Svet je zvanično ostao bez reči, a fudbalska istorija bez ijednog slobodnog lista. Lionel Mesi je na Svetskom prvenstvu 2026. godine uradio ono što mu je jedino preostalo da zabetonira večnost. Onim svojim prepoznatljivim, hirurški preciznim prodorom sa ivice kaznenog prostora i rutinskim slanjem lopte u donji ugao srušio je Austriju, ali i Miroslava Klosea. Najveći, bez premca.
Sa pet pogodaka na aktuelnom Mundijalu Leo je stigao do kote od 18 golova u 28 utakmica na globalnoj smotri i usamljen seo na tron kao najbolji strelac u istoriji Svetskih prvenstava. Ponestalo je prideva još pre mnogo godina. Magičan, genijalan, nestvaran, vanzemaljac, mađioničar. Sve je već potrošeno. Ostao je samo Mesi, koji u sredu slavi 39. rođendan, a igra skoro kô u najboljim danima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ceo svet kliče La Pulgi, ali ovaj istorijski uzlet i sve one mitske godine u Barseloni verovatno se nikada ne bi dogodile da pre više od četvrt veka jedan tvrdoglavi Katalonac nije odigrao na sve ili ništa, i to u teniskom klubu, preko zgužvane maramice.
Karles Rešak je govorio da će u istoriji Barselone ostati upamćen samo zbog jedne stvari. Čovek koji je na Kamp Nou proveo 44 godine kao igrač, član stručnog štaba, trener i savetnik direktora, potpisao je Lionela Mesija na salveti i sebe utkao u legendu.
Ta salveta i danas postoji. Mesijev prvi veliki agent Horasio Gađoli je čuva kao relikviju. Povremeno je pokaže prijateljima, novinarima ili ljudima iz fudbala. Neki smatraju da bi trebalo da stoji u muzeju Barselone. Možda i treba.
Na tom komadu papira praktično je ispisana istorija modernog fudbala. Sve je počelo 17. septembra 2000. godine. Na aerodromu El Prat Gađoli je čekao trinaestogodišnjeg dečaka iz Rosarija. Leo je stigao sa ocem Horheom, argentinskim zastupnikom Fabijanom Soldinijem i velikim snovima.
22.00: (1,22) Engleska (6,40) Gana (14,0)
U Barseloni ih je sačekao čovek po imenu Đozep Marija Mingelja, koji je Karlesu Rešaku rekao jednu vrlo smelu rečenicu:
“Ovaj klinac je novi Maradona“.
Mingelja nije bio bilo ko. Upravo je on 20 godina ranije doveo Dijega Maradonu u Barselonu, pa njegove reči nisu mogle da se ignorišu. Nisu ni smele. Rešaku su se dobrano urezale.
Mesi je bio smešten u hotel Plaza, tik ispod Monžuika. Već narednog dana trenirao je sa omladincima na Olimpijskom stadionu, među kojima su bili Sesk Fabregas i Đerar Pike. U svlačionici su svi videli dečaka koji nije imao ni metar i po. Mršav, tih i gotovo neprimetan. Jedva da je progovorio.
Deca su ga prozvala El mudo – nemi.
Na terenu se, međutim, dogodilo nešto sasvim drugo. Klinac koji nije pričao počeo je da govori loptom. E, taj jezik ostali nisu baš dobro znali.
Rešak nije bio u Barseloni u vreme Mesijevog dolaska. Nalazio se na Olimpijskim igrama u Sidneju, a kada se vratio, organizovana je nova utakmica kako bi mogao da vidi Argentinca. Došao je sa zakašnjenjem, laganim korakom obišao teren, stao iza gola, pa seo na klupu. Nije mu trebalo mnogo. Samo sedam ili osam minuta. On kaže dva. Dovoljno.
“Posle dva minuta sam znao da moramo odmah da potpišemo tog klinca. Svako bi znao“.
Danas deluje kao da je sve bilo suđeno. Mesi i Barselona zvuče kao jedna reč. Kao da nikada nije moglo drugačije. Ali treba znati da je tada klub bio u rasulu. Đoan Gaspar upravo je postao predsednik. Luis Figo je otišao u Real Madrid. Navijači su besneli. Uprava se svađala. Ekipa je tonula.
Poslednja stvar koja je bila potrebna bio je trinaestogodišnji Argentinac i bilo kakva buka oko njega. Pritom, trebalo je pronaći posao njegovom ocu. Trebalo je plaćati hormonsku terapiju za rast koja je koštala gotovo 1.000 evra mesečno. Trebalo je dati ozbiljan novac porodici. Govori se o sumi od oko 50.000 evra godišnje. Za dečaka. To je rizik za nekoga ko ima “metar i žilet” i koji možda nikada neće uspeti.
Birokratija je divljala. Kao stranac, Mesi nije mogao da igra zvanične utakmice za omladince, već samo lokalna katalonska takmičenja. Porodica se preselila iz hotela u stan u ulici Gran Via de Karlos III, odakle se kroz prozor video Kamp Nou. Stadion je bio blizu, ali ugovor je bio svetlosnim godinama daleko.
Leov otac nije želeo da čeka. Prolazili su meseci i ništa se nije događalo. Pojavila se priča da bi La Pulga mogao da ode. U priču se umešao Real.
“Njegov otac je bio ljut. Rekao je da Leo odlazi“, prisetio se Rešak godinama kasnije u intervjuu za list AS.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
U decembru 2000. godine održan je sastanak u teniskom klubu Pompeja. Agent Gađoli je uveravao da će odvesti Lea negde drugde, i tada je Rešak učinio sudbonosnu stvar. Izvadio je salvetu i olovkom napisao sledeće:
“Ja, Karles Rešak, u svojstvu tehničkog sekretara FK Barselona, uprkos postojanju određenih mišljenja protiv toga, obavezujem se da potpišem Lionela Mesija ukoliko budu ispunjeni dogovoreni uslovi“.
Ona rečenica “uprkos postojanju određenih mišljenja protiv toga” ogolila je sumnju koja je vladala u kancelarijama Blaugrane. Ipak, iste večeri generalni direktor je prepisao tekst sa salvete na zvaničan klupski memorandum, ali agonija time nije završena.
Kako je u svojoj knjizi zabeležio novinar Grejam Hanter, šest meseci posle te famozne salvete, Horhe Mesi je očajan pisao predsedniku kluba jer obećani novac i dalje nije dospeo na račun.
“Situacija je veoma ozbiljna“.
Zvanični papiri iz FIFA stigli su tek u avgustu 2001. To leto donelo je i težak emotivni slom za dečaka. Njegova majka, braća i sestre nisu mogli više da izdrže pritisak i život u neizvesnosti, pa su se spakovali i vratili u Argentinu. Lionel je mogao sa njima. Nije želeo. Ostao je sa ocem, odlučan da uspe ili da propadne pokušavajući.
Nedugo potom sve je krenulo vrtoglavom brzinom. Kadeti, Huvenil, Barselona C, Barselona B i naposletku prvi tim. Za samo godinu i po dana preskočio je pet klasa, kao stranice u knjizi.
Frank Rajkard, nekadašnji trener Blaugrane, poveo je Argentinca u Porto 2003. godine na prijateljsku utakmicu povodom otvaranja stadiona Dragao. Godinu dana kasnije stigao je i zvaničan debi. Baš na Monžuiku, gde je u Barseloni za Lea sve počelo. Tamo gde je postao El mudo.
Mršavi klinac je zakoračio na teren u gradskom derbiju protiv Espanjola u 82. minutu umesto Deka.
“To je za moju mamu, koja je ostala u Argentini. Tih deset minuta pamtiću ceo život“, procedio je Mesi na pitanje šta će da uradi sa dresom.
Novine gotovo da ga nisu ni registrovale. Mundo Deportivo je objavio kratku vest da je debitovao klinac iz Argentine, ali bez ocene.
“Nije imao vremena da zablista“, pisalo je u katalonskom mediju.
Nisu znali. Niko nije znao, sem Mingelje i Rešaka. Lionel Mesi, taj mršavko iz Rosarija će da osvoji osam Zlatnih lopti, Svetsko prvenstvo, srušiće sve rekorde Barselone, postaće najbolji strelac u istoriji Mundijala… Postaće jednostavno najbolji.
Bonus video:
