Ako postoji savršen scenario za “začepiti usta svima”, onda je to ova sezona Intera. Klub koji je prošle godine delovao kao promašen projekat, tim koji je u finalu Lige šampiona izgledao kao sparing partner, ekipa koja je izgubila trenera i identitet – danas je na vrhu Italije. Nerazuri su osvojili 21. skudeto, sa pričom koja ima i inat i emociju, pa i dozu haosa koja ide uz momke iz Milana.
Inter je sezonu počeo sa novim licem na klupi i starim sumnjama u svlačionici. Kristijan Kivu je bio veliko igračko ime, ali je početnik u trenerskom poslu od kojeg se nije baš očekivalo da momentalno promeni tok stvari posle odlaska Simonea Inzagija, poraza od PSŽ-a od 5:0 u borbi za evropski presto, gubitka nacionalne krune…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U kampanju je ušetao tiho, gotovo neprimetno, sa etiketom diletanta i bez kredita kod javnosti. Krpio je pukotine u svlačionici, vraćao veru igračima i slagao tim koji je pre toga bio na ivici raspada. I baš iz tog haosa, iz tog “ništa posebno”, izrasla je šampionska priča koja je crno-plave vratila na vrh Italije.
Nije preterivanje, Kivuu su odbrojali dane pre nego što je i počeo. Rumun je došao iz Parme u haos. Nasledio je ekipu koja je bila psihološki devastirana posle evropskog debakla, i bio je otpisan gotovo od svih. “Neće dočekati zimu”, “nije za ovaj nivo”, “eksperiment” – etikete su letele sa svih strana.
I onda je Kristijan napravio prvi bitan potez. Pozvao je Aleksandra Kolarova da mu bude desna ruka. Nije to bio PR potez, nego signal da mu treba neko ko razume svlačionicu u kojoj je ne tako davno završio karijeru. Neko ko zna kako diše ekipa, neko ko će da preseče kad treba. Taj potez je bio prvi klik u slagalici.
Bilo je utakmica gde je Inter izgledao kao mašina i onih gde su njegovi igrači delovali kao da su se prvi put sreli na terenu. Povrede, padovi forme, nervoza, pa i ona čuvena “pazza Inter” epizoda. Sve je bilo tu. Ali razlika između šampiona i ostalih je u jednoj stvari – kako preživiš kad ne ide.
Dok su drugi pucali pod pritiskom, Nerazuri su gurali dalje. Nisu briljirali uvek protiv direktnih rivala, ali su redovno mlatili “male”. I tu se osvaja titula. Nema romantike, samo bodovi. A kad se lomilo, kad su utakmice išle u haos, Inter je bio hladniji. Zreliji i ciničniji.
Na početku je bila sprdnja. Posle dva poraza, Kivua su već selili sa klupe. Pričalo se da je “više psiholog nego trener”. Ispostavilo se da je baš to trebalo ovom timu. Jer ovaj Inter nije trebalo da uči kako da igra fudbal. Trebalo ga je razumeti i ukomponovati.
Primera radi, Hakan Čalhanoglu i Lautaro Martinez, simboli Nerazura, bili su u svađi. Napetost, varnice, ego. Klasična priča velikog kluba. Kivu nije lomio preko kolena. Pustio je da se stvari smire, zaštitio ih od spoljnog pritiska i dobio nazad lidere.
Isto važi za Markusa Tirama. Nije bio u formi, psihološki van ritma. Većina bi ga zakucala na klupu. Kivu ga je čekao. Dao mu prostor. I dobio gol u ključnom trenutku. To je osećaj.
Milano je sinoć eksplodirao u pobedi Intera nad Parmom od 2:0, vredne titule. San Siro je bio u delirijumu, Duomo pun ko oko, trgovi širom zemlje u bojama Intera. Ali u taboru Nerazura nema vremena za opuštanje. Sledeći korak je Kup Italije. Lacio čeka u Rimu u finalu. Dupla kruna je realna opcija.
Kivuova žetva trofeja je odgovor svima koji su otpisali ovaj tim. Svima koji su slavili Inzagijev odlazak kao kraj jedne ere. Svima koji su verovali da Inter ulazi u tranziciju bez pravca. Rumun je doneo restart.
Možda nije revolucionar kao njegov nedavno preminuli zemljak Mirčea Lučesku, koji nije imao sreće da napravi nešto veliko u Interu. Nije ni taktički ludak. Deluje kao neko ko je došao u klub u kojem je ograo sedam godina i osvojio sve što je mogao, pogledao šta ima, smirio haos i izvukao maksimum.
Sad tek počinje izazov za Kristijana Kivua. Slede promene, odlazak starijih igrača, veći pritisak i obaveza da se Evropa odigra ozbiljnije nego protiv Bode Glimta. Sad više nema izgovora. Nema autsajdera. Inter je opet meta.
Ova sezona je pokazala da Nerazuri umeju da prežive kad ih svi otpišu. A, to je najopasnija vrsta šampiona.
ŠAMPIONI ITALIJE:
36 – Juventus
21 – Inter
19 – Milan
9 – Đenova
7 – Bolonja, Pro Verćeli, Torino
4 – Napoli
3 – Roma
2 – Fiorentina, Lacio
1 – Kaljari, Verona, Sampdorija, Noveze, Kazale
Bonus video:
despot
Sad to sve ostaje iza njih najbitnije da su došli do titule radili su duže vremena zajedno u klubu i to je dalo ozbiljne rezultate