Hviča Kvarachelija, problem koji raste

Nekada je PSŽ kupovao najveća imena svetskog fudbala da bi izgledao moćno, a sada ima igrača koji protivnike tera da se osećaju nemoćno. Ono što nisu uspeli Lionel Mesi, Nejmar i Kilijan Mbape, uspešno radi Hviča Kvarachelija, koji nije stigao u Pariz sa statusom superstara. Ipak, za manje od godinu i po dana postao je neko bez kog prvak Evrope više ne može da diše.

I dok su reflektori često usmereni ka Usmanu Dembeleu, dok se priča o umu Luisa Enrikea, Gruzin je u tišini postao čovek koji lomi najveće utakmice. Bez potrebe da bude u centru pažnje. Samo prostor i lopta. Tada Hviča postaje pošast koja ne može da se kontroliše.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Hviča ostavlja utisak igrača koji uživa tek kada oko njega počne haos. Kada stadion bruji, kada sve puca i kada lopta postane teška kao kamen, bogme i “kockasta”. Tad izlazi Kvaradona. Lik koji uništava plan utakmice rivala za 10 minuta i onda ostatak večeri provede trčeći kao opsednut, zaposednut, gazeći nazad i napred, dok protivnik ne padne.

Bajern je mislio da će na Alijanc areni da proguta PSŽ, ali je jedva izvukao 1:1. Sedamdeset pet hiljada ljudi, revanš polufinala Lige šampiona, nemački gigant ranjen posle ludih 5:4 iz Pariza i atmosfera koja je više ličila na opsadno stanje nego na fudbalsku utakmicu. Parižani su došli u Bavarsku sa idejom da prežive. Kvarachelija da vlada.

Kvara je kasnije rekao da mu je to bila najteža utakmica sezone. I možda ju je baš zato odigrao kao da je rođen za takve večeri. Treći minut. Dovoljno mu je bilo nekoliko sekundi da razvuče Bajernovu odbranu i otvori prostor. Kombinacija sa Fabijanom Ruizom, pogled ka sredini i onda povratna lopta za Usmana Dembelea. Gol. Muk u Minhenu. Bajernov plan počeo je da se raspada pre nego što je utakmica pošteno krenula.

Taj trenutak ostaje zapisan. Bio je to ulazak u istoriju. Kvarachelija je postao prvi igrač koji je direktno učestvovao kod gola na sedam uzastopnih utakmica nokaut faze Lige šampiona. Sedam mečeva. Sedam puta je ostavio trag.

Monako je prvi pao. Čelsi je posle njega osetio šta znači kada Gruzin dobije prostor, gol u prvom meču, asistencija u drugom. Liverpul je prošao isto. Bajern je u prvom polufinalu dobio dva komada direktno od njega, a onda i ovu asistenciju u revanšu koja je zaključala rekord. To je niz koji pokazuje koliko je Hviča postao smrtonosan kada utakmica dođe do ivice pucanja.

Kompletno čudovište od igrača. U ekipi punoj skupih zvezda i ega, on izgleda kao neko ko je spreman da umre za svaki sprint. Protiv Bajerna nije isključivo napadao. Jurio je nazad kao levi bek, zatvarao prostor. Udarao presing, pomagao Nunu Mendešu svaki put kada bi Majkl Olis pokušao da se oslobodi. Dok je Francuz nestajao sa utakmice, Kvarachelija je bio svuda. Napred da slomi ritam Bajerna. Pozadi da uguši svaki pokušaj kontranapada.

A, nije delovalo da će sve ići ovako glatko na Parku prinčeva. Kada je u januaru 2025. godine napustio Napoli i stigao u Grad svetlosti za 80 miliona evra, mnogi su mislili da će nestati u mašineriji PSŽ-a. U timu punom velikih imena i pritiska lako se izgubi identitet. Pogotovo kada iza sebe nosiš teret nadimka Kvaradona. Jer u Napulju taj nadimak nije šala. Ne dobija se na lepe oči. Tamo je Maradona religija.

“Kada sam stigao u Napoli, ljudi na ulici su počeli da me zovu Kvaradona. Zadovoljstvo je biti upoređen sa GOAT-om fudbala. Sa najvećim. On je bog“, govorio je Gruzin pred prvi duel sa Bajernom.

Sedam mečeva, jedan čovek: Liga šampiona pod Kvarachelijinim pečatom

Nadimak je dobio zbog načina na koji lomi protivnike u driblingu, zbog niskog težišta, zbog ludih promena pravca i tog osećaja da lopta kao da mu je zalepljena za nogu. Zbog toga su ga zvali i gruzijski Mesi. Đanfranko Zola ga je čak upoređivao sa Džordžom Bestom. A Kvarachelija je odrastao diveći se Kristijanu Ronaldu i pokušavajući da kopira svaki njegov pokret. Danas deluje kao spoj svih pomenutih, ali opet potpuno svoj.

Dva skudeta ostavio je momak iz Tbilisija iza sebe u Napoliju, a onda je u Parizu nastavio da skuplja trofeje gotovo bez predaha. Liga 1, Kup Francuske, Superkup Evrope, Superkup Francuske, Interkontinentalni kup… Jedino je Svetsko klupsko prvenstvo izmaklo, i to tek u finalu protiv Čelsija.

A individualne brojke? Još luđe kada se uzme u obzir da nije bio zakucan u startnih 11 tokom cele sezone. Na 44 utakmice upisao je 18 golova i 10 asistencija na 2.666 minuta na terenu. U timu u kojem Luis Enrike rotira Dembelea, Barkolu, Duea i ostatak ofanzivnog arsenala, Kvarachelija je uspeo da postane centralna figura najvećih utakmica. Neko ko ne beži od pritiska. Igrač koji u polufinalu Lige šampiona izgleda kao da igra fudbal na ulici.

Zato Arsenal ima razlog za nervozu. PSŽ će 30. maja u Budimpešti igrati finale Lige šampiona protiv Tobdžija, a Kvaradona u taj meč ulazi kao možda i najopasniji čovek u Evropi. I dok ga Evropa poredi sa Maradonom, Mesijem, Bestom i ostalim ikonama, on i dalje priča kao momak koji je tek stigao.

“Naporno radim svakog dana, ali je jasno da je sve lakše kada igraš u ovako snažnom timu. Mi smo veoma povezani kao grupa, radimo jedni za druge i upravo to pravi razliku“, rekao je skromni i prizemni Hviča posle revanša sa Bajernom. “Ne znam da li je ovo moj najbolji period, možda jeste, možda nije. Ja igram da bih pobeđivao. Znam da moram da trčim i da se vraćam u odbranu, inače završavam na klupi“.

Baš u toj izjavi leži cela suština Hviče Kvarachelije. Delom je umetnik sa loptom. Dribler zbog kog se ustaje sa stolice. Igrač koji rešava utakmice. Istovremeno, prihvata prljav posao. Trči ko mazga, udara presing, vraća se 60 metara nazad i onda, nekoliko sekundi kasnije, uništi protivnika jednim potezom. Zato je na krovu Evrope.

Bonus video: