U zemlji Gaučosa vladaju nepisana pravila. Svesni stanja nemaštine ukućani će ti oprostiti ukoliko se petkom sa posla vratiš bez vekne hleba, ali retki su oni koji će ti progledati kroz prste ako dođeš bez ulaznica za utakmicu lokalnog kluba narednog vikenda.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Upravo zato kada se spomene Svetsko prvenstvo čak i zatvorenih očiju vidite plavo-beli dres, Božju ruku Dijega Armanda Maradone ili Lionela Mesija kako podiže Boginju na krovu planete. Narod koji diše fudbal živi za odbranu prestižne krune, te ne čudi što se u epicentru mundijalske groznice najviše govori o Skalonijevoj četi, ali i drugim selekcijama koje su posegle za argentinskim kormilarima na svojoj klupi u nadi da će ih zaraziti makar tračkom fudbalske magije.
Vera u argentinsko umeće na Balkanu se isplatila sada već davnih dana, dolaskom Luisa Ibanjeza – čoveka koji je svojim znanjem, karakterom i topom u levoj nozio spojio nespojivo. Ako si Lučo – onda si unikat, onda si prvi čovek koji je posle raspada Jugoslavije obukao dresove i Dinama i Crvene zvezde, a pritom postao miljenik zagrebačke i beogradske publike. Zajednički imenilac argentinskog i balkanskog fudbala, nestrpljivo čeka uzbudljive bitke na Mundijalu, gde će bodriti svoju zemlju, ali i brojne poznanike i sunarodnike poput selektora večerašnjih rivala – Amerike i Paragvaja, o čemu je između ostalog govorio u opširnom intervjuu za Meridian sport.
“Argentina je uvek favorit, jednostavno smo uvek među pet ekipa od kojih se očekuje titula. Srećom još imamo Lionela Mesija. Kada ga gledam često se zapitam: ‘Čoveče, do kada ćeš moći sve ovo da radiš’? Vidiš tu magiju i ne možeš da veruješ šta majstor i dalje radi… Naravno, tu su još Španija, Francuska, Nemačka… Ne da su dobre ekipe, nego su vrhunske. Kao Argentinac uvek verujem da ćemo biti prvaci. Branimo titulu! Voleo bih da makar budemo u završnici, sve ispod četvrtfinala se kod nas doživljava kao neuspeh“, počeo je Ibanjez razgovor za naš portal.
21.00: (1,90) Kanada (3,35) Bosna i Hercegovina (4,90)
Luis sa porodicom živi u hrvatskoj prestonici, a letnju pauzu je odlučio da provede na odmoru, pa će ovom prilikom preskočiti odlazak na planetarnu pozornicu.
“Nažalost neću ići ovog puta… Baš mi je daleko. Imao sam ulaznice, prijatelj mi je obezbedio, ali ne mogu zaista. Mundijal je za vreme naših odmora ovde, želim da budem sa porodicom. Da je decembar u pitanju, išao bih gotovo sigurno. Ovako mi je ideja da budem sa porodicom na odmoru. Gledaću na moru veći deo Svetskog prvenstva.”
Ibanjezova prva sećanja na Mundijal datiraju iz 1998. godine, kada je kao dečak plakao zbog istih ljudi kao i veći deo Jugoslavije. Nakon što su eliminisali našu selekciju posle čuvene prečke Peđe Mijatovića, Holanđani su u četvrtfinalu presudili i kandidatu za tron – Argentini.
“Bio sam baš klinac 1994. godine, kada nas je još predvodio Maradona… Prvi Mundijal koji sam pomno pratio održao se četiri godine kasnije. Uživao sam u majstorijama Batistute, Krespa, Ajale, Ortege, Verona… Nažalost Ortega je protiv Holandije zaradio crveni karton. Ostali smo sa igračem manje, a Klajvert i Bergkamp su nam pokvarili planove… Plakao sam mnogo. Očekivali smo titulu.”
U sastavu aktuelnog šampiona nalaze se Luisovi nekadašnji saborci, a među njima se svakako izdvaja Rodrigo De Pol, sa kojim je delio svlačionicu u Rasingu.
“Sada već dugo nismo u kontaktu, iako smo ranije to održavali. Ne čujemo se više. To je dečko koji je psihički neverovatno jak. Napravio je karijeru zbog takve glave. Izgradio je izvanrednu karijeru. Počeo je kao krilo, nastavio kao “desetka”, a sada je već dugo defanzivni vezista. Igra kao da je ceo život na toj poziciji. Oduševio me je još kao tinejedžer. Njegova psihička snaga je impresivna. Ozbiljan karakter. Zato je i napravio ovakvu karijeru, a mogao je čak još bolje. Išao je na to da bude srećan, da uživa… Zato je i otišao u Inter iz Majamija, da bude pored Mesija, da uživa. Mogao je da igra bilo gde u Evropi.”
Zapažen trag na najvišem nivou ostavio je i Leandro Paredes, svojevremeno zvezda Pari Sen Žermena.
“Paredes je bio baš mlad kada sam igrao za Boku, ali da – još od tada datira naše poznanstvo. Kasnije smo igrali u istom futsal timu. Danas je jedan od najboljih igrača Boke. Voleo bih da bude u startnih 11 na Mundijalu. Briljirao je ove godine u Argentini. Verovatno će mnogo pomoći da dođemo do uspeha. Ne čujemo se kao nekada, povremeno čestitamo rođendane međusobne i to je to uglavnom, ali baš sam srećan zbog njega.”
Subota, 03.00: (2,15) SAD (3,20) Paragvaj (3,70)
Iako će se u noći između petka i subote u 03:00 po našem vremenu, na terenu naći ekipe Sjedinjenih Američkih Država i Paragvaja, u centru pažnje ponovo će biti Argentinci. Na klupi dve selekcije sede istaknuti stručnjaci iz zemlje šampiona planete. Na kormilu domaćina nalazi se daleko poznatiji Maurisio Poketino.
“Domaćin uvek ima prednost. Maurisio Poketino je sjajan trener. Imao sam priliku da ga upoznam. Pričali smo kada je vodio Espanjol, a pratio sam ga naravno u Totenhemu i Pari Sen Žermenu… Još uvek uči, a već je mnogo pokazao u svetu fudbala. Bio je takav i kao igrač – vrhunski. Igrao je za reprezentaciju. Već se dokazao kao sjajan stručnjak.”
Smatra Lučo da su Amerikanci u konkurenciji Paragvaja, Turske i Australije kadri da izbore mesto u narednoj etapi.
“Sigurno će proći grupu! Naravno, ništa u sportu nije sigurno, ali očekujem zaista da se to dogodi. Trebalo bi da bude tako. Domaćin su takmičenja, publika će definitivno biti na njihovoj strani. Reč je o ekipi sa mnoštvom sjajnih igrača. Kristijan Pulišić je idealan primer. Veoma je dobar, biće lider tima. Verujem da ćemo ih gledati u nokaut fazi.”
Četi Paragvajaca komanduje prekaljeni Gustavo Alfaro.
“Igrao sam protiv njega dok je bio trener argentinskog Arsenala. Krenuo je od nule, a potom dokazao koliko vredi. Bio je selektor Ekvadora i Kostarike, beležio je istorijske rezultate. Paragvaj uvek ima dobre igrače. To je velika država. Pitaće se, ali smatram da su Amerikanci fizički spremniji od Paragvajaca i da će to biti njihova prednost.”
Odlično miljenik zvezdaške javnosti poznaje i selektora Australije, takođe člana grupe D – Tonija Popovića.
“Selektor Australije je moj bivši trener. Sarađivali smo u Turskoj. Sa 28 godina me je naučio mnogim stvarima, za koje sam do tada bio ubeđen da već znam. Ostavio je snažan utisak na mene. Pomogao mi je značajno u karijeri, iako smo svega šest meseci proveli zajedno.”
O očekivanjima od Mundijala Ibanjez neprestano razgovora sa nekada proslavljenim asom Atletiko Madrida, Bajern Minhena, Napolija i Milana – Hoseom Sosom. Iako je zakoračio u petu deceniju, prekaljeni plejmejker i dalje uspešno organizuje igru Estudijantesa.
“Sosa je neverovatan. Sa njim se čujem gotovo svaki dan. Stalno ga pitam: ‘Brate, do kad ćeš igrati? Stariji si od trenera’. Uvek se šalim na njegov račun. On je toliko jak u glavi, zna šta želi i baš zato traje toliko dugo na vrhunskom nivou.”
U skladu sa godinama nije se iskusni arhitekta nadao mestu na spisku reprezentacije, u čijem dresu je odigrao 19 mečeva uz postignut pogodak.
“Ne, nije to ni očekivao. Sada ima skromniju minutažu i u klubu, jer ipak ima 40 godina. Svaka mu čast na karijeri, uradio je toliko toga… Igrao je za najbolje klubove na svetu i ostavio zapažen trag u reprezentaciji za koju je dugo nastupao. Sosa je ostvaren čovek.”
Neizbežno je sa Ibanjezom popričati o domaćoj sceni… Prethodne sezone Luis je odlučio da pomogne prijateljima i zaigra u trećem rangu hrvatskog fudbala, braneći boje Dragovoljca.
“Da – igrao sam na prijateljskoj osnovi, kako bih pomogao… Sada bih uskoro mogao da odem u niži rang i zaigram u četvrtoj ligi. Moj veliki prijatelj je kupio klub koji se zove Zagreb siti i želi da igram kod njega. Verovatno ću to i učiniti narednog leta, osim u slučaju da se pojavi neki zanimljiv izazov na trenerskom planu.”
Još Argentinac može da pruži fudbalu, ali uveliko je uporedo uplovio u trenerske vode.
“Završio sam UEFA A licencu, cilj mi je da nastavim tako i budem trener. Ukoliko se ne pojavi nešto interesantno – nastaviću da igram još godinu dana. Otkako je preuzeo klub uspeli su da iz šeste lige doguraju do četvrte. Želim da mu pomognem. Star sam, ali ne dam se”, rekao je prekaljeni levi bek u šali, pa zatim nastavio:
“Osećam se zaista dobro. Treniram predano. Igra mi se fudbal. Mogu da igram bar još godinu dana.”
Fudbal prosto inspiriše ubojitog Argentinca…
“Bilo bi mi svakako lakše da igram u prvoj ligi. Bolji su uslovi, saigrači, protivnici… Ali, stižu me godine. Prihvatio sam da se spustim stepenik, pa potom i dva niže. Nikoga nisam želeo da zovem i molim da bih igrao za njega, već sam išao tamo gde će mi biti lepo, gde ću se dobro osećati. Zbog toga sam danas u nižim ligama. Završio sam sezonu i oprostio se od Dragovoljca.”
Ne krije Ibanjez ambicije da jednog dana sedne na klupu nekog od svojih bivših klubova, Crvene zvezde ili Dinama, te se tako nadoveže na sjajna igračka dostignuća.
“Uspešan trener je onaj koji sedi na klupi najboljih klubova. Zvezda je jedan od tih klubova. Voleo bih da vodim ekipe u kojima sam igrao. To su Dinamo Zagreb, Crvena zvezda, Zrinjski, Trabzon… Znam kako ti klubovi dišu, znam šta navijači žele, šta se očekuje od trenera. Upoznat sam sa svim do tančina. Voleo bih da se vratim kao trener jednog dana. Nadam se da ću biti uspešan stručnjak i da će mi se želje ostvariti.”
Radio je tokom karijere sa mnoštvom istaknutih stručnjaka, ali u Beogradu je uz sjajnu saradnju razvio i dva velika prijateljstva.
“Čujem se redovno sa Grofom Božovićem i Markom Neđićem. Čestitao sam na opstanku u Superligi sa niškim Radničkim. Uvek sam pričao da će postati veliki trener. Karakter je i nema straha. Svejedno mu je da li je preko puta njega Zvezda, Barselona, Real – uvek će ići na pobedu. To mi se dopada kod njega. Naučili smo to svi u Grafičaru. Kako ja kao iskusan pojedinac, tako i deca oko mene. Možemo izgubiti 5:0, ali nema povlačenja, uvek idemo u napad. Voleo bih da kao trener negujem tako napdački stil igre i da moj tim uvek bude u visokom presingu.”
Uživao je Ibanjez za vreme oba mandata u Ljutice Bogdana.
“Bilo je priče da budem asistent u Grafičaru kod Neđe. Nije se namestilo tada jer sam se vratio u Hrvatsku i nastavio da igram, ali moguće je da ćemo jednog dana ponovo sarađivati u nekom klubu. I dalje se čujem sa trenerima koji su u moje vreme bili u Grafičaru. Samo sve najbolje mogu da kažem o tom stručnom štabu. Kada sam počeo da radim sa klincima, prvo sam njih trojicu zvao za savete. Divni ljudi.”
Pre povrede koju je doživeo sa reprezentacijom, osvojio je Adem Avdić srca publike i našao se na radaru brojnih evropskih velikana zahvaljujući sjajnim partijama u dresu Crvene zvezde. Spekulisalo se o unosnom transferu, a Ibanjez je talenat Zvezdinog bisera prepoznao još u njegovim počecima… Prisetio se Luis anegdote, uz napomenu da ga mladi bek i te kako podseća na sebe.
“Kada je Adem Avdić bio u pionirima Crvene zvezde, njegov tadašnji trener me je zamolio da dođem na trening i pokažem mu kako je najbolje udariti loptu u određenim situacijama. Bilo je to samo nekoliko saveta. Danas smo u kontaktu i veoma sam srećan zbog njega. Redovno mu čestitam. Odmah sam u njemu video da ima karakter. Adem je levi bek baš kakvog volim da vidim. Ide napred, centrira, bori se, spreman je da se baci za loptu… Uvek ističem da mnogo podseća na mene. Nadam se da će napraviti veliku karijeru, ima sve preduslove za to. Video sam sebe u njemu kada sam ga ugledao u pionirima. Odmah sam pristao da mu pomognem, jer mi je sve bilo jasno kada sam ga gledao na jednoj utakmici. Neđiću sam rekao da već tada može da igra za seniore i da čim Viktor Radojević bude prodat, da će Avdić biti levi bek Grafičara. Na kraju nije ni morao, jer je otišao u Zvezdu. Žao mi je zbog povreda što je imao, ali i to je deo života i karijere. Vratio se u OFK Beogradu i potom nastavio još bolje. Opet se povredio pre nekoliko dana i želim mu brz oporavak”
Pomno Argentinac prati dešavanja na Marakani, stadionu na kojem je ostavio dubok trag.
“Prošetali su se kroz prvenstvo. Zvezda je veoma kvalitetna ekipa, koja dovodi igrače na vrhunskom nivou. Jasno je da u kvalifikacijama neće biti lako, ali to moraš da prevaziđeš ako želiš da budeš među najboljima. Vratio se Deki Stanković, on je sjajan motivator i ima sjajan stručni štab. To su stručnjaci koji imaju veliko iskustvo. Ne bojim se za Zvezdu, u sigurnim je rukama.”
Voleo bi da svoje bivše klubove iz bivše Jugoslavije vidi zajedno u Ligi šampiona.
“Daj Bože! Nema lepše nego kad gledaš bivše klubove kako osvajaju trofeje i igraju na najvišem nivou. Uživam u tome. Puno mi je srce. Oduševio sam se i kada je Zrinjski ušao u Evropu. To su klubovi u kojima sam igrao i kojima uvek želim da beleže najbolje rezultate. Uvek ću ih pratiti i navijati za njih. Ostavili su dubok trag u mom srcu. Srećan sam što sam igrao u tako velikim klubovima i što svojoj deci danas mogu da pričam o tome. Kada gledamo evropske utakmice, kažem im da sam bio deo toga. Nema lepšeg od toga. Ljudi se često sete toga. Ponosan sam.”
Iako je učinio “ono što se ne sme”, te i dalje nosi titulu jedinog igrača koji je posle rata zaigrao u Zvezdi i Dinamu, Ibanjez uživa u statusu heroje Beograda i Zagreba. Vrhunskim partijama, ali i borbenim duhom, osvajao je srca navijača koji uvek vole da ga vide na stadionu.
“Mnogi ljudi smatrali da je to loš potez, ali ja sam gledao samo fudbalski aspekt. Bio sam u Mađarskoj, želeo sam da se vratim na viši nivo. Dolazak u Zvezdu je bio pun pogodak za moju karijeru. Posle sam otišao u Tursku i finansijski se obezbedio. Da nije bilo Crvene zvezde, ne bi bilo ni toga. Zahvalan sam klubu i zadovoljan zbog toga. Imao sam privilegiju da igram u najboljim klubovima u njihovim državama. Igrao sam za Crvenu zvezdu, Dinamo Zagreb, Zrinjski, Boku juniors, Rasing… Pa čak i Trabzon je u tom društvu, imajući u vidu da je jedan od najvećih turskih klubova. Zahvalan sam na tome iskreno.”
Gotovo svi Luisovi bivši klubovi briljirali su nizajući trofeje u minuloj sezoni.
“Tako je! Čak je i Đer uzeo titulu! Kada sam ja bio tamo klub je bio na vrhunskom nivou. Pričali su mi da ćemo juriti plasman u Evropu, ali se nažalost klub potom raspao. Predsednik je završio u zatvoru, ali do tada je sve bilo sjajno. Drago mi je što su se vratili posle toliko godina i osvojili tituli.”
Očevim stopama krenuli su naslednici – Tijago i Matijas, u čijem odrastanju uživa sa suprugom Mateom.
“Obojica obožavaju fudbal. Srećan sam zbog toga. Zdravo je da se bave sportom. Drago mi je što idu mojim stopama, ali nikada ne bih rekao da želim da samo budu fudbaleri. Najbitnije je da su živi i zdravi, a potom da budu dobri i školovani ljudi. Ako postanu fudbaleri – sjajno! Ako ne? Nebitno je. Biće nastavnici, učitelji, taksisti, konobari… Šta god – bitno je da su pošteni ljudi.”
Srećan je Luis dokle god njegova deca uživaju u sportu i kao prioritet ističe zdravlje i obrazovanje. Takođe, ne krije zadovoljstvo što su uspeli da im priušte neuporedivo bolje uslove za razliku od perioda kada je kao dečak bio primoran da se bori sa pregršt nedaća, iz kojih je izašao kao aspolutni pobednik.
“Oni imaju sreću što roditelji svaki dan automobilom mogu da ih voze na trening. I kada je hladno, kada pada kiša, kada je vruće… Ja to nisam imao. Možda sam zbog toga uspeo. Nije lako probiti se u svetu fudbalu. Biću srećan ako ih kvalitetno vaspitam da izrastu u dobre ljude, sve ostalo je manje bitno. Da – poseduju kvalitet zaista. Da li će uspeti ne znam. Mnogo ljudi želi da postanu fudbaleri. Ako bude super, ako ne, nije to najvažnije.”
Dolazili su Argentinci pre i posla Ibanjeza u Beograd, ali niko nije ostavio ni približan trag.
“Naravno da ima. U Argentini je pregršt vrhunskih igrača. Ne potcenjujem nikoga, ali kod mene u kvartu možeš naći igrača da igra Superligu u Srbiji. To važi isto i za Hrvatsku. Ne igraju momci u Argentini treću ligu jer su loši, nego zato što tamo ima nebrojeno vrhunskih igrača. Slično kao u Brazilu. Tamo nađeš igrača na plaži, a on može da igra na profesionalnom nivou. Samir je gotovo sa ulice došao u Zagreb, a onda postao jedan od najboljih stranaca u istoriji Dinama. Sećate se i Bruna Matoša u Zvezdi koji je došao iz Novog Pazara. Velike su to države, sa mnogo talenta. Baš mnogo momaka odustane jer nema gde da igra, a odlični su.”
Sa takvim statusom potpuno je kompetentan da preporuči nekog od sunarodnika iz nadolazećih snaga…
“Blanko iz Boke juniors – levi bek. Mislio sam da je on igrač za Zvezdu, Dinamu, Trabzon… Mislio sam da ga preporučim u jednom trenutku, pa sam odustao. Ali to je idealan igrač za moje bivše klubove.”
Peče trenerski zanat Argentinac i nada se da će jednog dana dostići nivo svog velikog prijatelja – Miodraga Grofa Božovića. Iako vrlo direktno ističe da je uživao i u teškim danima na Marakani, prisetio se da su pojedini saigrači prolazili kroz ozbiljne situacije… Otud i datira anegdota o fantastičnom gestu Božovića.
“Meni je u Crvenoj zvezdi bilo baš lepo. Ne mogu reći da mi je bilo teško. Postigao sam dogovor sa upravom, plaćali su me redovno. Možda bi plata kasnila 15, 20 dana, ali nikad više od toga, iako je klub bio u teškim trenucima. Ali sećam se mnogih anegdota, jer nije sve cvetalo kao danas. Pamtim priču vezanu baš za Bruna Matoša i Grofa. Došao je kod Grofa, a mene zamolio da budem prevodilac u njegovoj kancelariji. Objasnio mu je da ne može više da trenira, jer četiri meseca nije primio platu, ne može da šalje novac svojoj porodici. Bio je tužan i nije mogao da spava celu noć. Grof je samo pitao:’Koliko ti treba’? Matoš nije želeo to, samo ga je zamolio da pita klub da mu uplati neki deo novca. Ali usledilo je novo: ‘Samo reci koliko ti treba? Jel dovoljno 5.000 evra’? I odmah je to učinio. Zato je Grof Božović veliki, ne samo kao trener, nego i kao čovek. Ostavio je ogroman trag. Voleo bih da jednog dana budem trener kao on.”
Blistao je Ibanjez u Ljutice Bogdana, bio srećan i kada je klub bio na daleko nižem nivou, te zajedno sa svojim saigračima doprineo da Zvezda danas ponovo vlada domaćom pozornicom i bude redovni učesnik evropskih takmičenja.
“Ipak je sve drugačije. Teren je kao tepih, teretana je tu, oporavak na neverovatnom nivou. Nismo imali obezbeđene tablete za bolove za mišiće. Morali smo sami da ih kupimo. Takvo je vreme bilo. Takođe i kreme. Iskreno, navikao sam na to i živeo sa tim. Prošao sam i gore u Argentini, pa mi je bilo dobro. Iako je to bilo možda i najteže vreme za klub, bio sam zadovoljan time što imamo. Samo znam da je momcim danas bolje. Najbolji primer je Aleksandar Katai, on čovek zna kako je bilo onda, kako je danas. Čak mi je i sam rekao da je to nebo i zemlja. Video sam to i svojim očima. Ekipa danas ima bazen, topla, hladna voda, apsolutno sve.”
Sjajno je sarađivao po levoj strani sa Aleksandrom Kataijem, čovekom koji svakodnevno piše istoriju beogradskog velikana. Bilo je i trenutaka kada je morao da primeni nešto grublje metode motivacije, o kojima govori uz osmeh.
“Sale je majstor! Jedan od najboljih igrača sa kojima sam igrao. Morao sam da ga budim povremeno. Znao je koliko je kvalitetan, pa je nekada igrao i sa pola snage. Drago mi je što i dalje blista, čovek je ponovo u idealnom timu sezone. Godine su to, ali on natavlja na isti način. Vrlo sam srećan zbog toga“, istakao je Ibanjez, pa nastavio u istom dahu:
“Prošlo je mnogo godina. Svađali smo se, maltretirao sam ga da se vrati u odbranu stalno. Jednom mi je čak Grof rekao: ‘Šta hoćeš više od njega? Teraš ga da se vrati – vidiš da neće. Pusti ga u pi*ku ma*erinu, vidiš da je dobro kada ide napred. Majstor je’. I sad se smejem kada se setim. Nikada neće izgubiti taj osećaj sa loptom, a fizički je odlično spreman. Gledao sam ga nedavno i zasluženo je najbolji strelac. Stvarno je dobar igrač i dobar čovek pre svega.”
Posle 151. večitog derbija na centru igrališta došlo je kratkog verbalnog sukoba na relaciji Luis Ibanjez – Saša Ilić. U žaru borbe razmenili su nekoliko reči lideri Zvezde i Partizana, ali već istog dana došlo je do pomirenja, a potom se razvilo i drugarstvo. Ibanjez sa velikim poštovanjem govori o novom treneru Partizana, sa kojim neguje sjajan odnos.
“Moj pokojni prijatelj, Nikola Pokrivač, bio je Saletov saigrač svojevremeno. Pre nego što se desila tragedija, jednog dana smo zajedno zvali Sašu i pričali na video poziv. Vodio je tada CSKA iz Sofije. Pričali smo i smejali se. Žao mi je baš što se toliko koristila ta naša rasprava na terenu. Sve se prenelo u lošem kontekstu. Šta se desi na terenu, ostaje na terenu. Ali kamera je nažalost bila tu i to je otišlo u etar na moju štetu. Nastalo je čuveno: ‘Šta ga ti meni šta’. Bio sam nervozan, nisam znao šta da kažem u trenutku. Posle su se ljudi često šalili tako na moj račun. Iskreno mi je žao što je tako ispalo, ali to je bilo, pa prošlo… Pričao sam sa Saletom i posle toga, godinu, dve, pet kasnije… Zaboravio sam čak na to. Posle dva dana smo se videli na Areni Sport i pričali o svemu normalno. Ostali smo u odličnom odnosu. Sale je legenda. Zaslužuje poštovanje od svakoga, pogotovo mene naravno. To je žar borbe, svako brani svoj klub, tako se desilo, nikada nije bilo zle krvi. Naprotiv.”
Razgovor je vođen pre nego što je Ilić imenovan za šefa struke Partizana, a Ibanjezu se ostvario deo želje… Nada se da će jednog dana ponovo odmeriti snage, kao treneri večitih rivala.
“To bi bilo prelepo da se desi. Da se možemo sresti na terenu, zagrliti, pozdraviti, da svi vide da smo u sjajnom odnosu. Svima bi bilo drago zbog toga.”
AEK je na čelu sa Markom Nikolićem pokorio Grčku, a dres atinskog velikana branili su brojni Lučovi nekadašnji saigrači – Marko Grujić, Luka Jović i Domagoj Vida.
“Moji prijatelji! Drago mi je zbog njih. Lepo je čuti da Luka uživa tamo, a sa Markom se više čujem. Zaslužili su sve. Navijači ih baš podržavaju, to je veliki klub, uživaju… Gledao sam proslavu.”
Davno je Luis stekao status domaćeg igrača i poveznice sa strancima koji stignu na Marakanu, a sa mnogim od njih je i danas u kontaktu.
“Čujem se redovno sa Ugo Viejirom. Malo manje sa Mičelom Donaldom. Sa ostalima razmenjum čestitke za praznike. Pablu Moučeu sam preporučio da dođe u Zvezdu, sa Džonom Ruizom komuniciram. Sjajni momci.”
Poseban odnos negaovao je sa ubojitim golgeterom iz Portugala.
“Ugo je išao da gleda Zvezdu protiv Brage. Još nije odlučio da li će biti menadžer, predsednik, trener… Stalno ga zafrkavam zbog toga. Hteo je da bude predsednik Žil Visentea. Tu je ponikao. Pitao sam ga: ‘Jel si ti normalan’? Branio se: ‘Ne, ne, imam tu svoje ljude, biću predsednik’. Nije to lako.”
Ne bi Ibanjez imao ništa protiv ni da se jednog dana oproba u ulozi sportskog direktora.
“To je jedan od najlepših poslova u fudbalu. Voleo bih naravno da se oprobam. Radiš ono što voliš. Nažalost sve se manje koristi ta funkcija. Danas treneri mahom sami biraju igrače.”
U trenutku kada ga je Zvezda želela, Ibanjez je dobio i poziv iz Belgije – od dobro poznatog lica.
“Kada sam imao mogućnost da dođem u Zvezdu, hteo me je i Mehelen, a njihov trener je bio Aleksandar Janković. Njega su zvali i rekli mu da odustane od mene da dođem u Zvezdu. Sećam se toga. On je uveliko napravio ozbiljnu karijeru. Dobar trener.”
Bonus video:
