Pre 12 godina važio je Zvjezdan Misimović za jednu od ključnih figura u timu koji je prvi put u istoriju odveo Bosnu i Hercegovinu na Svetsko prvenstvo.
Predsednik Borca iz Banjaluke danas u ulozi navijača prati njegovu selekciju na Mundijalu, bodri bivše saigrače i priželjkuje nove uspehe, o čemu je između ostalog govorio u opširnom intervjuu za “Flashscore.”
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Najpre se osvrnuo na istorijski uspeh u dresu nacionalnog tima ostvaren 2014. godine.
“Mnogo mi znači. Kvalifikovati se prvi put u istoriji sa svojom državom na najveće takmičenje na svetu bilo je neverovatno. Za malu zemlju kao što je Bosna i Hercegovina, za ljude ovde, to je bilo fenomenalno. Kada se osvrnem unazad, bilo je fantastično.”
Prisetio se susreta sa tadašnjim finalistom, Argentinom.
“U tom trenutku ne shvatate šta ste postigli. To shvatite kasnije, kao sada, kada svi pričaju o tome. Tek tada razumete šta ste uradili. A prva utakmica, kada čujete svoju himnu na legendarnoj Marakani protiv Argentine, bila je fantastična.”
Tema je bio i poništen pogodak Edina Džeka protiv Nigerije, koji bi BiH verovatno doneo plasman u nokaut fazu.
“Naravno. Sećam se da nije bio ofsajd. Kada sam poslao loptu Edinu, sudija je svirao i rekao da je ofsajd. Mislim da ne bismo izgubili da smo tada poveli 1:0, a to bi značilo prolazak dalje. Šteta. Tada nije bilo VAR-a i tako je kako je. Ponekad novine podsete na taj datum i napišu da nije bio ofsajd ni deset godina kasnije. Ali fudbal je takav. Zato ga svi vole.”
Odgovorio je i na pitanje da li je ta generacija zaslužila više?
“Naravno da smo bili frustrirani, jer smo odmah posle utakmice znali da nije bio ofsajd. Takve male odluke mogu promeniti tok meča. Mislim da je moja generacija zaslužila još nekoliko velikih turnira. Tada je bilo mnogo teže plasirati se nego danas. Dva puta smo u baražu igrali protiv Portugal, koji je tada bio veoma jak. Da su pravila bila kao danas, verovatno bismo igrali još na jednom ili dva velika takmičenja.”
Ne krije zadovoljstvo zbog novog plasmana na prestižnu pozornicu.
“Veoma je važan. Znam kako je bilo pre 12 godina. Atmosfera je sjajna, ljudi su srećni, gledaju utakmice i puni su pozitivne energije. Za malu zemlju kao što smo mi, mnogo znači biti na najvećem sportskom događaju na svetu.”
Mundijalska viza obezbeđena je senzacionalnom eliminacijom Italije.
“Da, sigurno je to jedan od najvećih trenutaka u istoriji našeg fudbala. Imali smo teške utakmice protiv Velsa i Italije i niko nije očekivao da ćemo se kvalifikovati. Imali smo malo sreće u izvođenju penala, ali baš zato su emocije i radost ljudi bile još veće.”
Upitan je da uporedi dve generacije.
“Ne volim da upoređujem generacije. To su različita vremena. Naša generacija bila je iskusnija i imali smo više igrača u pet najjačih evropskih liga. Ova generacija je veoma mlada. Nema mnogo iskustva, ali je sveža i najvažnije je da nisu izgubili dete u sebi. Uživaju u fudbalu.”
Nezaobilazna tema bio je Edin Džeko.
“Rekao bih da je Edin Džeko najbolji fudbaler u istoriji Bosne i Hercegovine. Nije pokazivao kvalitet samo nekoliko godina, već decenijama. U svakom timu i svakoj ligi bio je među najboljim strelcima. Veliki je profesionalac, stopostotni profesionalac. Zato i sa 40 godina može da se nosi sa mnogo mlađim igračima.”
Dotakao se remija sa Kanadom, posle kojeg je usledio poraz od Švajcarske.
“Tim je veoma mlad i za mnoge igrače to je bila prva utakmica na Svetskom prvenstvu. Nisu igrali toliko opušteno kao u kvalifikacijama. Kanada je igrala kod kuće uz ogromnu podršku navijača. Mislim da smo dobro počeli, ali su oni izvršili pritisak pred kraj i izjednačili desetak minuta pre kraja. To je ipak dobar bod.”
Velike zasluge za uspeh bez dileme pripadaju selektoru – Sergeju Barbarezu.
“Plasman na Svetsko prvenstvo je ogroman uspeh. Bio je veliki igrač. Kao trener nije imao iskustva i početak je bio težak, sa prijateljskim utakmicama protiv Engleske, Nemačke i Holandije. Na kraju je stvorio tim sastavljen od mladih igrača i rezultati pokazuju da je na pravom putu.”
Kao glavnu snagu ekipe ističe timski duh.
“Edin je važan na terenu i van njega zbog iskustva i kvaliteta. Izdvojio bih i mlade igrače poput Bajraktarevića i Alajbegovića, koji su veoma talentovani i brzi. Ali najvažnije je što su pravi tim. Bore se jedni za druge i ostavljaju srce na terenu.”
Osvrnuo se najpre na rad u tamošnjem Savezu, ali i činjenicu da danas kao predsednik predvodi Borac iz Bajaluke.
“U Bosni i Hercegovini je veoma teško jer imamo Hrvate, Srbe i Bošnjake. Mnogi igrači Hrvatsku ili Srbiju doživljavaju kao svoju prvu zemlju, pa neki kvalitetni igrači ne žele da igraju za Bosnu i Hercegovinu. Najveći izazov bio je ubediti ih da nastupaju za nas.”
Govorio je o budućnosti fudbala u BiH.
“Mnogo je urađeno. Infrastruktura još nije na nivou drugih evropskih zemalja, ali napreduje. Dobijamo nove hibridne terene. Potrebni su nam novi stadioni i trening centri. Od dolaska novog predsednika saveza, Vico Zeljković, vidi se napredak. I rezultati to potvrđuju.”
Borac je ponovo osvojio titulu.
“Razgovaramo sa lokalnim političarima jer bez njihove pomoći ne možemo izgraditi novi stadion. To je glavni cilj, uz moderan trening-centar. Ove godine smo osvojili titulu, što je veoma važno, jer za mali klub kao što je naš igranje u Evropi mnogo znači.”
Među navijačima živi san o Ligi šampiona, pogotovo posle istorijskih rezultata u Ligi konferencije, ostvarenih za vreme mandata sada nažalost pokojnog Mladena Žižovića.
“Mislim da je to još daleko. Moramo biti realni. Liga konferencije je trenutno najbolja opcija za male klubove poput našeg. Liga Evrope i Liga šampiona su još uvek prevelik izazov. Korak po korak, to je najbolji put.”
Bonus video:
