Loznica je prošle noći postala mesto gde snovi udaraju u zid surove realnosti – koju je Vojvodina na najteži način upoznala i videla koliko par sekundi može da promeni istoriju kluba…
Imati sve pod kontrolom i dominirati terenom protiv favorizovanog, ali i grogiranog šampiona i potom ostati bez trofeja donosi razočaranje koje izlazi iz okvira uobičajenog. Bio je to meč koji je Novosađanima ponudio uspeh i malo čudo na tacni – koji su oni odbili i nastavili sada već hroničnu tradiciju poraza protiv Crvene zvezde u duelima za pehar.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
I zaista, sve je počelo idealno jer su rani golovi Siča i Vidosavljevića šokirali beogradski tim i možda i one neutralne navijače naterali da im poveruju. Puni samopouzdanja, pre svega Rosić, a onda i ostali, diktirai su tempo i činilo se da će ovo i biti njihova noć – do tog trenutka i zasluženo. Ipak, povratak preko Arnautovića uneo je nemir, a pogodak Rodrigaa u poslednjem napadu srušio je kompletnu psihološku konstrukciju ekipe koja je u ključnom momentu izgubila ono najvažnije – glavu.
Penal lutrija i promašaji Mladenovića i Merija samo su potvrdili tu tezu, jer je po iskustvu ili neiskustvu fudbalera sa Karađorđa u ovakvim utakmicama, bilo jasno da je pritisak preveliki za ekipu koja nije navikla da se često bori za trofeje. Iako su suze Njegoša Petrovića i njegovih saigrača preplavile stadion, niko ne može da ospori žar sa kojim su se borili i izgarali protiv daleko kvalitetnijeg i u ovakvim duelima “namazanijeg” rivala, a činjenica da su ove sezone u prva dva međusobna duela isto toliko puta slavili – pokazuje da su Novosađani na dobrom putu.
Miroslav Tanjga je nakon susreta ukazao na faktore koji su po njegovom mišljenju uticali na ishod, ali ostaje činjenica da je ovo peti put u poslednjih šesnaest godina da Vojvodina gubi finale od istog rivala. Da, sigurno da taj podatak ume i te kako da zaboli, a i istovremeno pokazuje kontinuitet prisustva kluba u samoj završnici najmasovnijeg takmičenja što je uspeh koji se ne sme zanemariti.
Bilo kako bilo, kraj ove drame u okrugu Mačve ne sme da baci senku na sve dobro što je urađeno tokom sezone u kojoj Vojvodina korača ka evropskoj eliti. Sa bodom više od Partizana na dva kola pre spuštanja zavese ovi momci imaju sudbinu u svojim rukama i veliku šansu da overe istorijsko drugo mesto u prvenstvu. Kvalifikacije za Ligu Evrope bile bi najbolji lek za sve rane i dokaz da klub uprkos izgubljenom finalu definitivno postaje ozbiljan faktor u srpskom fudbalu.
Ništa od kraja dominacije: Rodrigao ostavio Zvezdu u životu, Mateus doneo novi trofej u Kupu Srbije
BONUS VIDEO:
