Kada je zbog problema sa srcem morao prerano da se oprosti od odbojke, delovalo je da je Aleksa Brđović ostao bez sporta koji mu je obeležio život. Sin nekada slavnog igrača i trenera Dejana Brđovića odrastao je uz loptu, hale i velike utakmice, ali je sudbina želela da njegov put ne bude onaj igrački. Posle teškog trenutka i preranog kraja karijere, dugo je tražio sebe, a onda je tiho, bez velike pompe, počeo novu priču – kraj aut linije.
Ispostaviće se, onu životnu.
Sa svega 33 godine, Brđović danas iza sebe ima rezultate o kojima mnogi treneri sanjaju čitavu karijeru. U Radničkom iz Kragujevca, klubu u kojem je nekada trag ostavio i njegov otac, uspeo je da napravi istoriju – četiri trofeja za četiri godine, dve uzastopne šampionske sezone i generaciju igrača koja je Kragujevac ponovo pretvorila u centar srpske odbojke. Miran, nenametljiv i uvek više okrenut timu nego sebi, postao je jedno od najlepših lica nove trenerske generacije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sada je došao trenutak za novi korak. Posle istorijskih uspeha sa Radničkim, Aleksa Brđović odlazi u Rusiju, gde će voditi Orenburg. Iz Kragujevca odlazi kao trener koji je promenio istoriju kluba – i kao čovek koji je pokazao da se i posle teških životnih trenutaka može pronaći novi put ka velikim pobedama.
Pre odlaska u Rusiju, Brđović je govorio za Meridian Sport o novom izazovu, ligi koja ga čeka, ali i iskustvu koje već nosi iz perioda kada je kao igrač nastupao tamo. Jasno je da odluku nije donosio dugo – ovakve prilike se ne odbijaju.
“Pa ova opcija je izašla naravno preko menadžera. U Rusiji sam igrao, pa poznajem te neke ljude… Imao sam još jednu ponudu pre toga, isto od ruskog kluba. Ali, izašla je ova u međuvremenu. Za nekoliko dana se završilo, odlučio sam da prihvatim. Ipak je ruska liga u top pet po kvalitetu, igračima, organizaciji, po svemu… Jedini hendikep je što ne igraju Evropu, ali u neku ruku je to i lakše nego kad sam bio tamo ranije. Kad igraš domaća takmičenja uz CEV kup i pakao je što se tiče putovanja. Ali, moram da kažem da je i dalje visok nivo odbojke. Ima mnogo stranaca, a pojavili su se i novi ruski igrači. Mogu da budem srećan i zadovoljan jer odlazim u ovako jaku ligu“, rekao je na početku razgovora Aleksa Brđović.
Iako odlazi daleko od Srbije, Brđović priznaje da mu adaptacija neće predstavljati veliki problem. Ruski jezik već poznaje, a dodatnu sigurnost donosi činjenica da neće biti jedini čovek sa naših prostora u klubu. U ekipi je već Žarko Ubiparip, a stiže i Andrej Rudić iz Crvene zvezde.
“Pa dobro da… Biće i Rudiću lakše, prva godina u inostranstvu… Imao je sreću da mu bude domaći trener. Što se mene tiče, biće lakše. Ali, poznajem ruski jezik, pa to neće biti prepreka. Lak je jezik za nas iz Srbije, brzo se nauči“.
Govoreći o ruskoj odbojci, Brđović se prisetio perioda kada je tamo igrao, ali i otvoreno poručio da smatra da je kvalitet svetske odbojke danas slabiji nego ranije.
“Pamtim paklena putovanja, ali dobar nivo odbojke tih godina. Sada mislim da je opao nivo odbojke u svetu, ne samo u Rusiji. Evo gledao sam Fajnal-for Lige šampiona. Mislim da kvalitet nije bio na nivou na kome bi trebalo da bude, dostojan tih polufinala i finala. To je moje mišljenje i mišljenje nekih mojih drugara, odbojkaša, koji su na zalasku karijere. Sećamo se tih vremena kako je bilo pre. Ali, menja se vreme, stari odlaze, novi dolaze, to je normalno“.
Ipak, bez obzira na određeni pad kvaliteta koji vidi u modernoj odbojci, smatra da Rusija i dalje predstavlja vrhunski nivo organizacije i rada. Upravo zato novi posao vidi kao najveći izazov dosadašnje karijere.
“Rusija je poznata po dobroj organizaciji svih klubova. Odlične sale, uslovi, to je zavidan nivo odbojke, koji i dalje traje. Krivo mi je što ne igraju Evropu. Baš sam skoro gledao sve osvajače Lige šampiona, odsnosno finala koja su igrana. Skoro uvek je tu bila ruska ekipa, do 2020, 2021… Zenit toliko puta zaredom osvajao. Ulaže se još u odbojku iako nema evropskih takmičenja. Ima i publike mnogo. Velika promena, veliki ispit za mene“.
Uz novu sredinu dolazi i velika životna promena za porodicu, ali Brđović kaže da su se i na to već pripremili.
“Ići će sa mnom, pa će malo biti u Srbiji. Imamo tu mogućnost dok se ne krene u školu“.
A onda se razgovor prirodno vratio na Kragujevac i period koji će zauvek ostati upisan u istoriji Radničkog. Četiri trofeja za četiri godine – nešto što niko nije mogao da zamisli kada je kao mladi trener seo na klupu.
“Nisam mogao bolje da se oprostim. Nije niko zamišljao da će ovako da se desi, pogotovo pre četiri godine kad sam došao kao mlad trener. Fenomenalno što smo uspeli dve godine zaredom da osvojimo. Istorijski kad se pogleda – četiri osvojena trofeja. Pre toga Radnički je sve ukupno imao tri. A mi smo uspeli četiri da dodamo. Istorijski uspesi za klub u poslednje četiri godine. Pet finala, od toga četiri osvojena takmičenja. Stvarno sam srećan, ponosan, nije moglo bolje da se završi za mene. Verujem da će klub nastaviti u istom ritmu jer ostaju svi igrači. To se već zna – da je većina potpisala“.
Jedna od stvari na koju je posebno ponosan jeste odnos koji je izgradio sa ekipom. Upravo zajedništvo vidi kao ključ najvećih uspeha koje je Radnički ostvario prethodnih sezona.
“Igrači su me ispoštovali maksimalno. Nisam imao nikakav problem. Svi su dobri momci, što je najbitnije. Na kraju se sve poklopilo, spojila se i atmosfera i sve. I prošle i ove sezone“.
Brđović ne krije da mu na početku nije bilo lako. Bio je veoma mlad trener, često i mlađi od pojedinih igrača, ali je autoritet gradio mirnoćom, radom i iskrenim odnosom.
“Imao sam sreću da pola godine radim kao pomoćni trener. Tu je bio Željko Bulatović, uz njega sam ulazio u posao. Nisam stvarno znao kako će biti. Imao sam sreću da su svake godine bili dobri momci, da su me poštovali. Iako sam bio od nekih pet, šest godina mlađi… Ali, poznavali smo se. S nekima sam se i družio, ali sve je to van terena bilo. Totalno je drugačiji odnos trener – igrač. Što se toga tiče nisam imao nikakvih problema“.
Naravno, nije sve išlo idealno. Bilo je poraza, razočaranja i trenutaka kada su mnogi sumnjali, pa i on sam. Upravo tada je, kaže, najviše značila podrška ljudi iz kluba.
“Bilo je teških momenata. Prve godine nije došao trofej, što je i normalno. Jedne godine smo ispali od Mladog radnika u polufinalu Kupa (2023), a oni su bili sedmi, osmi na tabeli. Nije ni realno da se uvek pobeđuje i dolazi do finala. Ali, ja sam tad imao podršku od direktora kluba. On me i doveo, nešto je video u meni. Jedini me pozvao da budem trener. Dao mi je šansu. Niko se nije setio mene otkad sam prestao da igram. Nijedan klub, niti bilo ko… Niko se nije setio da me pozove za bilo šta. Hvala mu na tome. Na kraju se tako poklopilo, da smo napravili istorijske uspehe“.
Posebno mu je drago što poslednjih godina sve više bivših igrača dobija priliku da radi kao trener, jer veruje da srpska odbojka samo tako može da dobije novu energiju i kvalitet.
“Teško je dobiti šansu. Ali, sada se ipak otvara. Vidim da ima mnogo mladih trenera, mnogo bivših igrača na tim pozicijama. Sviđa mi se, jer i treba da bude tako. Neko ko je ceo život u odbojci, poznaje je, igrao je na vrhunskom nivou – pa i treba da bude trener. Neven, Aca Mitrović, Joza, Bojan Janić, Terzić… Sedam-osam ekipa ima te trenere, bivše vrhunske igrače. To je dobro i za našu odbojku, jer znamo svi da imamo problem sa igračima. Verujem da će se pojaviti mladi novi igrači i da će biti kvalitetniji uz rad sa takvim trenerima. Ja sam imao sreću da me Radnički prepoznao, kao što je i Nevena. U isto vreme smo počeli – on u Karađorđu, ja u Radničkom. Pruža se šansa trenerima i to je mnogo bolje nego ranije. A što se tiče igrača – problem je evidentan. Ali mislim da je i u svetskoj odbojci problem, ne samo u našoj. Da nije kvalitet kao pre…“.
Govoreći o promenama u modernoj odbojci, Brđović je istakao da igrači danas mnogo duže traju nego ranije, navodeći primere veterana koji i dalje igraju na vrhunskom nivou.
“Produžio se vek igranja. Kod nas Mladen Bojović igra na dobrom nivou, vrhunskom za naše uslove. Video sam u Francuskoj tehničar ima 41, igra u odličnom klubu. Ima takvih igrača. Šta reći o Maji Ognjenović? I dalje u Italiji, a i u reprezentaciji. To se promenilo u odnosu na ranije“.
Posebne reči imao je za igrače sa kojima je radio u Radničkom. Počeo je od Ivana Kostića.
“Igrali smo nekad zajedno. Uživao sam u radu sa njim, bio mi je pravi kapiten. I za svlačionicu i za sitne probleme koje smo imali na početku ove sezone. Svaki savet koji mu kažem – a nije bilo mnogo puta jer je čovek iskusan – uvek me ispoštovao. Tu je bio i Lopar s kojim sam nekada bio u Partizanu. Imao sam njegovu pomoć vezanu za teren. Pogotovo srednji blokeri… Konsultovali smo se oko utakmica i nekih tehničkih stvari. Njih dvojica su mi najviše pomogli”.
Neki igrači su napravili veliki iskorak…
“Gajović je postao reprezentativac. Mislim da igra mnogo bolje nego ranije. Posebno ovaj plej-of, igrao je na baš dobrom nivou. Voleo bih da on i Ivan Ćirović tokom narednih godina nađu neke dobre klubove u insotranstvu. Ne znam koliko je moguće, ali su zaslužili. Ćirović je odigrao fenomenalno, niko nije očekivao. On je došao da bude drugi ili treći primač, ali izborio se dečko i svaka mu čast. On je sigurno najkonstantniji igrač u poslednje dve godine. Igrao je svaku utakmicu na istom nivou, što je veoma teško. Pogotovo što smo igrali Evropu, imali paklen raspored, putovanja… Do januara smo imali 20 i nešto utakmica. Svaka mu čast na tome. Sreća i za njega i za klub je što se retko kad povređuje, što je veoma bitno u današnje vreme“.
Tokom sezone bilo je i problema sa sastavom, povredama i neplaniranim promenama, ali Brđović smatra da je upravo tada Radnički pokazao karakter šampionske ekipe.
“Žao mi je što je tako ispalo sa Nejićem. On je došao prvi, drugi dan i rekao da ne može, da ga boli koleno. Ali, imali smo i sreću da je Kovač bio slobodan, želeo je da dođe. Već je bio u Kragujevcu. Pa smo izvukli sezonu. Morate da imate sreće da se nađe neko ko bi došao u takvom trenutku. Stvarno je odigrao dobro Davide, nema šta da se priča. Na kraju se sve poklopilo za taj plej-of“.
Svestan je da ga u Rusiji čeka mnogo veći pritisak nego u Srbiji, ali veruje da ga je upravo period proveden u Kragujevcu pripremio za naredni korak.
“Uvek ima pritiska u trenerskom poslu. Prošle sezone smo osvojili duplu krunu i opet kad je krenula nova moraš sve ispočetka, sve se zaboravlja… Izgubi se jedna utakmica, odmah sam sebi stvoriš pritisak. To što je bilo – bilo je. Jedna lepa priča u Radničkom, to će ostati uvek zapisano. Nastavlja se karijera, biće mnogo teže, jača liga. Veći uslovi, veća organizacija, sve je na višem nivou. Veliki izazov za mene kao trenera. Tamo je samo Plamen Konstatinov stranac trener, uglavnom su sve ruski stručnjaci. Pritisak postoji, ali dobro. Prošao sam već razne stvari u Kragujevcu, tako da sam spreman“.
Za kraj, Brđović je govorio i o Nemanji Opačiću. Doskorašnjem asistentu koji je preuzeo njegovu poziciju. Uveren je da klub ostavlja u pravim rukama i da trofejni niz neće stati njegovim odlaskom.
“Naravno, ako je iko zaslužio to je on – da bude tu posle mene. Već je sedam, osam godina pomoćni trener. Nema šta, ja sam ubeđen da će nastaviti da se prave dobri rezultati. On ima i igračkog iskustva… Čujemo se svaka dva, tri dana. Mi smo prijatelji i van te sportske priče. Imaće pomoć kad god mu zatreba. Ako me neko bude iz kluba pitao za savet, uvek ću biti tu da pomognem. Da li sledeće godine ili za pet – nebitno. Stvarno im želim svu sreću. I njemu i svima ostalima. Ubeđen sam da će se nastaviti niz trofeja“.
Bonus video:
vladimir
Rusija kao sledeci korak ima smisla, ali bice pravi test. Tamo nema prostora za gresku, ocekivanja su uvek visoka i sistem je zahtevan
slobodan
cetiri trofeja za cetiri godine u Radnickom nije slucajnost nego ozbiljan rad. To sto je uradio u Kragujevcu je bukvalno istorija kluba.