Sudbine trojice momaka koji su rođeni daleko od reflektora, u izbegličkim kampovima Afrike, nije bilo lako pregurati. A, sada nose dres Australije na Svetskom prvenstvu. Mohamed Ture, Nestori Irankunda i Auer Mabil – tri različite priče sa zajedničkim preživljavanjem, migracijom i fudbalom kao jedini izlaz.
Selektor Toni Popović odlučio je da im da prostor. Posebno mladim napadačima Tureu i Irankundi, koji bi već u nedelju protiv Turske mogli da upišu prve minute na Mundijalu (06 časova). Nematom tu romantike – Australiji fale golovi, i Popović ih traži tamo gde su najbrutalniji instinkt i glad.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iznad njih stoji Mabil (30), čovek između generacija. Drugi Mundijal u karijeri, ali prvi u ulozi nekoga ko drži balans, smiruje, vodi. Stariji brat u svlačionici koja je sve osim mirna. Ono što ih vezuje nije samo reprezentacija. Sva trojica su odrasla u Adelajdu, koji je postao neočekivani centar Australije koja više nema samo evropsko lice.
Danas ih već poznaje i poštuje ogromna afrička dijaspora u zemlji, a njihova energija na terenu mogla bi da bude ključ ako Australija želi da pređe grupu i uradi ono što nikada nije – da pobedi u nokaut fazi Svetskog prvenstva.
“To je zemlja koja nam je pružila priliku za život“, rekao je 22-godišnji Ture. “Mislim da bi Svetsko prvenstvo bilo najbolji način da joj se odužim i da radim ono što volim na najvišem nivou“.
Ture je danas napadač Noriča, ali njegova priča počinje daleko od stadiona. Rođen je u izbegličkom kampu u Gvineji, pošto su njegovi roditelji pobegli iz Liberije. Iako ima tek desetak nastupa za reprezentaciju, već je postao prvi izbor u napadu kod Popovića. Forma u Noriču ga je gurnula u prvi plan – devet golova u 11 utakmica.
Njegov najbliži saveznik, Nestori Irankunda, ima tek 20 godina i život pun kontrasta. Rođen u izbegličkom kampu u Tanzaniji, igra u Votfordu i pokušava da opravda etiketu „čuda od igrača“. Transfer u Bajern 2024. nije ispunio očekivanja, ali u Australiji ga i dalje gledaju kao simbol nove. Ima već 15 nastupa za nacionalni tim.
Treći deo ove priče je Auer Mabil. Njegov put počeo je u Keniji, u kampu gde je kao dete igrao fudbal dok je svet oko njega bio mnogo ozbiljniji nego što bi iko smeo da dozvoli detetu. Porodica je pobegla iz Sudana tokom rata, a on je odrastao između improvizovanih terena i stalne neizvesnosti.
Nedelja, 06.00: (4,90) Australija (3,65) Turska (1,75)
Danas ima 38 nastupa za Australiju i status igrača koji je prošao sve. Popović ga je u početku zaobilazio, ali ga je povratak forme u španskom Kasteljonu vratio u tim.
“Naravno da sam osetio deo svega toga na prethodnom Svetskom prvenstvu, ali ovo će za mene imati dodatnu težinu jer poslednjih nekoliko godina nisu bile nimalo lake“, rekao je Mabil.
Nekada su Sokerusi bili tim evropskih korena, kroz sličnu priču Miloša Degeneka, a sada su ogledalo modernog društva. Na ovom Mundijalu čak šest igrača ima afričko poreklo – gotovo četvrtina tima, duplo više nego 2022. u Kataru. Četvorica su odrasla u Adelajdu, gradu koji je postao neočekivana fabrika talenata.
Među njima je i Tete Jengi, napadač koji igra u Japanu i koji je već debitovao golom protiv Švajcarske u pripremama (1:1). Njegov brat Kusini takođe je reprezentativac, a njihova veza sa Irankundom vuče korene iz dana u Adelajd junajtedu.
Taj klub je postao simbol nove priče. Irankunda je tamo debitovao sa samo 15 godina.
“Zato stalno izbacujemo ovakve skrivene dragulj“, rekao je Deng Akoj, trener omladinskog tima Adelajd junajteda i bivši igrač iz Južnog Sudana.
Ali ova priča nije samo sportska. U Australiji, gde se migracija često koristi kao politička municija, ovi igrači postaju više od fudbalera.
Bonus video:
nikola
Australija je pogodila sa Popovicem, ocigledno trazi gladne igrace, a ne samo imena. Irankunda moze da bude ozbiljan faktor ako dobije slobodu