Nikola Antić je tipičan izdanak novobeogradskih Blokova – klinac koji je od prvog dana bio zaluđen fudbalom i koji je, dok su drugi tražili zabavu, gulio patike na betonu i trenirao do iznemoglosti.
Upravo ta gvozdena disciplina, usađena još u detinjstvu, danas ubira svoje plodove kroz novu fudbalsku mladost u dalekom Kazahstanu. Evropski šampion sa omladinskom reprezentacijom iz 2013. godine trenutno je jedan od najbolje ocenjenih igrača tamošnje lige, gde u dresu Ordabasija – projekta koji infrastrukturom i ambicijama pokušava da iskopira evropske gigante – drži časove fudbala na poziciji ofanzivnog beka.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Retki su igrači koji u svojoj biografiji mogu da spoje mandate u tri najveća srpska kluba, a Antić je kroz tu specifičnu vrtešku prošao i priznaje da ne žali ni zbog čega, a mogao bi… Od surovog sazrevanja na Marakani gde je 2014. godine upisao samo dva nastupa, preko epohe u Vojvodini gde je sa preko 100 odigranih mečeva postao simbol klupske stabilnosti, pa sve do povratka korenima u svom Partizanu i tačno 50 utakmica pre povratka na Istok.
Iako je zimus posle isteka ugovora kratko bio bez kluba i trenirao sa Vojvodinom, shvatili su u Ordabasiju da im je potreban takav igrač i saradnja je vrlo brzo obnovljena….
„Sa ove distance, mogu sa sigurnošću da kažem da sam napravio pravi potez. Ušli su novi ljudi, ozbiljni investitori, a ključna stvar je bila odluka predsednika da se fudbal u potpunosti finansira iz privatnih resursa. Taj ukaz su ispoštovali neki od najuticajnijih ljudi u Kazahstanu koji su preuzeli klub, što se odmah osetilo na svim nivoima. Trener je ostao isti, ali smo doveli tri-četiri vrhunska pojačanja koja prave razliku. Igramo sličan sistem kao prošle sezone, ali sa mnogo većim kvalitetom i efikasnošću, što se odmah oslikalo na tabeli gde smo u samom vrhu” počinje priču Antić za Meridian sport.
Život u Šimkentu i ambicije kluba danas izgledaju kao scenario iz najmodernijih evropskih sredina, gde se fudbal meša sa visokom produkcijom i ogromnim ulaganjima u infrastrukturu.
„Zaista sam srećan i prezadovoljan ovde, grad je fenomenalan, uslovi su vrhunski, a energija oko kluba je neverovatna. Gradi se novi stadion kapaciteta 35.000 mesta, uz bazu i akademiju koja se pravi po uzoru na Mančester Siti, što dovoljno govori o ambicijama. Hajp je ogroman – stadion od 20.000 mesta je svaku utakmicu pun. Na poluvremenima nastupaju poznati pevači, dolaze TikTokeri sa milionima pratilaca, a klub deli automobile navijačima. Želimo da skinemo Kairat sa vrha, a uz još par planiranih pojačanja na leto, uveren sam da ćemo se do kraja boriti za titulu šampiona.“
Nova taktička uloga i „leđa“ koja mu čuva provereni saigrač omogućili su mu da postane jedan od najproduktivnijih aktera tamošnjeg šampionata.
„Ova ofanzivnija uloga mi savršeno odgovara i mislim da sam se konačno pronašao na terenu. U mlađim kategorijama sam uvek igrao više napred, a sada u ovom sistemu imam maksimalnu slobodu jer znam da me Aleksa Amanović pokriva iza leđa. To mi omogućava da se fokusiram na centaršuteve, šuteve i prekide, što se vidi i kroz statistiku – već pet puta sam bio u timu kola i trenutno sam najbolje ocenjen igrač sezone.“
Analizirajući sopstveni razvoj, povlači paralelu između perioda kada je počinjao na Banjici i modernih zahteva koji su bekove pretvorili u ključne kreatore igre.
„Fudbal se drastično promenio u odnosu na 2012. godinu kada sam počinjao u Radu. Tada se igralo sa četvoricom pozadi gde je bek bio isključivo tu da istrči iza leđa krilu i centrira. Danas je to druga priča – tražimo izolacije na krilima, imam prostor da kreiram, da zatvaram drugu stativu ili ulazim na povratnu loptu. Bukvalno se krećem tamo gde osetim da mogu da ugrozim rivala. Ovaj moderan sistem sa tri štopera i krilnim bekovima je nešto što mi je dalo novu mladost u igri.“
Pogled na domaće prvenstvo iz dalekog Kazahstana otkriva zanimljivu sliku o trenutnom odnosu snaga između Vojvodine i Partizana, gde organizacija van terena diktira rezultate na njemu.
„Redovno pratim našu ligu i trenutno mi se čini da Vojvodina ima stabilniji i jači tim od Partizana. U Humskoj situacija nije dobra, previše je faktora sa strane koji ‘buše’ i unose nemir, što se neminovno reflektuje na ekipu, trenera i same rezultate. Sa druge strane, Vojvodina je sa Zbiljićem podigla organizaciju na mnogo viši nivo. Imaju brzu ekipu, odlične vingere i stabilnu sredinu sa Vukanom, Njegošem i Poletanovićem, dok je Vukanović gore stalna opasnost jer štoperi nikada nisu sigurni kako da ga markiraju.“
Večerašnje finale Kupa u Loznici vidi kao šansu za Novosađane da krunišu uspon, bez obzira na neprikosnovenost aktuelnog šampiona.
„Zvezda je, ruku na srce, tri koplja iznad svih ostalih, ali Vojvodina u finalu Kupa ima svoju šansu. Pobeda nad Zvezdom u ligi im je pokazala da šampion nije nepobediv i to im je dalo neophodno samopouzdanje. Igrači Zvezde su navikli na ovakve mečeve i pritisak trofeja, dok u Voši toga nema toliko, ali imaju iskusne pojedince kojima neće drhtati noge u Loznici. Očekujem finale koje će biti ‘bara-bar’, Zvezda jeste favorit, ali mislim da je ta razlika danas manja nego što je bila prethodnih godina.“
Retrospektiva boravka na Karađorđu otkriva razliku između nekadašnje „gladne“ ekipe koja je tražila afirmaciju i današnjeg tima koji je postao ozbiljan rezultatski konkurent.
„U Vojvodini sam bio u onom periodu kod Lalatovića kada plate možda nisu bile rekordne, ali je kvalitet igrača bio strašan – Meleg, Paločević, Malbašić, Trujić… Bili smo mlada ekipa koja je igrala direktan fudbal sa ciljem da se što pre proda u inostranstvo. Danas je Voša drugačija, oni više ne moraju da prodaju po svaku cenu, već im je prioritet pravljenje rezultata, što je velika stvar za srpski fudbal.“
Samokritičnost je odlika zrelih profesionalaca, pa tako i Antić danas realno sagledava svoj boravak u Ljutice Bogdana i trenutak kada je kao omladinski prvak Evrope zakoračio na veliku scenu.
„Što se tiče Zvezde i dolaska 2014. godine, iz ove perspektive to možda nije bio najbolji trenutak. Tek smo uzeli evropsko zlato, ja psihički nisam bio spreman za taj nivo pritiska i verovatno bi bilo bolje da sam odabrao drugačiji put. Ipak, to je bila moja odluka u tom momentu i iza nje stojim.“
Posebno emotivan osvrt ostavlja na period u Partizanu, gde je ostvarenje dečačkog sna bilo prožeto borbom sa okolnostima na koje fudbaleri često ne mogu da utiču.
„U Partizanu sam proveo godinu i po dana i mogu da kažem da mi je bilo super. Odigrao sam 50 utakmica u tom periodu i na taj način sam, što se mene tiče, zatvorio celu tu priču. Moja velika želja je bila da zaigram u Partizanu i to sam ostvario. Imali smo mi tada sasvim pristojan, dobar tim, ali jednostavno neke stvari se nisu poklopile. Duljaj je bio trener i mi smo se borili, igrali smo dobro, ali problem je bio što ekipu nije pratila celokupna priča oko kluba. Kada nemaš tu podršku u široj slici i kada tim ne prati sve ono što se dešava u strukturi, onda je logično da izostane i pravi rezultat. Bilo je tu dosta promena, dosta nekih talasa i uticaja sa strane na koje ti kao igrač ne možeš da utičeš, a ja te stvari ne želim previše da komentarišem. Trenutno mi se čini da je Partizan ‘zakrpljen’, a to nije dobro za klub takvog renomea. Ne možeš sve da rešavaš na silu ili da decu odmah guraš u vatru i očekuješ čuda, jer oni lako polete i treba ih smiriti. Bez obzira na sve, za mene je bila ogromna čast i privilegija da nosim dres Partizana i na tome završavam svaku priču o tom periodu.“
Dok neumoljiva fudbalska statistika diktira tempo, Antićev recept za dugovečnost leži u gotovo fanatičnom pristupu oporavku i regeneraciji.
„Planiram da igram dokle god me statistika prati i dokle god vidim da mogu da ispunjavam visoke fizičke zahteve koje nosi borba za Ligu šampiona. Danas se u fudbalu sve meri, cifre su neumoljive, ali ja se osećam odlično. Ako čovek vodi računa o ishrani, spavanju, suplementaciji i ako ga genetika služi, može da traje jako dugo. Po pitanju oporavka sam postao ekstremno rigorozan. Juče smo, na primer, promenili dva aviona pri povratku sa gostovanja, ali čim smo sleteli, ja sam otišao u bazu i proveo četiri sata na oporavku jer nas već sutra čeka nova utakmica. Bez te discipline nema vrhunskog fudbala. Koliko god da si talentovan, ako se ne regenerišeš na pravi način, ne možeš da pružiš ono što se od tebe očekuje“, ističe Antić i završava priču za Meridian sport iz dalekog Šimkenta.
BONUS VIDEO:
simona
Imao je sreće da je stigao poziv iz Ordabasija, u nekom trenutku se činilo da neće naći nov klub.
stevan
Smatram da je mogao napraviti mnogo više ali eto nije imao ni srece u nekim sirtuacijama
nenad
Posle svega sro je prosao usponi i padovi zadovoljan je kako je sve ispalo na kraju uspeo je da izgradi dobru karijeru