga 2024, unapređujući njihove uslove, svesni da su oni glavni protagonisti Lige i da je njihova dobrobit ključna za pružanje najboljih performansi našim navijačima. Kalendar nije samo pitanje Evrolige. To je pitanje koje mora da se rešava na svim nivoima — domaća takmičenja, kupovi, nacionalni timovi. Ovo je veoma teško pitanje. Lično verujem da moramo pružiti najbolji proizvod i utakmice najvišeg kvaliteta navijačima, ali i razumeti tradiciju i postojeći sistem koji je veoma teško promeniti. Ipak, ostajem optimista da se mogu pronaći rešenja za stvaranje nove ravnoteže.“
Zašto je usvojen trenutni format takmičenja (20 timova, ligaški sistem), posebno imajući u vidu da su klubovi već izražavali zabrinutost zbog broja utakmica u sezoni? I da li biste iz današnje perspektive podržali taj format?
„Ovaj format takmičenja kreiran je kako bi unapredio konkurentnost Lige i razvijen je nakon temeljnih razmatranja bezbednosti i dobrobiti timova. Tačno je da je broj utakmica povećan i da su timovi morali da se prilagode novom formatu. Ipak, odluke rukovodstva Evrolige zasnivale su se na pružanju najboljeg mogućeg proizvoda navijačima — što smo dosledno postizali u prošlosti. Verujem da će ovo proširenje dodatno unaprediti kvalitet i privlačnost Lige. Evroliga je uvek spremna da sasluša i razmotri izmene formata ako timovi to budu želeli, ali za sada je većina zadovoljna trenutnim formatom“, tvrdi Motejunas u intervjuu za Meridian sport.
Očekujete li dalje promene sistema takmičenja u bliskoj budućnosti?
„Kontinuirano unapređenje deo je filozofije Evrolige, tako da su promene i napredak neizbežni, posebno sada kada Evroliga ulazi u novo poglavlje.“
Da li verujete da je košarka timski sport koji je najviše pretrpeo na klupskom nivou zbog rata između Rusije i Ukrajine, s obzirom na to da je izgubila veliko tržište i snažan takmičarski centar?
„Iz košarkaške perspektive, gubitak velikog tržišta i veoma konkurentnih klubova jasno je imao sportski i komercijalni uticaj. Istovremeno, nikada nisam osećao direktan pritisak u vezi sa našom pozicijom — ona je bila jasna i dosledno komunicirana svima. Snaga evropske košarke leži u njenoj dubini: kada su neka tržišta izgubljena, druga su istupila, dobila vidljivost i donela novu energiju takmičenju. Kao i sve sportske organizacije, pažljivo pratimo odluke Međunarodnog olimpijskog komiteta, jer se širi sportski pokret obično prilagođava tom okviru. Lično, povratak timova bih video kao pozitivan korak samo ako bi došao zajedno sa završetkom rata. Do tada, moj stav ostaje nepromenjen.“
Iz FIBA su u više navrata isticali da se komunikacija između dve organizacije poboljšala tokom Vašeg mandata kao izvršnog direktora. Kako biste ocenili taj odnos?
„Tokom svog mandata uložio sam mnogo napora u razvoj i jačanje partnerstava koja su ključna za Ligu i njenu budućnost. Verujem da je snažna komunikacija između organizacija ključna za obezbeđivanje najboljeg mogućeg iskustva i za timove i za navijače. Bio sam veoma zadovoljan odnosom koji smo izgradili sa Andreasom Zaglisom i Horheom Garbahosom, da pomenem neke. Svi radimo u košarci i treba da gledamo širu sliku kako bismo pružili najbolji proizvod našim navijačima i partnerima, bez obzira na to koju organizaciju predstavljamo.“
Plate igrača i trenera nastavljaju da rastu iz godine u godinu, a ipak mnogi evroligaški klubovi (zvanično) sezonu završavaju sa gubicima. Iz poslovne perspektive, zašto se taj trend nije promenio?
„Evroliga uvodi sistem ograničenja plata i poreza na luksuz kako bi unapredila transparentnost, podržala dugoročnu finansijsku održivost i podstakla još uravnoteženiju i atraktivniju konkurenciju. Standardi konkurentske ravnoteže predstavljaju presedan u evropskom sportu i usklađuju sve aktere (Ligu, klubove i igrače) oko jednog cilja: rasta prihoda. Kada je reč o modelima finansijskog fer-pleja, Evroliga pristupa postepeno kako bi se osigurali dugoročna stabilnost, transparentnost i fiskalna odgovornost među klubovima.“
Iz perspektive poslovnog čoveka, da li verujete da bi organizacija poput NBA ušla na evropsko tržište bez temeljne procene svih ekonomskih faktora? I zašto Evroliga nije prihvatila prvi predlog (o kojem su svi govorili) od NBA, pre nego što se liga obratila FIBA?
„NBA je očigledno jedna od najjačih sportskih organizacija na svetu, tako da nema sumnje da se njihovi potezi zasnivaju na proceni ekonomskih faktora. Ali način na koji sport funkcioniše u SAD i Evropi nije isti.
Odluku da se ne ulazi u taj angažman doneli su sami klubovi. To je bilo pre dve godine. Mnogo toga se promenilo. Uvek sam verovao da postoji mnogo stvari koje mogu pomoći košarci ako se radi zajedno.“
U odbrani svog statusa vodećeg evropskog takmičenja, Evroliga često naglašava tradiciju. Da li mislite da veliki broj američkih igrača — koji čine više od 50% onih sa značajnom minutažom — ugrožava tu tradiciju? (Iz perspektive srpskih klubova, ima manje domaćih igrača, iako su Partizan i Crvena zvezda istorijski poznati kao razvojni centri talenata, dok je Žalgiris čuva bazu litvanskih košarkaša i dalje)
„Ne mislim da je to pretnja tradiciji. Identitet evropske košarke nikada nije bio definisan nacionalnošću igrača, već klubovima, navijačima, stilom igre i sistemom razvoja. Međunarodni talenat — uključujući mnoge američke igrače — podigao je nivo konkurencije i globalnu vidljivost Lige. Istovremeno, razvoj domaćih igrača ostaje osnovni prioritet. Snažne akademije i jasni putevi ka prvom timu ključni su za dugoročnu budućnost evropske košarke, a klubovi slede različite modele u zavisnosti od svoje filozofije, tržišta i takmičarskih ciljeva.“
Dubai je ušao u Evroligu i doneo finansijski kapital, ali da li mislite da je postojao alternativni scenario u kojem bi arapske investicije bile usmerene ka već etabliranim tradicionalnim velikanima — slično onome što smo videli u fudbalu sa klubovima poput PSŽ i Mančester sitija? Ako jeste, da li bi taj model bio privlačniji i potencijalno održiviji?
„Investicije u evropsku košarku — iz bilo kog regiona — pozitivan su znak rastuće vrednosti i globalne privlačnosti igre. Ipak, svaki sport ima svoju strukturu i tradiciju. Evropska košarka je oduvek bila zasnovana na snažnim klubovima, sportskim zaslugama i dugoročnoj održivosti. Ulazak Dubaija nije u cilju zamene ili preoblikovanja tog modela, već dodavanja novog tržišta, novih navijača i novih komercijalnih prilika za sve aktere. Umesto fokusiranja na alternativne scenarije, fokus bi trebalo da bude na tome kako iskoristiti nove investicije za jačanje čitavog ekosistema uz očuvanje identiteta i konkurentnosti lige. Velika snaga Evrolige je to što može da dovede klubove sa Bliskog istoka u evropski košarkaški ekosistem. I nije reč o posedovanju tima. Reč je o širenju evropskog stila košarke na Bliski istok. Za dve godine tim iz Dubaija je mnogo napredovao uz vlasništvo i dobro upravljanje. I verujem da će nastaviti da raste, jer je to deo DNK Dubaija.“
Da li je jedan od strukturnih izazova evropske klupske košarke to što su treneri — a u nekim slučajevima čak i klupski rukovodioci — često veće zvezde i imaju veći uticaj od samih igrača?
„Ne bih to opisao kao strukturni izazov. To je više odraz kulture evropske košarke, koja je oduvek bila usmerena na tim i klub. Snažni treneri, iskusni rukovodioci i talentovani igrači deo su tog identiteta. Istovremeno, igrači su centralne figure igre i glavni razlog zbog kojeg se navijači povezuju sa sportom. Verujem da je jedan od ključnih ciljeva za budućnost nastavak podizanja njihove vidljivosti, ličnog brenda i uloge u ukupnom košarkaškom ekosistemu, uz očuvanje vrednosti koje evropsku košarku čine jedinstvenom.“
Na šta ste najponosniji sada kada ste napustili Evroligu?
„Tokom svog mandata doprineo sam strateškom rastu Evrolige, ojačao angažman navijača, radio na globalnoj ekspanziji, razvijao medijska partnerstva i privukao stabilne finansijske sponzore. Sistematski napori rezultirali su rastom ukupnih prihoda od 44%, rastom ekonomskih raspodela timovima od 50%, rastom sponzorskih prihoda od 50% u poslednje dve godine, kao i trostrukim do petostrukim povećanjem vrednosti Fajnal-fora u odnosu na prethodno najuspešnije izdanje. Dugoročno partnerstvo sa IMG-om produženo je do sezone 2035–36, a započeta su i potpisana dugoročna strateška partnerstva sa Abu Dabijem i Etihad Airways-om, što je omogućilo ligi da dosegne globalna tržišta. Otključali smo tržište Bliskog istoka, proširivši domet Lige i izvozeći evropsku igru u potpuno novi region. Fajnal-for je održan u Abu Dabiju, učvršćujući rast Lige van Evrope. Dubai Basketball primljen je u Ligu kao prvi tim iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Takođe, format Evrolige je uspešno proširen na 20 timova, povećavajući konkurentnost i pružajući još impresivnije iskustvo navijačima u sezoni 2025–26. Pokrenuli smo i nove FFP Standarde konkurentske ravnoteže, prve takve u evropskom sportu. Sve ovo rezultat je napornog, sistematskog i posvećenog rada, što se ogleda u brojkama iz 25. sezone Evrolige: odigrano je više od 300 utakmica, uz prisustvo više od 3 miliona gledalaca; digitalni angažman navijača povećan je četiri puta; pregledi sadržaja porasli su tri puta, dostigavši više od 1,1 milijardu, dok su pregledi sadržaja na društvenim mrežama porasli šest puta. U poslednjih pet godina broj televizijskih gledalaca je udvostručen. Prihodi ELTV-a takođe su porasli četiri puta. Ovo je samo deo dostignuća na koja sam ponosan.
Možda najvažnije, izgradili smo osnaženu strukturu uprave — funkcionalnu, otpornu i spremnu da Ligu podigne na sledeći nivo, bez obzira na to ko sedi u fotelji izvršnog direktora. Ponosan sam i na spektakularne utakmice, dinamične timove i stalno rastuću posećenost. Sve to odražava dosledan rast Evrolige u snažnog i autentičnog regionalnog lidera, koji čuva najbolje vrednosti i nasleđe evropske košarke.“
Kakvo je Vaše mišljenje o nasledniku na čelu Evrolige, Ćusu Buenu?
„On je snažan kandidat za ovu poziciju, sa dugogodišnjim iskustvom u industriji i jasnom strateškom vizijom. Može doneti značajnu vrednost Evroligi kroz obezbeđivanje novih partnerstava i širenje njenog dometa. Uveren sam da je Evroliga izabrala najprikladnijeg kandidata za novu ulogu izvršnog direktora, koji će dodatno ojačati uspostavljenu košarkašku tradiciju regiona. Želim mu sve najbolje i nadam se da će Evroligu podići na viši nivo.“
Gde vidite evropsku košarku za pet godina?
„Za pet godina vidim evropsku košarku kako nastavlja snažan rast, sa više investicija, većom komercijalnom vrednošću i još širom globalnom publikom. Ključ će biti očuvanje jedinstvene piramide i klupske kulture koja našu igru čini posebnom, uz veću inovativnost u medijima, angažmanu navijača i digitalnoj distribuciji. Potencijal je ogroman i verujem da će evropska takmičenja biti snažnija, održivija i međunarodno vidljivija nego ikada ranije.“
Kao ambiciozan i uspešan biznismen, koji su vaši sledeći koraci — ako možete da ih podelite sa nama?
„Bilo je to teško, ali nagrađujuće iskustvo na kojem sam zahvalan. Nastaviću da budem prisutan u košarci i industriji zabave uopšte. Vreme će pokazati u kom obliku. Ali košarka i Evroliga će ostati moja strast“, zaključio je intervju za Meridian sport Paulijus Motejunas, doskorašnji prvi operativac Evrolige.
Bonus video:
Zoja
Znači njemu treba da zahvalimo što smo dobili ovu produženu vajld-kard opciju da igramo Evroligu.
sofija
On je jedna od zrtava dolaska NBA u Evropu