Ko se seća filma “Rane”, sigurno pamti onu scenu kada Pinki i Švaba dangube na starom bežanijskom groblju. Iza njihovih leđa, puca pogled na fudbalski teren… Dok su na platnu odmicale surove devedesete, taj zeleni pravougaonik kraj Bežanijske crkve ostao je jedan od retkih simbola u moru betona i opevanog sivila. Bežanija i Novi Beograd nisu bili samo predviđena spavaonica – imali su svoj mikrosvet, svoje priče i mentalitet totalno drugačiji od većine.
Sredinom dvehiljaditih, taj teren u koji čika Kure repetira pištolj, postao je poprište jedne od najtvrđih liga u zemlji. Druga liga je tada bila pravo fudbalsko minsko polje – iz nedelje u nedelju morao si da preživiš gostovanja Radu, Čukaričkom, vrelom Novom Pazaru, pa i komšijskom Radničkom Jugopetrolu. Iz te surove konkurencije, Bežanija je izašla kao pobednik i ušla u elitu.
Mladen Božović, Antonio Rukavina, Žarko Lazetić, Mario Đurovski… Svako od njih je napravio odlične karijere, a crveno-plave boje su ih oblikovale i spremile za dalji put. Padala je tada i Zvezda na Marakani, Partizan u Humskoj, neki se sećaju i čuvenog preokreta u Železniku, pa i jednog jedinog izlaska u Evropu, koji se neslavno završio. Delovalo je da Blokovi dobijaju stabilnog superligaša, ali umesto toga – usledio je slobodan pad.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Klub se strovalio na dno, u šesti rang takmičenja, iliti – beton ligu. Od evropskih noći do preživljavanja u beogradskim predgrađima. Ipak, bela zastava se ne diže tako lako. Upravo i bežanijskog blata kreće nova priča, bez kukanja nad prošlošću i čekanja da neko drugi reši problem.
„Kada smo tek zagazili u ovu priču, mnogi su odmahivali glavom, misleći da je nemoguće,” priseća se početka renesanse Jovan Rusić u razgovoru za Meridian sport.
„Cilj je, međutim, bio kristalno jasan. Klub koji je dotakao dno morao je prvo iznova da nauči da hoda, da bi jednog dana opet mogao da trči. Nismo tražili izgovore u prošlosti, niti smo čekali da neko sa strane dođe i uradi posao umesto nas. Zasukali smo rukave i krenuli od onog najvažnijeg, od temelja. Prvo stadion, prvo teren i uslovi za igru, a tek onda sve ostalo.”
Rudarski rad se isplatio… Korak po korak, Bežanija je počela da se diže iz pepela.
„Dan po dan, od utakmice do utakmice, gradili smo ovo što ljudi danas mogu da vide na našem stadionu. U samo četiri godine, prešli smo put od šeste lige do Srpske lige. To su tri ranga više i tri šampionske titule. Ali, ono što se ne vidi su stotine treninga, hiljade pređenih kilometara i bezbroj onih trenutaka kada te sve lomi i kada je najlakše odustati. Mi to nismo uradili. Svaka prepreka nas je samo činila jačim, svaka teška utakmica i svaki problem terali su nas da budemo bolji i da naučimo kako se pobeđuje,” u dahu objašnjava Rusić.
Zanimljivo je da uspeh nije ostao limitiran samo na jedan tim. Paralelno sa povratkom u profesionalne vode, aktivirana je iz pepela i čuvena Sava 45, nadaleko poznata po talentovanim fudbalerima sa početkom 21. veka.
„Stvorili smo još jedan klub na koji smo beskrajno ponosni. Danas su to dva bratska kluba, jedna porodica koja deli istu viziju. Ipak, ako me pitate, najveći uspeh nisu ti pehari koje smo uneli u vitrine. Naš najveći uspeh su ona deca koja dolaze na treninge sa osmehom, naši treneri koji svakog dana daju poslednji atom snage i oni verni ljudi koji su ostali uz ogradu i kada nije bilo nimalo lako. Zato je svaka pobeda zajednička. To je trijumf igrača, trenera, roditelja, prijatelja kluba i svih koji su verovali kada je bilo najteže,” ističe prvi čovek Bežanije.
U upravi su svesni da trud i goli znoj na terenu ne bi bili dovoljni da beogradski fudbal nije dočekao preko potrebne sistemske promene, one koje garantuju poštenu borbu za bodove.
„Otkako su Nikola Lazetić i ljudi oko njega preuzeli kormilo Fudbalskog saveza Beograda, konačno smo dobili poverenje da se pravi ozbiljan preokret. Stvoreni su uslovi da apsolutno svi klubovi budu ravnopravni, da se za ciljeve borimo isključivo na terenu, bez izuzetaka i starih privilegija. Beskrajno smo zahvalni FSB-u na projektima i unapređenju takmičenja, jer je to fudbalu dalo vetar u leđa. Moram da odam posebno priznanje i Sudijskoj organizaciji – prvenstvo je proteklo fer i pošteno, uz izuzetno korektan odnos prema svima, i nadam se da će se taj kurs zadržati za dobrobit celog fudbala,” naglašava Rusić.
Čeka se ozvaničenje: Ofanzivac prošao lekarske preglede na Marakani i potpisao ugovor sa Zvezdom
Ipak, slavlje zbog ulaska u Srpsku ligu biće kratkog daha. Za klub ovakvog renomea, ambicije se ne zaustavljaju u trećem rangu.
„Neka se zna – mi nismo stigli na cilj. Srpska liga je samo jedna stanica na našem putu,” jasan je Rusić i dodaje:
„Bežanija je već jednom bila među najboljima. Igrali smo Superligu, izašli u Evropu i dokazali da umemo da se nosimo sa velikim izazovima. Zato čvrsto verujemo da će doći dan kada ćemo ponovo ukrstiti koplja sa najjačima. Nastavićemo da radimo još jače, da gradimo pravi tim, prave ljude i armiju vernih navijača. Kod nas nema predaje i nema koraka unazad. Postoji samo put napred.”
Lopta se ponovo kotrlja bežanijskom travom… Klinci iz blokova opet imaju svoj klub za koji vredi poderati dlanove.
„Ovo nije kraj jedne priče, ovo je tek početak nečeg mnogo većeg,” zaključuje predsednik Bežanije:
„Jer Bežanija nije običan klub. Ona je institucija, simbol ovog kraja i ime koje zaslužuje da ponovo bude tamo gde pripada – među najboljima.”
BONUS VIDEO:
