Otelo Hanter je jedan od Amerikanaca koji je ostavio najveći trag u evropskoj košarci. Od Sijene, preko Pireja i Madrida, pa preko Moskve i Tel Aviva, da bi na kraju okonačao karijeru u Minhenu. Iako je više puta bio na Fajnal-foru, na kraju je samo jednom uspeo da dođe do titule u Evroligi, ali je zato osvajao značajno više u domaćim prvenstvima.
Sada je, pred početak turnira u Atini, govorio iz rodne zemlje za grčki Sportal i dotakao se mnogih zanimljivih tema. Prva, naravno, bila je vezana za budućeg pobednika.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Ne znam ko može da pobedi Olimpijakos ako”, počeo je da priča Hanter, spominjao je X faktora u vidu Tajlera Dorsija, a onda zastao kod imena srpskog reprezentativca.
„Ako Milutinov igra na nivou na kojem može, onda šanse Olimpijakosa mnogo rastu. On je jedan od onih igrača koji menjaju celu sliku utakmice. Ne mora da radi ništa posebno. Samo da bude ono što jeste. Da uzme svaki skok. Da priča u odbrani. Da trči. Da zna koje su dve osnovne kretnje svakog protivničkog centra i da ih zaustavi pre nego što dođu do svoje omiljene pozicije. To sam radio i ja. Video analiza mi je bila ogromna stvar. Znao sam šta svaki igrač želi da uradi”, dodao je Hanter, a onda se osvrnuo na svoje vreme i prvo upoznavanje sa Sašom Vezenkovim.
„Sećam ga se još iz Arisa. Govorio sam: ‘Ko je ovaj klinac?’ Čovek skoro da ne spušta loptu na parket, a stalno postiže poene. Ljudi ne shvataju koliko moraš da budeš pametan da bi poentirao bez driblinga. Kreće se savršeno, ima ruke, osećaj za koš, šut. A najluđe je što kažeš: ‘Ubija nas, a da ništa posebno ne radi.’ Zamislite da doda još elemenata svojoj igri. I ono najvažnije? Retko donosi pogrešnu odluku.“
Setio se vremena kad je bio igrač i kad je zajedno sa Janisom Sferopulosom igrao finale Evrolige, koje Olimpijakos tada nije uspeo da pobedi.
„Pokušavaš da budeš opušten, ali glava ti radi sto na sat. Misliš: ‘Moram da izađem tamo i pokažem nešto, ne želim da izgubim.’ Za mene je bilo posebno jer sam čitav život bio drugi. Hteo sam da preskočim tu prepreku. Da više ne budem drugi.“
Osvrnuo se i na druge učesnike F4.
Nije me iznenadilo što je Panatinaikos ispao. Gledao sam plej-of, video kako je Valensija igrala. Video sam i Panatinaikos tokom sezone – nekad sjajan, nekad loš. To mi se nije dopalo. Jer prethodne dve godine delovali su zaista veoma dobro. Ponekad imam osećaj da ti malo udari slava u glavu. Pomisliš da si iznad drugih. I onda se ne pojaviš kada treba da se pojaviš. Panatinaikos je uvek imao spoljne distrakcije oko sebe. Ali kao igrač moraš da budeš stabilan. Tačka. Ostalo ne možeš da kontrolišeš. Ono što možeš da kontrolišeš jeste šta radiš na tih 94 stopa (28,7 metara) terena.“
Imao je poruku za madridski Real.
“Nadam se da Real neće glumiti previše… Holivud. Da ne uđu sa stavom: ‘Mi smo Real Madrid i sve će se samo rešiti.’ Jer tada gubiš. Gubiš zato što misliš da si veći od same igre. Vidim neke igrače – neću imenovati – i ne podnosim takvo ponašanje. Da, zarađuješ mnogo novca, ali kao ljubitelja košarke to me nervira. Valensija je možda pronašla njihovo slabo mesto. Može to da uradi. To je lepota Fajnal fora. I u isto vreme ono što ga čini surovim. To je jedna utakmica. Ne serija.“
Bonus video:
Zoran
Hanter bas prica kao neko ko je sve to prosao. Nije teorija, nego covek koji je igrao finale i zna kako to izgleda pod pritiskom
maksim
F4 je bas specifican, jedna utakmica i sve pada u vodu. Zato i najbolji timovi lako mogu da ispadnu ako imaju los dan